Стигла платформа - не и решење

П р в и   п о г л е д

СТРАТЕШКИ ДОКУМЕНТ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ ПРЕДСТАВЉЕН

АМБАСАДОРИМА ВОДЕЋИХ ЗЕМАЉА И ДОМАЋОЈ ЈАВНОСТИ

Председник Николић са представницима Срба са севера Космета

• Платформом предвиђа да ће на органе АП - значи, аутономне покрајине - бити пренете надлежности, у складу са Уставом и законима Србије
• Важно је што би се успоставила Аутономна заједница српских општина на КиМ и за четири на северу и за друге општине са већинским српским становништвом, уз добијање специјалног статуса за сеоске енклаве са већинском српском и неалбанском популацијом... 
• Срби на српском Космету би управљали образовањем, здравством, спортом, културом, информацијама, производним и економским пословима, као и одлучујуће у свим другим, свакодневним пословима. Наравно, и у правосуђу, унутрашњој заштити и безбедности и у свим активностима, и оним у косметској организацији, упоставља се сарадња са републичким органима

Пише: Раде Брајовић

        ПОСЛЕ полугодишњег, помало политички смишљено драматизованог ишчекивања, стигла је, да ли случајно о Светом Николи, Платформа о Косову и Метохији, из чијег текста се јасно види како би требало решавати тешку кризу јужне српске покрајине. 

       Стратешки шестострани документ означен је оградом да је то нацрт, што упућује, не на незваничност предлога српске власти, већ на могућност да понуђена решења могу да се мењају, допуњавају, можда и преобликују, али бесумње не и да се угрози њихов основни смисао. 

       Платформа је стигла - не и решења. Она ће, ова већ формулисана или дограђена, морати да се доведе до оне најважније фазе - до примене. Реализација је, наравно, могућа само сагласношћу обе партнерске стране, београдске и приштинске, али и оне најважније, међународне, у овом случају - вашингтонске и бриселске. Примарни циљ Београда, у овом тренутку, очигледно су разговори о овом концепту, а они су могући тек ако их подрже САД и ЕУ - само тада ће се развити политички дијалог на највишем нивоу, наравно између привремених институција Приштине и српске власти. 

       Могуће је да је одлучујућа важност тог спољног фактора управо условила и предност коју је председник Николић дао амбасадорима западних земаља над домаћим првацима важних опозиционих странака па и посланицима Скупштине Србије, што је изазвало и неразумљива бурна реаговаја неких сујетних лидера, склоних да троше енергију у споредним и формалним, а не суштинским темама, а ова је, збиља, од општенационалног значаја...

       Како и колико је, у делу, па често и већини српске политике, маргинално важније од централног, показују и друга реаговања опозиционих лидера, што објективне посматраче и не чуди, јер им није тешко да уоче да су неким нашим политичарима и тзв. аналитичарима, а посебно тамо оним невладиним организацијама, важнији, на пример, западни него интереси своје државе, њеног терторијалног интегритета, националног достојанства, па и опстанка...

       Толико су уходани у подаништву западним и супротстављени српским интересима да им не смета само тактичка игра давања предности амбасадорима ЕУ, већ и садржај документа на основу кога ће српска власт покушати да преговара и да сачува Космет, отет акцијама политичких и милитаристичких насилника окупљених у НАТО. Председнику ДС, Ђиласу, тако смета што би прекид техничких преговора са Приштином изазвао прекид европских интеграција Србије, а вођи ЛДП Јовановићу Платформа је неприхватљива јер владајућа коалиција води „подмуклу политику“ пошто истура Николића да изађе с планом за Косово, а мађарски лидер СВМ, Пастор, условљава подршку Платформи уважавањем реалности на терену.

       Ниједан од ових и сличних приговора нема ослонац у тексту Платформе, што је супротан манир од сугестије Коштунице, ДСС, да се „јасно дефинише уставно-правна веза Србије и Косова“ да би се знало је ли аутономија Срба у оквиру независног Косова или Косова које је унутар Србије. 

