Сваком своје: Хрватској - усташтво, Србији – антифашизам, а Европској унији – ћутање

КО ИМАЛО ЗНА ХРВАТСКУ ИСТОРИЈУ – УОПШТЕ НИЈЕ ИЗНЕНАЂЕН ВИЂЕНИМ У КНИНУ

• Хрватска и њени заштитници - ЕУ и САД, ових дана су најотвореније И конкретно демонстрирали изразиту антисрпскуполитику, па је И Србија, под притисцима, коначно проговорила
• За разлику од масовног антифашистичког митинга у Бусијама, код Земуна, Хрвати су у Книну показали срамотно фашистичко усташтво и бесомучну мржњу према Србима
• Нису толики проблем урлици младофашистичких црнокошуљаша, ни вишегодишња популарност Томпсонових усташоидних песама и заноси оних младалачких заслепљеника који све то у заносу подржавају… Опасна може да буде она друга подршка – званичних хрватских институција, од општинских до државног врха!
• На узаврелој сцени Балкана, а то значи и Европе, једини важан фактор који ћути је ЕУ и САД

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         КО ИМАЛО зна хрватску историју, особито ону усмерену на Србе, довољно је да је и површно пратио актуелне догађаје, па не би могао да буде нимало изненадјен неким важним детаљом политичке активности на Балкану, која је, ових дана, окупирала светску пажњу, вероватно најжешће од краја оних медјунационалних И интеррепубличких ратова који су разбили Југославију.

         Последице су, наравно, неупоредиве, особито оне глобалне, јер сада не делују претешко, сем ако се развију у правцу заоштравања општих геостратешких односа који јесу почели да се стежу, али не и да озбиљно размахују оне опште противуречности.

         Опасности, међутим, нису предалеке, али ни довољно близу, мада је посматрачима Балкан И сада опште конфликтно опасно место. Засада,”буре барута” још не делује запаљиво док га, на пример, не подстакну, уз старе, И неке нове противуречности које, на пример, може да донесе И исламск аконфузија И њоме подстакнути нови талас тероризма…

         Нове српско-хрватске противуречности нису ни изненадне, ни неочекиване и више изазивају зебњу асоцијацијама на оно што је било него што се збива сада. Потврда овој тези не мора да се налази у најцрњим људским мрљама и хуманитарним катаклизмама Другог светског рата, Јасеновцу и његовој мрежи јединствено бескрупулозним логорима, у којима су касапљена и њихова деца, у посебним одајама, или бацана у јаме без дна и воде река и језера која гутају људе, уништавајући им свак траг…

         Више је него довољан и поглед на усташке прогоне Срба из Крајине, пре 21 годину, а то протеривање је завршено злочиначком усташком “Олујом” чији биланси заустављају људски дах. А, кад је само за неколика дана око 250 хиљада Крајишника отерано с вишевекових огњишта и из каменитих кућа црногорског и херцеговачког стила градње, убијено и бестрагијано око 2.2оо људи, зато што су Срби, а кад су се домогли простора Србије, највише се сместило у до тада непостојећем насељу Бусије код Земуна, названог највећим крајишким насељем изван Крајине.

         Ето, у тим Бусијама, са око пет хиљада стално насељених Крајишника, први пут после 21 годину од злочиначког протеривања, одржан је, 4. августа, величанствени скуп, уз учешће више десетина хиљада крајишких, али и многих других грађана Србије и РепубликеСрпске, којима су се, после патријарха Иринеја, обратили Додик И Вучић. Слика сећања на жртве “Олује” продужена је и сутрадан, од цркве Св. Марка до Сава центра, а истог адана, у Книну се окупио хрватски државни врх, наравно И вишехиљада грађана.

         У Србији се туговало за жртвама, у Хрватској се славио злочин, прослављен као дан победе – “Олуја” је једнима, болом за жртвама, затварала, а другима, лажном сликом, отварала очи… Дволична слика видела се и у јавним сценама, посебно оним шокантним, у Книну. Тако је црнокошуљашка усташка јединица марширала книнским тргом, урлајући усташке поздраве “За дом спремни”, охрабрена уздигнутим прстима хрватских војника, аплаузима грађана па су неофашисти, на крају, јавно, пред камерама запалили – српску државну заставу”! Све фашистичке сцене прославе “Олује” увече је зачинио усташки певач Томпсон, специјалним концертом у славу фашизма...

         Нису толики проблем урлици младофашистичких црнокошуљаша, ни вишегодишња популарност Томпсонових усташоидних песама и заноси оних младалачких заслепљеника који све то у заносу подржавају… Опасна може да буде она друга подршка – званичних хрватских институција, од општинских до државног врха!

         Види се то и по начину реаговања Ивице Дачића на делове говора хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, у петак, усред Книна. Ивица јој је, прво, простим сабирањем хрватских званичних пописних података, па одузимањем прескочених бројки, формулисао питање – где је нестало 4оо хиљада Срба?! Затим је Дачић устврдио и оно што се зна, али и званично игнорише:

         “Олуја” је била највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Уосталом, то пишу и сами Хрвати, јер по државном хрватском попису становништва, Срба је 1931. године било 18,45 одсто, а 2011. само 4,36 одсто…

         Сугеришући да се нестанком 400.000 Срба за 20 година Хрватска поноси, Дачић је понудио убедљив конкретан закључак: “У Книну, у коме су Срби 1991. године, чинили 80 одсто становништва, уследило је коначно решење српског питања – трећину протерати, трећину побити, трећину покатоличити, што је идеја Милета Будака, усташког министра у нацистичкој НДХ – Србија никада неће прихватити, ма колико се Хрватска крије иза ЕУ и НАТО…

         Говорили су, ових дана, у истом сличном духу и други наши политичари, сасвим одређено Вучић, што стабилизује снажан утисак да је Србија, притиснута из Хрватске, одлучила да гласно и јасно говори против хрватског усташтва и обновљеног фашизма, што није била донедавна пракса. На узаврелој сцени Балкана, а то значи и Европе, једини важан фактор који ћути је ЕУ и САД.

         Европи и њеним лидерима зато се, још пре обележавања “Олује”, писмом обратио Вучић. Одговора још нема, јер се бирократске фразетине портпарола Маје Коцијанчич не могу доживети као одговор.

         Просто је невероватно да ЕУ, чији је Хрватска пуноправни члан, може да прећути бројне теме разбуктале полемике Србије и Хрватске.

         Ако Европа ћутањем ограничи и постепено умири и угаси полемику, то је могуће уз један неизбежан став – осуду усташтва и фашизма у Хрватској - Европа то мора због себе. Јер, ако сви остану на истом – Хрватској усташтво, Србији антифашизам, Европи ћутање – нико неће добити, сви би губили!