ТАНАСИЋ: Босански језик у Србији отвара врата босанској нацији

ОДБОР ЗА СТАНДАРИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: МУСЛИМАНИ У БИХ ГОВОРЕ

ВАРИЈАНТОМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА КОЈУ НАЗИВАЈУ БОШЊАЧКИМ

            Др Срето Танасић

• Босански језик не постоји јер не постоји ни босанска нација, а посебно проблематично је увођење појединих уџбеника из бошњачког језика и књижевности, као и националне групе предмета из БиХ у Србију без тумачења и анализа надлежних просветних институција, што је у остатку Европе незамисливо - упозорава др Срето Танасић, директор Института за српски језик
• Да ли ће неко (из школа са босанским) моћи да иде на студије без полагања српског језика? Ако у другим земљама воде рачуна о познавању језика државе - онда мора и Србија

        ДИРЕКТОР Института за српски језик Срето Танасић оценио је да иницијатива да се у школе у Србији уведе такозвани босански језик представља политички захтев и покушај да се у ову државу из БиХ пренесе идеја о босанској нацији и језику.

        Танасић је изјавио агенцији Срна да је званични став Одбора за стандаризацију српског језика да муслимани у БиХ говоре варијантом српског језика, коју називају бошњачким, а да босански језик као такав не постоји, јер не постоји ни босанска нација.

        Управо стога, додао је он, муслимани или „како су се преименовали“ Бошњаци како они у БиХ тако и у Србији могу да причају и захтевају наставу само на бошњачком.

        Он је констатовао да, према међународним актима, право на мањински језик и национални наставни програм имају оне националне групе чији је језик знатно различит од већинског, што у Србији није случај.

        Танасић је као посебно проблематично назначио увођење појединих уџбеника из бошњачког језика и књижевности, као и националне групе предмета из БиХ у Србију без тумачења и анализа надлежних просветних институција, што би, како је рекао, у остатку Европе било незамисливо.

        „Ни у једној европској земљи се не би могли пречицом уводити предмети, ако претходно нису озбиљно анализирани. Ми нисмо за оно што не ради нико други“, нагласио је Танасић.

        Он је оценио да се оваквим понашањем и увођењем одређених предмета на пречац исказује и непоштовање државе Србије и додао да се намеће питање да ли ће ти који евентуално и заврше неку школу на бошњачком или босанском језику моћи да раде или студирају у Србији чији је званични језик српски.

        „Да ли ће неко моћи да иде на студије без полагања српског језика? Ако у другим земљама воде рачуна о познавању језика државе, онда мора и Србија. Могу сада Срби да добију пасош и држављанство Мађарске, али само уколико, поред осталих услова на испиту покажу да знају и мађарски језик“, нагласио је Танасић.

        Да је захтев за увођење босанског језика политичког карактера, каже Танасић, најбоље доказује то што нико не води рачуна о кадровима који треба да предају тај језик, већ сада они који су некада завршили српски или српскохрватски преко ноћи добијају неке сертификате о знању тог језика.

        „Колико је њихово знање најбоље сведочи пример једног наводног професора из Новог Пазара, који је у српским медијима гласно објашњавао да се 'футур један' у наводном босанском језику гради баш на начин како стоји у свим српским граматикама, док је за градњу облика у српској граматици дала сасвим погрешно тумачење“, навео је Танасић.

        Ресорни министри у Влади Србије Сулејман Угљанин и Томислав Јовановић сложили су се да би Влада у циљу општег националног идентитета требало да створи услове за наставу на босанском језику у Србији где за то постоји интерес родитеља и деце.

        О овој иницијативи ускоро би требала да расправља и Влада Србије.