       Ни ове и овакве, маколико важне сугестије, неће бити оно најважније одређење - да ли ће се Платформа применити. И овакав какав је, без и игле промене, текст Платформе је довољан да се сачува јужна покрајина у саставу Србије.

       Јер, цео текст, у целини и у детаљима, задржава српски интегритет и суверенитет, јер пише, више пута, да је Космет АП, то јест Аутономна Покрајина, а све организационе форме и укупне иновације унутрашње организације живота Срба и неалбанца и односа са већинским Албанцима у пуном су складу са свим знаним стандардима толеранције и заједништва, као и у сагласности с међународним искуством и разноликом праксом...

       Можда је довољно напоменути да се Платформом предвиђа да ће на органе АП бити пренете надлежности, у складу са Уставом и законима Србије. Важно је што би се успоставила Аутономна заједница српских општина на КиМ и за четири на северу и за друге општине са већинским српским становништвом, али и добијање специјалног статуса за сеоске сеоске енклаве са већинском српском и неалбанском популацијом... Срби на српском Космету би управљали образовањем, здравством, спортом, културом, информацијама, производним и економским пословима, као и одлучујуће у свим другим, свакодневним пословима. Наравно, и у правосуђу, унутрашњој заштити и безбедности и у свим активностима, и оним у косметској организацији, упоставља се сарадња са републичким органима, а демилитаризованој АП гаранцију би заједнички обезбеђивале снаге ЕУ, Војске Србије и армије Албаније... Све битно је, чини се, предвиђено, наравно и заштита наше цркве, СПЦ, њене имовине, повратак расељених и друго.

       Предстоји само оно што се, у садашњим околностима сматра најважнијим и по свему најтежим - остваривање Платформе. Није једноставно постићи јединство у самој Србији, што показузје опречност поменутих опозиционих лоидера, а без сумње ће се слична слика поновити и кад Платформа стигне у Скупштину, која ће и одлучивати о том стратешком документу, уз који је од самог почетка, од кад је најављена, затражен консензус свих наважнијих политичких снага Србије. 

       Посебно је важно, без сумње и најважније, како ће текст Платформе оценити Срби са Космета. 

       Ако је судити по неким сазнањима, после њиховог првог састанка са председником Николићем у петак у Београду, неће изостати оно што је најважније - сагласност. Представници Срба су, први пут на овај начин, били комплетни, из свих 28 општина, значи и са Севера и из централног Космета, што потврђује њихову не само „животну заинтересованост“ за овај пројекат српске власти, већ спремнпост да у свему учествују. 

       Избегли су, после разговора с Председником, неке одређеније оцене, а то што су изјавили није скривало оптимизам и очекивање да ће ова Платформа омогућити оно најважније - да Срби остану на свом Космету. Рекли су и да ће одговорити писмено или се још једном састати с Николићем, кад у свим општинама детаљно проуче текст ове Платформе. 

       Природно је очекивати да управо Срби са целог Космета - који су досад углавном искључивани из политичких активности при врху Србије, кад се разговарало и одлучивало о јужној српској покрајини - значајно могу да допринесу отварању процеса решавања статуса, а то је кључ косметске енигме. Платформа је добар, можда досад и најпривлачнији правац ка решењу, али није, како рече Дачић, Свето писмо. Најважније је оно најтеже - да стигне до преговарачког стола - тек тада, можда, може да са Платформом стигне текст који још није написан - решење! 

       Чекаће се, вероватно, дуже од Платформе...

       Разговори о Платформи и почетак решавања неће уследити ако сами Срби не обезбеде оно што је њима најтеже - јединство! Председник Николић није зато случајно у центар свога инсистирања ставио управо - јединство. 

       Охрабрује и заједничко, истина реторичко опредељење - проблем Космета моћи ће да се решава само - заједнички. Као што су обећали после разговора, првог ове врсте. 

       То може да буде најбољи предуслов и за оно што најчешће практично изостане - за јединство. 

       Такво обећање о судбини Космета није се одавно чуло!