Србија у западном лонцу силе

П р в и   п о г л е д

СПОЉНИ ФАКТОР ЋЕ И УБУДУЋЕ ОДЛУЧУЈУЋЕ УТИЦАТИ НА КОСМЕТСКУ КРИЗУ

  • Све што се ради и што следи, води Космет - све даље од Србије
  • Више од ових и свих других, спољних и њима блиских фактора, укључујући чак и институције УН, неупоредиво су одговорнији, у ствари најодговорнији су српски, домаћи чиниоци, изабрана власт на свим нивоима, али и опозиција
  • Сада се, пре посланичке расправе, сигурно и полемике, јасно се види како нас је западни део света стрпао у лонац насиља - да  би нам отео Космет

Пише Раде Брајовић

        КАО готово у свим, посебно економским пословма, изгледи Србије да, макар, почне да решава кризу Косова и Метохије, умногоме зависе од спољног фактора - међународне заједнице, њеног западног дела, који је, ракетном употребом НАТО  уранијумских бомби, и изазвао, створио и већ 13 година одржава једну од најдрастичнијих неправди савременог доба.

       Зависи, наравно неупоредиво мање, и од источног дела света, пријатељске Русије и Кине, које могу бити много одлучније у негирању кршења свих базичних међународних права и правила. Не могу се изузети и српски суседи, пре свих они, некад најближи, на пример Црна Гора, која је прва признала независност терористичког и антисрпског режима у Приштини...

       Више од ових и свих других, спољних и њима блиских фактора, укључујући чак и институције УН, неупоредиво су одговорнији, у ствари најодговорнији су српски, домаћи чиниоци, изабрана власт на свим нивоима, али и опозиција. Сви који су, у косметском случају, задужени да свим средствима бране и  очувају суверенитет и територијални интегритет земље. Свим српским властима, од бомбардовања деведесет девете, није, наравно, нимало било лако, актуелној је, можда, и најтеже, јер се од догађаја до догађаја, од владе до владе, перманентно сужавао простор полиичког деловања, а свако друго, на пример оружано, у садашњим (не)приликама, потпуно је искључено.

       Настале су такве околности, можда типа којим се представља „последњи тренутак“, да се нешто уради с Косметом, да се макар  покуша, што су претходне власти избегавале, јер  им је, како су уверавали јавност, реалност деловала тако да им је изгледао илузорним сваки посебан покушај промене, а исход би само штетио најважнијим државним интересима, пре свих најважнијем - интеграцији у ЕУ...

       Опредељење да се сместа суочи с проблемом Космета, управо је мотивисао садашњег и председника Николића и премијера Даћића да искажу и стално понављају јасну одлучност да, за разлику од претходника, без одлагања решавају проблем Косова и Метохије, и то, ако не раније, током њиховог садашњег мандата. Да не буде забуне, најављено решење не подразумева гарантовани успех, већ само покушај да се постигне оно што је могуће, а такође је ЕУ и приоритет садашње владајуће коалиције, можда чак и убедљивије од претходне. Тадићевци су ту политику представљали паролом „И Косово, и ЕУ“, а садашња коалиција нема слоган, али јој неки посматрачи приписују овакву, чак  драматичну формулацију: „Србија не може преживети без Европе“...

       Да би се, макар, приближила Европи, актуелна власт неће моћи да избегне суочавање са бројним отежавајућим околностима које су стварале САД и ЕУ, а прихватале их и примењивале претходне владе, највише она Цветковићева којом је уптрављао Борис Тадић.

       Србија се тако добровољно обавезала да дозволи тзрупама НАТО да се стационирају на Космету, па су САД изградиле себи највећиу европску базу, Бондстил, значајни војни пункт за скок ка Каввказу и другде, према Сибиру и шире... Сагласила се да европске снаге, Еулекс, управљају безбедносним и сличним  пословима, па и да руше барикаде Срба на северу Космета, да их засипају гуменим мецима и гуше отровима, а штите и све потезе Приштине којима се потвтрђује независност нелегалне творевине. Сада су и учесници у легализацији граничних прелаза, које ми зовемо администативним, а албански сепаратисти - државнним...

       Срби плаћају царине, огромна осигурања на аутомобиле,  узимаују косовско држављанство и документа - све то и још понешто у режији ЕУ...

       У животним и политичким условима још теже је Србима на Космету, али и  београдским властима које брину о њима.

       Пристанком Бориса Тадића „преко ноћи“ отписана је наша, а прихваћена и примењена резолиција ЕУ коју је означила баронеса Кетрин Ештон. Укинуте су тако могућности да се о проблему Космета оганизује  нека медђнародна конференција, па мора да се води дијалог са под капом ЕУ, наавно и патронатом САД. Дачић је тако морао да разговара са терористичким злочинцем Тачијем и да пристаје на решења која је претходно договорио Борко Стефановић, а те одлуке потврђују само независносгт државе коју је самопрогласила Приштина, наравно под патронатом САД. А нови детаљи су: прелази су гранични, цафриници и албански, уз ЕУ, именоваће се и тзв. официри за везу, које Приштина зове амбасадорима, а следи и договор о енергетици и телекомуникацијама, а то значи да ће Тачијева држава добити свој међународни позивни број - као свака држава..    

       Све су то услови за - не може се рећи „интеграције у ЕУ“, већ само - добијање датума за преговоре о приближавању ЕУ. Наважнији је услов који им управо обезбеђује практично признавање је независности.

       Тај Датум, са великим „Д“, одредиће се кад Србија нормализује односе са Косо0вом, с тим што се некад убаци и суседске, или добросуседске, а све чешшће се све то образложи и констатацијом да је статус Косова, као независне државе готова ствар, а то је рекла и бивша шефица америчког Стејт департмента Хилари Клинтон у сред Београда, с њом и Ештонова, па и сви значајнији западни лидери било где се нашли... Они - како се фигуративно  изразио један сумњивац без осећања за укус - прво отворе свој лонац силе, моћи-надмоћи и у ту кохерентну смесу стрпајуу све жеље оних другачијег укуса, а потом  лонац затворе па на ватру... Јело потом сви једу, без обзира на укусе... Нека је и метафора - горка је!

       У околностима општег горког укуса, у којима делује нова коалициона власт, могућности одбране Космета заиста су све уже и теже, толико чак да и премијер говори о- изгубљеном...А, покушати  да се нешто од Космета спаси - мора се. Власт каже - без одлагања.

       Скована је, зато она платформа, па ће из ње да се испили резолуција, која ће пред посланике 11. дана нове. 2013. године. Видеће се, можда, већ и тада - је ли прекасно?! Сада се, пре посланичке расправе, сигурно и полемике, јасно се види како нас је западни део света стрпао у лонац насиља - да  би нам отео Космет.

       Заједно ће, кажу, две суседне државе у обећану ЕУ! А док стигне тај дан Де, Србија никад не може да одустане.

       Може, можда, да се промени клима, а кад стигне нова клима - мења се и јело!       

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари