Све је обмана, од врха до дна
П р в и п о г л е д
* Најновија трампа у Бриселу је завршена. Да ли је добитак замењен губитком? У бици за `кандидатуру` по сваку цену, званични Београд се држао као да је Косово и Метохија исто што и власт, па да данас може да се изгуби, а да се поново добије већ на наредним изборима
* Отворен нам је, 1. марта ноћу, пут ка ЕУ. Бесумње смо испред Косова, али и заједно с Косовом - тамо примају само независне државе. Карл Билт колико јуче тврди да «Косово није услов свих услова за Србију», већ «добросуседска сарадња». Шведски дипломата није изговорио оно што подразумева и сама његова изјава – да само «добри суседи» могу у ЕУ. Србија, по свему судећи, по сваку цену хоће у ЕУ
Пише: Раде Брајовић
ОБМАНА до обмане. У политици о Косову и Метохији, све је обмана, од врха до дна, од Генералне скупштине и Савета безбедности УН, преко Европске уније, до српских невладиних организација и неких косовских органа и управљачких тела, готово свих институција власти Србије, носилаца државних функција и саме Скупштине, чије руководство и посланичка већина, безмало пуне две године, од јесени 2010, одбијају да ставе на дневни ред централну тему српског народа - територијални интегритет земље, драстично нарушен НАТО-америчким бомбардовањем и отмицом јужне српске покрајине...
Готово све подвале српском народу и Космету показале су се само у једној, најновијој фази доминантне преокупације српске власти, да се, макар за милиметар, приближи ЕУ. Видело се, сасвим јасно – шта тражимо и нудимо, а шта нам дају и узимају. Како нас уцењују и зашто поданички прухватамо све захтеве моћника, америчких и немачких...
При томе, понижавања Срба и Србије се не рачунају - као део договора!
Најновија трампа је завршена. Да ли је добитак замењен губитком? Сигурно је једино да је Србија, коначно, добила статус кандидата за ЕУ што је у четвртак пред поноћ одчучио Европски савет 27 европских шефова држава и влада. Питања и одговори, наравно, тек с сада отварају и пре свега су упућена – нама. Да ли су одговори само у нашим рукама – најзначајније и најтеже је питање - за одговор су најодговорнији они који су и до сада добијали и губили.
Понашајући се као да је Косово и Метохија исто што и власт, па да данас може да се изгуби, а да се поново добије већ на наредним изборима.
Не можемо, као обично, да се заваравамо неким тумачењима неких наших тзв. аналитичара, посебно двојице бивших амбасадора, који, по слепом аутоматизму, навијају за земље у којима су послушнички службовали. У добијању кандидатуре за ЕУ, непотребна су тумачења, предвиђања, антиципаторске спосбности и сличне вештине – потребно је само да се прочита написано.Истина, шефови држава или влада одобрили су, или потврдили, препоруку својих министара, на радној вечери у Бриселу, у четвртак увече, али такве, модерне околности, ни оним политичко-дипломатским цепидлакама не би требало да подстичу сумње у ауторитативност одлучивања о историјском догађају, како кандидатуру оцењују актуелни предводници Србије.
Нико се, уосталом, није чуду чудио, кад су, још пригодом министарског већања, усред тог официјелног Брисела, Срби ко Срби, заиграли и запевали, а у алтернативним знањима, у режији «Забрањеног пушења» Емира Кустурице, афирмисали се и високо истакли, највише вицепремијер Ивица Дачић, али и други српски државни лидери. Радовали су се - зашто да не - да видимо чему:
* Наш стратешки циљ је да уђемо у европску породицу, али не због формалног чланства, него због бољег живота грађана.
* За грађане, Србија би, са статусом кандидата, добила легитимацију, гаранцију сигурности да свака инвестиција, која долази овде, наилази на европске услове пословања. Са стаутусом расте вероватноћа за отварање нових радних места.
* Одлука Европског савета тест је политике коју сам предложио грађанима - и Европа, и Косово. Уверен сам да ми немамо другу могућност, да морамо да чувамо интегритет и достојанство земље и нације, али и да доприносимо политици помирења и да сви заједно идемо ка ЕУ.
