Седам тачака отимачине и понижења

П Р В И  П О Г Л Е Д

НЕМАЧКА И СРБИЈА - ОД АНДРЕАСА ЦОБЕЛА ДО МАРТИНА ШУЛЦА И АНДРЕАСА ШОКЕНХОФА

Хер Шокенхоф, данке за шок

• После ултиматума који је у Београд донео важни човек партије Ангеле Меркел, Андреас Шокенхоф, чини се да сада више нема преговора о уласку Србије у ЕУ, али ни дијалога Београда и Приштине
• Чини се да их неће их ни бити! Јер, ако Србија не попусти и одбије нови услов – не види се како би и ко би то могао да преговара, у оваквим понижавајућим околностима

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         ИАКО их људи стварају, догађаји неретко превазилазе ауторе - бржи су од њих, логичнији и целовитији, пре стигну до истине. Људи често измишљају догађаје, али не могу истину, она  се увек покаже, најчешће још док догађаји трају...

         Ових дана, сведоци смо таквих подсећања, показују се у политици према Космету која сугерише драстичан парадокс – оно што је у једној земљи истинито, у другој је, то исто, потпуно лажно.

         Није - да кренемо „од главе” - политички пројекат Мартија Ахтисарија ни близу реалној потреби да се тамо води политка мултиетичности и равноправности Албанаца и Срба, већ се представа о једнаким правима крши и новим злочинима и откривањем старих, при чему и за ужасна насиља над Србима нико, амабаш нико, није одговарао.

         Никоме „ни по прсту” - за убиство деце пушкама на обали реке и сељака на њиви, убаченим бомбама кроз прозор и врата станова и ресторана, рафалном ватром са ивице шуме или ограде на кућном дворишту, експлозивом под аутобусом јавног превоза на јавном месту...

         Зар ови и овакви догађаји, утолико трагичнији што су злочинци недодирљиви, нису уверљивији од свега што су „објасниле” службе албанских политичко-терористичких постаја на окупираном српском Космету, а готово да је још болније што су злочинци, такви какви су, заштићени речима и (не)делом њихових полит-милитаристичких насилника Америке и врха Европске уније!

         Како, у том контексту, апсурдно звучи залагање једног српског, далеко било аналитичара, да је Немачка наш главни, „и политички партнер”, а то је изречено неколико месеци пошто је канцеларка Меркел затражила укидање српских „паралелних институција” на северу Космета,  а само пре неки дан пошто је немачки званичнк, Мартин Шулц, на раду у врху парламента ЕУ, открио познату, а формално скривану истину да ће Србија пре уласлка у ЕУ морати да призна независност Косова... Запиње и још једна незгодна околност –  српски германофил изрекао је своје опсервације баш када је председник Томислав Николић био на  разговорима са Владимиром Путином у Сочију, где је речено да је Русија један од најважнијих српских политичких партнера...

Хер Шулц, данке за искључивање инфузије београдским лажима

         Утркивање у деоби и истицању ексклузивних и почасних места у односима са оним државама које су објективно међу најмоћнијим не користи ни тим државама, а још мање бројним проблемима оптерећеној Србији, у којој може само да стимулише инфериорност, паразитизам, немоћ разних врста и многе друге слабости, па и послушништво. А, тек каква се, вербалним изједначавањем моћних, чини неправда оним земљама које, као Русија, Кина, Индија и друге, безрезервно стају иза најпримарнијих спољнополитичких и свих послова Србије – одбрани интегритета и неодвојивости Косова и Метохије од матице.

         Колико је јединствен значај подршке ових земаља Србији показује и врхунски догађај, последња седница Савета бзбедности УН о Космету, када су САД и европске чланице СБ изразито биле против Србије, а Русија и Кина се, као увек, сагласиле са српским интересима.

         Различите полчитичке ставове показали су моћници и при проглашавању краја надгледане независности коју су, у складу са Ахтисаријевим планом, поставиле, развијале и штитиле те исте западне земље,  са САД на челу. Тамо се чак танцевало, певало и играло, свечано и патетично дебатовало, а амерички лидери, од Клинтона до Обаме, били засипани небеским суперлативима.

         Реаговао је на тај догађај руски првак Путин, оценом да се проблем Космета може да реши само мирно, преговорима, у складу са Резолуцијпом 1244  и само ангажовањем УН.

         Покровитељство УН дијалогу Београда и Приштине било је прво залагање председника Николћа, којим је започео битку за Космет и најавио општи консензс свих релевантних снага Србије, до Скупштине, за преговоре на високом државном нивоу.

         Николић је од Путина поново добио подршку, али је изостала и са западне стране.

         Непромењивост позиција САД и ЕУ показују и други актуелни догађаји, од којих је посебно важна Вучићева посета Немачкој која је, према оном што је објављено, највише и  најуппорније инсистирала на српском испуњавању свих услова, наравно превасходно о Космету - да би Србија, једног лепог дана, ушла у ЕУ, неопходно ће бити да практично уради оно што подразумева Шулцова теза чији је акценат „нормализација односа”, јасно је, наравно, између кога. Између две државе, српске и албанске, на српској земљи!

         Немци су поново, ко зна који пут, и 13. септембра повукли и додатни уцењивачки потез – Немачка је (преко важног човека партије Ангеле Меркел Андреаса Шокенхофа) од Србије затражила да Београд са Приштином, пре почетка приступних преговора о уласку у ЕУ, потпише уговр у седам тачака, од којих је једана најжанија -  нормализација односа држава Србије и Косова!

Хер Цобел, данке за скидање маске ЕУ-лажима

         Разлог новој уцени није написан у уговору, али се подразумева – Немачка Србији не верује, хоће да је писмено обавеже.

         Из овог берлинског геста произлазе и друге, бројне поруке – основна је, чини се - сада нема преговора о уласку Србије у ЕУ, али ни дијалога Београда и Приштине.

         Неће их ни бити!

         Ако, Србија не попусти и одбије нови услов – не види се како би и ко би то могао да преговара, у оваквим понижавајућим околностима!

         Догађаји, ево, опет иза себе остављају људе.

         Посебан је један стари, а сада акуелизовани случај, овде и оивих дана. Баш се по свему  издваја, толико и тако да, по свему, чини се, може да се мери мерама којима се мере - најшокантнија збивања. И, више од тога, и од свега што (не) може да издржи савремени људски сензибилитет.

         Сведок српског (и сваког људског) Тужилашва испричао је (пред камерама), све на аутентичан начин, како је живог српског младића, заробљеника ОВК, јавно, под окриљем лекара, на северу Албаније, касапио и извадио му срце – за продају!!!

         Од кад су Турци живе Србе набијали на колац, овакав ужас, да се зна, човек човеку није урадио – а таквих најмонструознијих злочина, Албанаца над Србима, било је на десетине. И, ником ништа. Опет.

         Еулексовом тужиоцу пре два и по мсеца из нашег Тужилаштва речено је све битно о овом ужасу пред којим стаје разум. И, ћутао је, још ћути. Не од шока, људског.

         Можда, од – политичког. Можда, зато, ћуте и они који су злочинце штитили. И сад их штите. Ова, ужасна истина, као ниједна никад  – понижава људски род. Угрожава древну и вечну поруку свевременског оца хуманизма, кинеског философа Конфучија, који је живео од 551. до 479. године пре Нове ере: „Не чини истина човека великим, већ човек истину чини великом”.

         Ова наша, савремена је велика само у томе што је – понижавајућа. Можда отуда и ћутње оних који су је омогућили - ћуте од  срамоте!