Старо сајмиште треба претворити у српски Јад Вашем
ПРВО ЈЕ БИО „JUDENLAGER SEMLIN” („ЈЕВРЕЈСКИ ЛОГОР ЗЕМУН”), А ОД МАЈА '42 - ANHALTELAGER” („ПРИХВАТНИ ЛОГОР”)
- Потпредседница СНС, министарка Зорана Михајловић, која може постати и градоначелница Београда, дозволила је себи полуистине поводом стратишта, укључујући и избегавање националног именовања жртава, то јест Срба! А Срба је усмрћено на разне начине у логору више од 10.000 особа
- Пошто у плану СНС Београд треба да буде „град на реци”, а као такав окренут страним туристима, требало би достојно обележити и истинито дефинисати логор Старо Сајмиште јасним одговорима на питања на чијој се територији налазио, под чијом је био управом и ко је све у њему страдао
Пише: Томислав КРЕСОВИЋ, публициста
ЕВРОПСКА унија је, осим осталог, за себе смислила датуме из прошлости и понудила их за достојно обележавање.
Један од таквих датума јесте 27. јануар – Дан сећања на жртве холокауста: тога дана 1945. године су јединице Црвене армије, војске Совјетског Савеза, ослободиле немачки концентрациони логор Аушвиц-Биркенау.
Како је и Србија на „еуропском путу”, то је значило да и она треба да обележи поменути датум. То су чинили, свако на свој начин, државни званичници, почевши од председника Србије до секретара за културу Београда. И сваки тај догађај помно су забележиле телевизијске камере па је народ био добро обавештен!
Кабинет председника Републике тим поводом сачинио је одговарајуће саопштење и упутио га медијима. Тога дана је председник одржао достојанствено „слово” о страдању Јевреја, Срба и Рома у логору Старо Сајмиште.
Влада Србије се није битније огласила поводом обележавања холокауста, што је, ипак, велика мистерија.
Поводом Дана сећања, уместо Првог потпредседника владе огласила се министарка енергетике и прва потпредседница Српске напредне странке др Зорана Михајловић, професор на Мегатренд уноверзитету. Додуше, она то није учинила на уобичајени начин већ је то урадила на свом Фејсбук профилу (!?)
Имајући у виду бројне обавезе наших министара и министарки на „еуропском путу”, тешко је поверовати да је то она написала, пре ће бити да је то неко други урадио. Па и то шта је написано врви од полуистина. Уосталом, погледајмо.
Зорана Михајловић
Према Танјугу, Михајловићева је на Фејсбуку профилу нагласила да је најважније од свега у оквиру Меморијалног центра подизање и посебног меморијала холокауста, због различитог значаја који то место има за београдске и српске Јевреје. „Управо са овог места у смрт је отерано више од 6.000 жена, деце и старих Јевреја у монструозној мисији истребљења читавог народа”.
Професорка Михајловић је у свом обраћању на почетку истакла да је на Старом сајмишту био „Логор за Јевреје Земун и Прихватни логор, у којем је убијено више од 20.000 Јевреја, Срба и других из свих делова региона”.
Овде треба поставити питање: Шта је ту полуистина?
Прво, званични назив је био „Judenlager Semlin”, илити по српски „Јеврејски логор Земун”. Од маја 1942, то јест после убиства и последњег заточеника, логор је добио другу намену а самим тим и име: „Anhaltelager” односно „Прихватни логор”! Једно није спорно, а то тврде и др Милан Кољанин и Бранислав Божовић, најбољи познаваоци теме: кроз Прихватни логор прошло је више од 32.000 Срба, што из Независне Државе Хрватске, што из Војно-окупационе територије Србија. Две трећине тих заточеника пресељено је по разним логорима широм Немачког рајха, до рудника у Норвешкој, а мало њих је остало у животу!
Друго, зна се да је побијено више од 6.300 Јевреја, па остаје непознато ко су други страдалници.
Спорно је, дакле, избегавање националног именовања жртава, то јест Срба! А Срба је усмрћено на разне начине у логору више од 10.000 особа.
Професорка Михајловић, која предводи листу Српске напредне странке на београдским изборима 16. марта, и као одоговорни политичар моћне странке, треба да зна ову истину, да се од Београда града будућности, у коме ће вероватно владати њена странка а она бити градоначелница, не треба једнострано сагледавати холокауст Јевреја на штету Срба и самог Београда.
Пошто у плану СНС Београд треба да буде „град на реци”, а као такав окренут страним туристима, требало би достојно обележити и истинито дефинисати логор Старо Сајмиште јасним одговорима на питања на чијиј се територији налазио, под чијом је био управом и ко је све у њему страдао, да би Београд могао да се истинито представи свету.
Министарка у оставци, потпредседница СНС, није била у обавези да зна историју тог стратишта, али као интелектулац и политичар била је дужна да за свој став, макар то било и на Фејсбук профилу, мало претражи по Интернету, или пита стручњаке какав је то био логор, да би баратала истинитим чињеницама.
Па да, као будућа градоначелница, учини нешто да се Старо сајмиште претвори у Меморијални комплекс по узору на јеврејски Јад Вашем.