Ова три Тадићева става не могу, начелно макар, да буду неприхватљива ни за његове противнике, за које, иначе, критички каже да «углавном минимизирају свако постигнуће». Проблем је у нескладу и потпуној неподударности ових и још неких ставова српског Председника са реалношћу коју су, сасвим јасно и најјасније, потпуно супротно одредили светски моћници и међународне институције под њиховом контролом. Пред њиховим притисцима Србија попушта, прилагођава им се на начин који подразумева сагласност ћутањем или прескакањем, а понекад и тумачењем које најчешће не одговара истинском смислу изговореног, понекд чак и написаног.
Нико се нормалан не залаже за конфронтацију «шутих са рогатима», особито не војну и економску, али подједнако је ненормално практично одрицање од незамењивих сопствених интереса, какав је територијални интегритет, а то је, за Србе и Срнбију – Космет, и више од тога. Стално понављана фраза да «никада нећемо признати независност Косова», заиста је пука фраза, без реалног смисла и ослонца, не само у реалности, већ и у мишљењима оних који је изговарају! Та и још неке фразе, речју, добиле су функцију маске или паравана иза којих се - скрива истина! Постао је то манир, не само наших, већ и неких, нимало безазлених светских политичара. Њихово понашање не може да сакрије методе - класичне обмане. Лако их је препознати, чак и у одсудној бици за српски статус кандидата за ЕУ.
Поступак обмане, у «овој ствари», почиње септембра 2010. године, кад се Србија, у Генералној скупштини УН, одрекла своје и стала под резолуцију ЕУ, што је била посебна обмана наше и јавности и, у Скупштини, формулисане политике. Наглашавање саветодавног карактера мишљења Међународног суда правде, што су наглашено радили и сада чине наши политичари, имплицира немоћно и обмањивачко бекство од истине - да је приштинско проглашавање независности легално. Да је управо такво и да има практично, а не саветодавно дејство, показују плодови приштинско-београдских преговора и договора
Тахири-Стефановић о тексту којим се објашњава звездица или фуснота изнад именице Косово. Дословно пише овако: «Овај назив не прејудицира ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међунарорног суда правде о косовској декларацији о независности».
У објашњавању наше победе, како смо је назвали, у преговорима с Приштином, наши политичари се, с правом позивају на Резолуцију 1244, а с којим правом то исто право одузимамо преговарачком партнеру за мишљење МСП. Да је и то наша обмана, показује чињеница да су министри ЕУ, на истој седници,27. фебруатра, кад су усвојили препоруку да Србија добије статус кандидата, усагласили још једну одлуку за Косово – да «Европска комисија покрене косовску студију о изводљивости за Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Косова».
Минимизирање овог закључка европских врхова, такође је манир обмане наше јавности коју јој опет сервирају наши проп-мајстори. Зар је могуће да неко ко покушава да иоле политички мисли може да забашури закључак да ЕУ користи и ову прилику да потврди своју одлуку о признавању независности Косова. Чак и више од тога – за студију и ССП изјаснило се и пет земаља ЕУ које нису признале Косово, што додатно појачава закључке Приштине да Европа у свему Косово третира као сваку независну дрчаву. Као Србију, зар не? Као што рече Коштуница: «Видели смо да је садашња власт признала албанским сепаратистима да на нашој територији постоји држава Косово са звездицом»!
Политиком скривања или забашуривања и непријатних чињеница не добијају се поени, посебно код се од моћника нешто тражи.
Проблем влашке мањине, ма колико био непринципијелан и румунски подло подметнут, показао је српску апсолутну зависност, чак и од наизглед - политичких ситница. Јесмо ли и сами криви што смо помало постали политички сервис за прихватање свих услова и уцена које нам намећу САД и ЕУ?
Испунили смо све децембарске услове за кандидатуру – косовска полиција је на заједничким граничним прелазима, а Косово са звездицом седи за истом столом са Србијом, на свим састанцима балканског региона.
Отворен нам је, 1. марта ноћу, пут ка ЕУ. Бесумње смо испред Косова, али и заједно с Косовом - тамо примају само независне државе. Карл Билт колико јуче тврди да «Косово није услов свих услова за Србију», већ «добросуседска сарадња». Шведски дипломата није изговорио оно што подразумева и сама његова изјава – да само «добри суседи» могу у ЕУ. Србија, по свему судећи, по сваку цену хоће у ЕУ.
Прихватиће да решава и непостојећи проблем влашке мањине. Прихватиће и проблем Косова – без Косова!
