Срби се већ региструју под Тачијевим грбом
П р в и п о г л е д
НЕМА КРАЈА ОБМАНАМА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ - ОД УН, ПРЕКО БРИСЕЛА, ДО СРБИЈЕ
* Србијом се већ шири – нова обмана. Српске избеглице с Космета, већ су под грбом непризнате државе Косово! Истина, знак државности лажне творевине Тачија и следбеника није на гласачком листићу, већ на формулару којим се региструју српски гласачи, избеглице с Космета
* Кад је Тачи рекао у Бриселу и другде, после дијалога са Дачићем, да се о томе није разговарало, јер су гласачки листићи у ингеренцији Централне изборне комисије Косова, нико га није демантовао
* Зашто нове обмане, и нови притисци, зашто уз спољне и своји, домаћи? Зашто Срби на Србе притискају?! Је ли и то реалност која никако не може да се промени?
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
РЕКЛИ су, и Дачић, и Вучић, и Вулин, више пута, а тек председник Николић, ни броја се не зна, да неутрални статус, у свим преговорима о Косову и Метохији, посебно оним бриселским, нико не може да угрози и промени.
А, ако, ипак - далеко било – тако не буде, Србија ће бити приморана да повуче радикалне потез. Да, на гласачке листиће, у дизајну “Централне изборне комисије Косова”, са грбом и описом “Републике Косово”, одговори - отказивањем учешћа српских гласача на локалним изборима, заказаним за 3. новембар. И, логично би следила тачка, као врата, али – убачена је и запета…
Јер, Србијом се већ шири – нова обмана. Српске избеглице с Космета, већ су под грбом непризнате државе Косово! Истина, знак државности лажне творевине Тачија и следбеника није на гласачком листићу, већ на формулару којим се региструју српски гласачи, избеглице с Космета, који живе широм Србије и позвани су да искористе право да се, слободно и демократски, изјасне за органе власти у косметским општинама, пре свих у четири северне, са већинским српским становништвом.
Кружи, тако, формулар међ Србима, ван свих форми и договора, а о том папирнатом монструму, најодговорнији српски фактори
неодговорно ћуте! Или га заобилазе – док није проговорио бивши шеф преговарачког тима Србије са приштинским Албанцима, Борислав Стефановић, сада лидер опозиционих посланика ДС у Скупштини Србије.
Потом су подвалу поменули и неки медији…
Да су формулари за регистрацију гласача, са грбом независног Косова, већ у функцији и да властодршци Приштине од гласачких листића, са истим знацима, још нису одустали, не изазива видљиве критичке реакције званичника Србије – као да су се помирили и са том реалношћу!
Ни најважнији састанци, којих је баш ових дана било на свим нивоима - од врха врхова УН, преко највиших висина ЕУ, до српских државних висина – званичници, па и српски, нису баш, не бар јасно и конкретно, указали на још једну, нову обману о Космету. А, највише се очекивало од дијалога Дачић-Тачи, прошлог уторка у Бриселу.
Пред 15. бриселску рунду нашег премијера Дачића са Тачијем, између којих је устаљено била бритиш-баронеса, Кетрин Ештон, и у српској и европској јавности ширила се представа да ће Приштевци попустити и одложити за неку другу (не)прилику гласачке листиће са логом њихове државе.
Такав утисак није био израз неких емоција или српских тактичких замки, већ најотворенији став, уверљив и убедљив, целог државног врха Србије, пре свих преговарача, премијера Дачића, тим пре што се у Бриселу управо разговарало и о остваривању Бриселског споразума, који су баш њих двојица преговарача, на истом месту, потписали 19. априла.
Тактички смишљено, показаће се и потпуно успешно, одговорио је Хашим Тачи, и пре и после готово осмочасовног дијалога. Рекао је да листићи нису његова надлежност, већ искључиво Централне изборне комисије Косова. Тачијев став важи и данас, а подржали су га сви приштински лидери, изузев што је – ироније ли – Рамуш Харадинај, онај злочинац што га је ослободио Хашки трибунал, добродушно најавио да се може “прогутати компромис, јер су у питању велике политичке импликације”…
И, испало је баш тако, не како Харадианај, већ како Тачи каже – листићи под грбом (независног) Косова. Такву представу додатно је потврдило и укључивање у игру, кажу сугестије Ештонове о убацивању на гласачки листић, поред грба и ознаке “Републике Косово”, и знака Оебса. Та варијанта и не би много променила, осим што би подсетила на оне “звезде и звездице” о присуству албанских представника на регионалним скуповима, што је, после хуке и буке, завршено, опет, како Тачи каже, јер се, на пример, наш председник Николић већ пет пута састао са приштинском Јахјагом, на скуповима шефа држава.
Лого “косовске републике” такође није, конкретно и поименце, додириван, у дебати и у закључцима седнице Савета безбедности УН, прошлог четвртка, посвећене управо Косову и Метохији. Јесте наш шеф дипломатије, Иван Мркић, говорио о приштинском “покушају опструкције” Бриселског споразума којим је дефинисана обавеза статусне неутралности и предстојећих локалних избора на Космету, заказаним за 3. новембар.
