Српска државна интеграција требало би да се стави на сто – српско питање је геополитичко

МИЛОМИР СТЕПИЋ: РУСИ И НЕМЦИ БИ ТРЕБАЛО ДА УЧИНЕ СВЕ ДА БРИТАНЦЕ ПОТИСНУ СА БАЛКАНА

  • Логично је да земље угрожене великоалбанском експанзијом – Србија, Црна Гора, БЈР Македонија и Грчка – формирају антивеликоалбанску коалицију. Али, то неће бити могуће све док не буду спремне да америчком атлантизму, који је очигледан великоалбански патрон – кажу НЕ
  • Атлантистичке силе (а Немачка још увек припада тој групацији) желе да задрже да на Балкану задрже status quo. Ако неко намерава да то промени и ствари врати у нормалу, наравно да Запад то назива дестабилизацијом. Дестабилизацијом својих позиција, а не стварном дестабилизацијом (као што је то учинио Дејвид Мекалистер)
  • У ствари, баш Запад је знатно допринео дестабилизацији Балкана успостављајући вештачке односе регионалне (не)моћи. „Повратак” Русије на Балкан није дестабилизација и јесте у српском интересу, али није у интересу заговорника „безалтернативног пута у ЕУ”
  • Црној Гори је намењена улога искључиво антисрпска и антируска - да се „покрије” целокупна балканска обала Јадрана, комплетира опкољавање Србије балканским Rimland-ом, дугорочно онемогући њен излаз на море, изврши додатно слабљење српског чиниоца и обесмисли „топломорска” руска идеја у јадранском сектору. Расрбљивањем Црне Горе и њеним индукованим антисрпством то би требало да се зацементира
  • Велика Албанија заузела од земаља на које претендује: преко 60 одсто данашње Македоније, укључујући главни град Скопље
  • На који се начин у целу рачуницу уклапају Британци?

          Британци ће деловати криптогеополитички, као што су деловали до сада. Није им стало да имају конкретну територијалну сферу, али да сметају да то имају Немци као издвојена сила која се вратила сама себи, а поготово не Руси. Мој колега, историчар Љубодрг Ристић је рекао да су британски и руски интерес у природном антагонизму. Британци, нарочито сад кад се извлаче из ЕУ и из европских континенталних послова, неће више моћи ни имати интересну сферу у терироријалном смислу. А Руси и Немци би требало да учине све да се они коначно потисну са ових простора.

  • Ако излалзе из ЕУ и континенталних послова, шта је порука одлуке да британске трупе први пут дођу у Србију на вежбе ове године?

          То је покушај да се задржи нога у вратима.

          Велика Британија има империјални дух и понаша се као империја. Међутим, њене објективне моћи су без Америке врло мале. То је покушај да не долазе америчке него британске трупе, мада је то исто.

          Далеко од тога да сматрам да Британију треба занемарити - она је у врху земаља по издвајању за војне потребе - и жели да задржи шаку на Балкану.

          Просто ће бити мерило моћи Русије, Немачке па и Турске колико је Британији дозвољено да буде на Балкану.

  • Немци подмећу причу о дестабилизацији Србије од стране Русије. Мора ли Србија да то оповргне, односно шта значи чињеница да власт у Србији не оповргава да је Русија дестабилизује? Јел то значи да смо толики робови да за елементарну лаж не смемо да кажемо да је лаж...

          Западне, атлантистичке силе (а Немачка још увек припада тој групацији) желе да задрже status quo. Ако неко намерава да то промени и ствари врати у нормалу, наравно да Запад то назива дестабилизацијом. Дестабилизацијом својих позиција, а не стварном дестабилизацијом. У ствари, баш Запад је знатно допринео дестабилизацији Балкана успостављајући вештачке односе регионалне (не)моћи. „Повратак” Русије на Балкан није дестабилизација и јесте у српском интересу, али није у интересу заговорника „безалтернативног пута у ЕУ”. 

  • Карл Билт је рекао да је бриселска администрација донела одлуку да се подухвати потискивања Русије са Балкана. Да ли је то већ кренуло?

          То никада није ни престајало. Уосталом, Карл Билт је део проамеричке, атлантистичке, а не аутентичне Европе. Он је репрезент збигњевистичке геополитике да Европа (укључујући Балкан) треба да остане „најважнији амерички мостобран у Евроазији”, што значи објект, а не субјект глобалних односа. Његова порука односи се на превентивно антируско деловање, и то у тренутку када се ЕУ и Запад у целини боре са тешко решивим проблемима.

  •  Ко и са којим последицама гура Црну Гору хитно у НАТО? Спомињао се чак и преседан да би она «приступила» и да САД нису ратификуовале споразум са Подгорицом? Одакле та хитност?

          Журба је да се заузму позиције које ће касније бити тешко променити. Црној Гори је намењена улога искључиво антисрпска и антируска - да се „покрије” целокупна балканска обала Јадрана, комплетира опкољавање Србије балканским Rimland-ом, дугорочно онемогући њен излаз на море, изврши додатно слабљење српског чиниоца и обесмисли „топломорска” руска идеја у јадранском сектору. Расрбљивањем Црне Горе и њеним индукованим антисрпством то би требало да се зацементира.

  • Такозвана војска Косова се наводно формира против воље НАТО, верујете ли у то, или је реч о ономе „ ми ћемо се мало бунити, али ви само гурајте”. И, чија је то заправо војска?

