Сад Западњаци помажу Приштини да отме српске цркве и споменике културе

СПОЉНОПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ СРБИЈЕ У ДРАМАТИЧНОЈ ФАЗИ – УДАРИ СТИЖУ СА СВИХ СТРАНА

Манастир Високи Дечани

• Велебританци су, у име САД и њховог Запада, и поред упозорења да промене главну, поинт-тезу да су само Срби за све криви, наравно и за Сребреницу, предали Савету безбедности ту, најблаже речено, једнострану, по свему антисрпску резолуцију. Дочекана је ветом Русије, угашена као таква. Исход потпуно очекиван, па тек сада делују непотребним београдска писма Москви, па и Николићево Путину, да употреби вето
• Можете ли да замислите Србију без Богородице Љевишке, Високих Дечана, Грачанице, Пећке Патријаршије, малене Бањске крај Косова, са легендарним Бановић Страхињом, јунаком, вероватно, најбоље народне песме, српске, а то значи и - светске?!

          Пише: Раде БРАЈОВИЋ

          БРИТАНСКА антисрпска резолуција о трагедији у Сребреници, зликовачки напад бошњачких напасника на премијера Вучића у Поточарима, оклевање сарајевских форума да утврде виновнике и после посете председничке тројке БиХ Београду, хрватско прослављање “Олује” због које Срби тугују, коначно и покушај приштинских политичких имбецила да своју наказну државу учлане у Унеско, чиме би Србији отели вечне духовне и културне вредности древних споменика, цркава и манастира, без којих би се угасила историјска изворишта српског идентитета…

          Све ово, и још понешто што заслужује место у овако механички набројаној збирци ужасних и срамотних прилога насиља, показује политичке намере обновљених притисака и напада на Србију. Мало ли је – рекле би доконе шаљивџије. Охо – хо, баш их је премного, и то за мање од месец дана. А, тек, каква им је најцрња природа њихових “крајњих намера” уперених на Србју – црња да не може бити…

          Замислите само, далеко било, да су “оне будале”, урадиле нешто Вучићу, оно најгоре! Или, можете ли да замислите Србију без Богородице Љевишке, Високих Дечана, Грачанице, Пећке Патријаршије, малене Бањске крај Косова, са легендарним Бановић Страхињом, јунаком, вероватно, најбоље народне песме, српске, а то значи и - светске!

          Ево, уосталом, најсажетије, готово скице збивања:
Велебританци су, у име САД и њховог Запада, и поред упозорења да промене главну, поинт-тезу да су само Срби за све криви, наравно и за Сребреницу, предали Савету безбедности ту, најблаже речено, једнострану, по свему антисрпску резолуцију. Дочекана је ветом Русије, угашена као таква. Исход потпуно очекиван, па тек сада делују непотребним београдска писма Москви, па и Николићево Путину, да употреби вето.

          Пропали Британци, али се нису дали Бошњаци – сачекали Вучића и умало да га урнишу. Пошто се поклонио жртвама Сребренце – и то пред мајкама - кренула је на њега злочиначка поара – енергични, вешти и храбри су били пратиоци, спасен је премијер који је претходно упозораван да га чека несигурност и да би било добро да не иде у Поточаре. Добро је све прошло тог 11. јула, па је Вучић својој храбрости додао и склоност за опроштај, што је деловало толико убедљиво да је позвао у Беград сарајевску председничку тројку – Човић, Изетбеговић, Иванић – која је дочекана српски срдачно.

          Дани потом, међутим, нису донели заокрет у празно али се несхватљивом мора да прима вест да још нико о осумњичених а познатих и снмљених није смештен тамо и где му је место због покушаја убиства, и то председника владе суседне државе који је, уз све, званично позван да дође на сребреничку болну свечаност…

          Актуелним хрватским лидерима, исто као и претходним гарнитурама, од Туђмана наовамо, одговарао је српско-бошњачки заплет, да појачају своју антисрпску и раније планирану кампању за прославу “Олује”. А њих је тај пир победе, парада моћи, за Србе туга и трајна несрећа – Хрвати су убили више од две хиљаде Срба, а прогнали око 25о хљада из домова са вишевековних огњишта…

          Суочавање, прослава и несрећа још се гледају очи у очи, и све док Загреб не спусти поглед са срамоте злочина – остаће дубоки раздор Србије и Хрватске!

          А, тек - Космет:
После обновљених напада на Србе, оне који су остали и оне који су се тек вратли, приштински политиканти су се определили за одуговлачење дијалога у Бриселу, за затезање техничких разговора. Најгоре је што најдрскије избегавају да реализују утврђене и потписане закључке, а не остварују се, тако, одлуке већ формулисане - Заједница српских општина, формирање суда за злочине ОВК, за возила ће се и даље плаћати кад пређу администативну линију итд. И, док се очекују нека померања под притиском чиновника из ЕУ, лидери из Приштине, вероватно да би спречили дијалог о имовини, лансирали су нови, посебно разорни ударац…

          Подржани, наравно, од САД и неких лидера ЕУ, кренули су Албанци тамо где Србе највише боли. Припремили су, по савету западних моћника, једно модерно прилагођавање - да своју државну творевину учлане у светско врхунско тело, Унеско. Наравно, ни мало случајно. Показало би се, прво, да су разбојници елиминисани или културно сазрели, јер је свет био преплавио ружан утисак о ломљави и рушењу цркава и манастира и скидање крстова са кровова српских православних светиња. Оно што је важније је приближавање УН, а то подразумева и учлањење у Унеско. Дугогодишњи напор албанских отимача и њихових западних газда створио би тако услове да њихова албанска држава на српској земљи званично постане светски независна.

          Било би готово све окончано …