Иначе, акценат овог скупа светског врха био је управо на инсистирању да се остварује Бриселски споразум, што је и залагање ЕУ, с циљем да се, још конкретније и још непосредније, нормализују добросуседски односи Београда и Приштине, што је и главни услов за почетак приступних преговора за улазак Србије у заједницу европских држава.
Уопштени дипломатски језик, којим се говорило и у СБ УН, није тешко дешифровати, посебно нашег Мркића, чија се оцена о опструкцији односила управо на приштинске обмане у припреми изборних материјала – супротно закључцима Бриселског споразума.
Други нису били толико јасни, осим руског амбасадора Владимира Чижова који се отворено заложио да косметски локални избори “морају бити статусно неутрални” и да је “веома важан одзив”. Представница САД, амбасадорка Саманта Пауер, честитала је Србији и Косову “на важним корацима које су предузели на имплементацији споразума од 19. априла”. Иако су лако уочљиве и вербалне и смисаоне разлике две велесиле, важно је да опомену Србије да Приштина мора да поштује споразуме и апел да УН, као посредник и гарант, морају да остану на Космету, нико није експлицитно и оспорио.
Истина, представник Приштине, Енвер Хоџај, затражио је укидање Унмика и његово “трансформисање у политичку канцеларију УН на Косову”, а то би био још један прилог озваничењу независности њихове државе.
У сваком случају, и на овој, иначе редовној тромесечној седници, оџала се, опет, развијена пракса Савета безбедности УН - о уопштеној и начелној политици према Космету, тако и толико да се стално прескачу главни проблеми, па зато и даље опстају старе оцене о продужавању политике обмана!
Таква пракса се види и у забашуривању бројних албанских злочина на Космету, укључујући убиства деце, такође и у избегавању правих истрага о бројним злочинима над Србима, продаји људских органа, чак и неотварању десетина предатих оптужница…
Посебно неприхватљиво је сазнање о занемаривању кршења
базичног принципа међународног права и Повеље УН - о неповредивости територијалног интегритета… Мада је тај принцип актуелизован баш ових дана, најавом бомбардовања Сирије, и то по рецепту ракетно-уранијумског удара на Србију 1999. године, без одобрења СБ УН, не види се да ће политика САД и земаља НАТО бити на било који начин промењена. Остају, значи, и пракса и последице политике насиља и непоправљива спремност да се насиље моћника настави до за све опасних последица…
У таквим околностима, уобичајено делује – као неко ново силеџијско право – нескривено продужавање политике Запада према Србији.
САД и њихови НАТО савезници, најдиректније су, после ужасног бомбардовања, отргли од Србије територију Космета, а потом упорно настојали да своје насиље легализују подршком независности албанске државе на српском Космету. Истовремено Србијом и светом се шири уверавање да не може да се промени реалност која подразумева да се против јачег ништа не може – као да нико није схватио једноставне поруке историјских пропасти свих насилничких система…
Иако је стекла своја тешка, али поносита искуства, представе о немоћи пред силом шире се и Србијом, па се искључују било какве српске алтернативе уобичајеном подаништву.
Догађај после потписивања Бриселског споразума, посебно приштинска злоупотреба изборних материјала - да би се стекли нови поени у корист њихове независности, али још посебније западно прећуткивање и толерисање тих подвала, стабилизују познате околности о континуитету политике обмана.
У томе, лако уочљива сопствена помоћ таквој политици објективно се показује и политичким понашањем српских лидера, на разним нивоима. Прво је политички врх стварао утисак да Приштина неће успети да наметне своје гласачке листиће са њиховим државним логом, иако су гестови Приштине били супротни.
Срби који хоће да гласају, данима су већ суочени са формуларима за регистрацију са ознакама државе чију политику води Хашим Тачи. И то, Србима до формулара посредују Срби, и то са територије Србије, још их позивају да гласају на изборима на Космету, уверавајући их да тиме обезбеђују стабилност свог положаја и опстанк у Србији чији је део Космет. Не скривају се, али се не помињу околности, као оне о гласању према законима самопроглашене албанске државе.
Кад је Тачи рекао у Бриселу и другде, после дијалога са Дачићем, да се о томе није разговарало, јер су гласачки листићи у ингеренцији Централне изборне комисије Косова, нико га није демантовао, као да му нико из српског политичког и државног врха не верује, укључујући Дачића…
И, тако – српски гласачи се региструју под косовским грбом, под Тачијевим знаком. Неизбежно је, зато, питање – зашто?
Срби су истински против приштинског пројекта насилне независности, а изостаје доследност у практичном супротстављању отмици територије, и која се изводи уз помоћ западних моћника?
Зашто нове обмане, и нови притисци, зашто уз спољне и своји, домаћи – зашто Срби на Србе притискају! Је ли и то реалност која никако не може да се промени?
Није ли и прилог српској немоћи да се супротставе онима од којих оружјем нису јачи – као да само умеју оружјем да побеђују? Јесу ли се то Срби већ навикли на послушност?
Ако је тако – готово је неважно хоће ли се, можда накнадно, гласачки листићи за локалне новембарске изборе на Космету очистити од ознака независне албанске државе. Ионако се Срби региструју под Тачијевим знаком. Под њим ће и гласати - подстакнути Србима.
Да ли они други листићи, српски, политички и људски, у ствари, остају - празни?