          Српска (гео)политичка јаловост је синдром са којим се суочавамо све време југословенског „разби-распада” (одличан термин М. Кнежевића). Наше политичке вође више се чак ни вербално не супротстављају. Зар неко може да поверује у тезу да се војска арбанашких терористичких сепаратиста у косовско-метохијском делу Србије формира мимо воље САД и НАТО који су њени неупитни спонзори? У ствари, све се свело на timing: да ли пре или после избора? Да се не доведе у питање процес лоботомије. Легализована тзв. ОВК биће тренажни терористички центар. Заваравају се сви који мисле да ће их лакше контролисати ако су организовани. Биће их, у ствари, лакше инструментализовати и употребити.

  • Шта може да заустви стварње Велике Албаније? Насупрот њој стоји концепт обједињеног српског простора, па чак и православног балканског простора...

          Великоалбанске претензије трају дуго. Сви балкански народи имају великодржавне пројекте. Некада се и тежња да се спречи фрагментација етно-историјског и државног простора анатемише као великодржавље, као што је у српском случају. Српска државна интеграција требало би да се легитимно „стави на сто”. Српско питање је првенствено геополитичко питање. Такође, логично је да земље угрожене великоалбанском експанзијом – Србија, Црна Гора, БЈР Македонија и Грчка – формирају антивеликоалбанску коалицију. Али, то неће бити могуће све док не буду спремне да америчком атлантизму, који је очигледан великоалбански патрон – кажу НЕ.  

  • У ком је тачно положају Србија између Турске која прети да пусти милионе исламиста у ЕУ и Мађарске која нам их већ враћа?

          Не зна се шта је погубнија дефиниција положаја Србије – „кућа на друму”, „евроазијски мост”, „запад Истока, а исток Запада”...

          Цунами „Нове велике сеобе” може да се заустави ударом у мађарску ограду, коју ЕУ, уместо садашње осуде, одједном може да прогласи за antemurale christianitatis. А онда ће Србија да се претвори у велики контумац на цивилизацијској граници.

          ЕУ ће обећати силну материјалну помоћ да муслимански мигранти остану у Србији. А потом ће захтевати од Србије да поштује њихова људска, верска и национална права – дозволи градњу џамија, употребу језика, образовање, шеријатско право, стамбено их обезбеди, запосли... А Србија, како би доказала своју хуманост, и то већу од оне у коју се куне сама ЕУ, урадиће и више од тога. Ето прилике да се и мигранти који су већ у ЕУ врате у лепу, зелену, водом и плодном земљом богату, а демографски све празнију – Србију. Реците ми да овај сценарио није могућ!?

  • Видимо прекомпоновање и у редовима домаћих муслимана. Да ли Вас изненађују помирљиви тонови који од зимус владају међу муслиманским фактором у Србији (Љајић, Угљанин)?

          Ради се о „подизању цене” пред промену односа моћи и преуређење Балкана. Кохезија, била она орочена, компромисерска и утилитарна, увек значи бољу позицију. Уз то, и моћном спонзору из Мале Азије не иде баш најбоље, а исто важи и за регионалног „извођача радова” у Сарајеву.

  • Поводом атлантистичке концепције за БиХ, како видите фактор Милорада Додика и РС у контексту заштите српских националних интереса на Балкану. Он је на прослави 25 година од доношења Устава РС рекао - сад смо тамо где не желимо (БиХ), желимо да будемо са Србијом, а где желимо - бићемо. То је било директно пред још један пут у Москву.

          Морамо коначно рећи шта хоћемо. И радити на томе. И само препоручити се великим силама које могу да заступају (и) наше интересе. Јер, велике силе сликају свет у широким потезима. Неопходно је указати зашто управо њима није у интересу мали, слаб и фрагментиран српски чинилац на Балкану, подељен границом на Дрини.

  • Какве су прогнозе за догађаје у Македонији и, последично, за коначно превладавање великоалбанског фактора?

          То је чудно настала земља. Морамо научно бити тачни: Македонија је титоистичка творевина, као и њена нација и црква. Замишљена је као тампонска држава, која ће бити између интереса Бугарске, Грчке, Албаније и Србије. Историјско-географски прецизно речено, та држава је настала на простору Старе Србије. Само је њен крајњи југ историјско-географска Македонија.

          Назив Македонија је протегнут на север, на део који није Македонија. То је једна несрећна комбинација, јер та земља, бежећи од утицаја Србије, све више се конфронтирајући са Грчком, све више потпада под великодржавне албанске амбиције (а помало и притајене бугарске).

          Све што је македонско руководство мислило да ће их заобићи од деведесетих година, сада им се у концентрованом облику сручило: да великоалбански чинилац не може да се избегне. Срачунао сам колики би простор велика Албанија заузела од земаља на које претендује: преко 60 одсто данашње Македоније, укључујући главни град Скопље.

          Једини начин да се то спречи је, као што сам рекао, да се направи антивеликоалбанска коалиција од ове четири државе које су угрожене (Македоније, Грчке, Црне Горе и Србије). Међутим, то није могуће док су те земље под великим утицајем и притиском атлантиста и САД који су патрон велике Албаније, као што је то раније била Аустроугарска. Када ове земље постану минимално еманциповане - у геополитичком смислу – нужност је да се великоалбански експанзионизам потисне. То је, просто, природно.

  • Шта нам говори тајминг: прво председнички избори у Србији у априлу, онда изјашњење «скупштине Косова» о стварању војске крајем априла, потом одлука о уласку ЦГ у НАТО у мају, а «царинска унија», како је Вучић најавио - у јуну...

          Механизам се не разликује од неких ранијих померања „болних решења” да не би засметала да победи „онај који треба”.

          Диана Милошевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари