Спремају ли САД нови рат против Србије – хоће ли послати Шиптаре на север Косова?

ВУЧИЋ И МЕКАЛИСТЕРУ РЕКАО ДА ИЗА ПРИШТИНЕ И ЊЕНИХ ПРЕГОВАРАЧА СТОЈЕ АМЕРИКАНЦИ

• Пошто се српски покушаји мировног решавања косметске кризе нису остварили, шиптарски терористи, уз помоћ америчких силника, почели су да прете Србији ратним операцијама на северу Космета, али српска власт реагује - најавом војног одговора

• Истраживање – не зна се чије – показало да се 80 одсто становништва Србије разликује поводом КиМ од Вучића и даје предност замрзавању косметског конфликта

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

          СВЕ се види – све се зна. Кад пропадне политика – спас се тражи ратом!

          Примењено на косметску, српску или балканску слику, па и шире, не могу очекивати ништа добро - ни жртве, ни силници…

          Безмало две деценије, Косово и Метохија везани су у чвор, из којег ни да мрдну, ни макац. Стењу под товаром немоћи – свих уплетених. Сила силу не моли – гледају се “преко ока” и, можда, не виде оно што се да видети и слабовидим. Баш ових дана, показало се много тога – видљивог и невидљивог…Пре неки дан, прошлог четвртка, председник Вучић, у присуству високог функционера ЕУ, Дејвида Мекалистера, новинарима у Београду је изрекао оцену која је многе могла да збуни.

          Истичући драстично различито понашање Приштине и Београда у дијалогу о Космету (наши су остварили све закључке, њихови ниједан, ни онај о ЗСО), Вучић, за разлику од претходника, није скривао оно што сви упућени мисле – иза свих гестова приштинских преговарача су – Американци. Они, дакле, који су покенули цео политички хаос у Србији, посебно на Космету који су отели од Срба и гурнули га у наручје шиптарским разбојницима...              

          Данима пре ове изјаве, покривала је Балкан, и многе друге области, информација која изузетно говори о природи агресивне албанске и још теже политике њихових америчких заштитника на Космету. Ево, каква је само једна, уводна реченица београдских “Новости”, која говори све што је најважније о овој теми:

          - План Приштине да, уз помоћ савезника из НАТО, преузме контролу над административним прелазима на северу Косова и Метохије може да “запали“ цео регион и Београд је већ незваничним каналима упозорио најважније европске играче од опасности и домино ефеката оваквих сценарија.

          Све се, збиља, зна – ево пута у сукобе. И, најкраћи сценарио отвара врата бројним ратним претњама, особито кад се зна кључни део вести - у америчкој војној бази “Бондстил” кују се планови, али и увежбавају албански војници за ратне акције. Конкретно – кад се, под руководством амричких ратних зналаца, увежбају да, наравно, могу успешно да убијају, кренуће на север, на прелазе Јариње и Брњак, а одатле се иде даље, дубље у Србију.

          Одговорили смо им – доследно потребама. Ако крену – срешће се са српском војском, а онда се пожар не гаси…

          Не улазећи дубље у овај сажети сценарио – има их, наравно, још – нуде се бројни закључци, али је један доминантан. Прелазак на војне акције против Срба – да би се Космет коначно сасвим превео у албанске руке – у основи значи да се америчка политика сасвим исцрпела у обманама и да се мора појачати војним акцијама. Као што су, на почетку и после почетка инвазије на Космет, амерички освајачи употребили разорно бомбардовање, тако и сада нешто кувају.

          И, време им не нуди одлагање – кренули су и откривачки потези показивања свету безграничности уништавања људи – у Скупштини Србије је (тек сада) формирана комисија која утврђује обиме америчког бомбардовања пројектилиама са осиромашеним уранијумом који је подстакао масовне најтеже болести…
     И, док се поново савијамо под сећањима на тешке дане,
покушавамо да нађемо путеве одвезивања чвора којим је упетљан и стегнут Космет. Посбно је активан председник Вучић, мада га, и на нашој политичкој сцени, прате сумње и неверице.

          Некад их створи и спонтанитет самог актера, као што се збило прошлог четвртка. Тада се позвао на истараживање, без навођења ко га је урадио, како, колико, било што би створило уверење у сигурност. Рекао је, наиме, оно што изазива неверице, а оне никоме, посебно Председнику нису од помоћи. Рекао је, наиме, да 8о одсто људи у Србији хоће да задрже замрзнуто садашње стање односа, али он ће покушати да то мења, што је, ако је проценат такав, готово немогуће.
     На Космету је почело опет да ври. Хапсе се невини повратници. Имања се не враћају Србима. Куће не поправљају они који су их запалили - албански отимачи. Нападају угледне политичаре из Београда.

          Оливера Ивановића убише, а трагове сакрише – нико, албански, ни међународни извори и не покушавају да оперу смртне трагове… Као да може бити – још горе!

          Можда ће проценат од 80 одсто још порасти – ако се услови живота и рада не промене!