Рођен сам у Лондону, али увече кад легнем, осећам се као Србин, иако не говорим српски

PRESTIGE MM - ИНТЕРВЈУ СА ЊКВ ВЛАДИМИРОМ КАРАЂОРЂЕВИЋЕМ, СЕДМИМ
ПРЕТЕНДЕНТОМ НА СРПСКИ, А ТРЕЋИМ НА РУСКИ ПРЕСТО РОМАНОВИХ

Марина Кончар и Владимир Карађорђевић

  • Тек пред смрт свог оца, принца Андреја, принц Владимир сазнао праву истину о својим српским коренима и спознао свој српски идентитет, истину о својој отаџбини, историји Срба, српској култури и традицији
  • Моји корени потичу од Карађорђа, моја снага потиче од мог покојног оца, који је живео и умро за српски народ. Никада није изгубио наду да ће Србија бити уставна монархија. Добро је говорио српски, знао је све о српској историји. Поносан сам што сам му син
  • Југославија није била грешка, али није била ни онаква, какву је мој деда Александар желео. У то време су то желеле све земље тадашње Југославије, укључујући и Хрватску. Фашистички елеменат у Хрватској је био тај, који је желео распад Југославије. Нажалост, после убиства мог деде, краља Александра, стекли су се услови за разбијање Југославије   
  • Ако су Косово, Рашка и Војводина цена придруживању Србије ЕУ - онда ЕУ није добар избор 
  • Ако кажем да је Јерусалим за Јевреје оно што је Косово за мене, не бих довољно нагласио важност Косова за мене
  • Темељ српског друштва је на првом месту вера у Бога, на другом месту је вредност породице и значај кумства, веровање у сопствене вредности
  • Превише је јак лоби против монархије у Србији. Једног дана, само не знам када, Срби ће схватити да је монархија много боља, него тренутна ситуација

         Пише: Марина Миа Кончар

         МОНАРХИЈА се у државама као што су Британија, Шведска, Данска, Холандија, Шпанија, сматра извором стабилности, националног идентитета и, наравно, историјског континуитета. Да ли ту лежи кључ њиховог успеха?

         Многе државе воле краљевске породице, и кроз њих негују традицију. Излазећи из Франкове диктатуре, мрачног периода, Шпанија је спас потражила управо у монархији.  Да ли спас Србије лежи у монархији?

         Још увек је у Србији присутно мишљење да је монархија назадна и ретроградна у односу на републику. Још увек у Србији постоји велика подељеност међу Србима, још увек нисмо свесни свог националног идентита, још увек смо идеолошки оптерећени, да бисмо јасно сагледали шта нам је чинити, а посебно, где лежи спас српског друштва.

         И док Срби још увек нису сигурни, којим путем да иду у 21. веку, после више деценија закашњења, на српко тло је дошао и принц Владимир Карађорђевић, син принца Андреја, унук краља Александра, седми претендент на српски, а по мајчиној линији трећи, на руски, царски престо Романових.

         Његов отац је био трећи, и најмлађи син Југословенског краља Александра I Карађорђевића и принцезе Марије Карађорђевић, ћерке краља Фердинанда.

         Живот једног принца требало је да протиче као у бајци, али, нажалост, живот овог принца није текао глатко. Борба за егзистенцију после развода родитеља, његове мајке и њега, није била лака. Тек пред смрт свог оца, принца Андреја, принц Владимир сазнаје праву истину о својим српским коренима, и спознаје свој српски идентитет, истину о својој домовини, историји Срба, српској култури и традицији.

         - Ваше височанство, која је ваша домовина?

         То је Србија. Рођен сам у Лондону, захвалан сам Великој Британији на свему што ми је пружила током мог одрастања. Међутим, увече кад легнем, осећам се као Србин; иако не говорим српски, у срцу ми је Србија.

         - Како бисте нама приближили ваше српско порекло, и лик и дело вашег оца?

         Немогуће је то рећи у неколико реченица. Моји корени потичу од Карађорђа, моја снага потиче од мог покојног оца, који је живео и умро за српски народ. Никада није изгубио наду да ће Србија бити уставна монархија. Добро је говорио српски, знао је све о српској историји. Поносан сам што сам му син. Био бих срећан, када бих постигао бар део онога што је он у животу постигао.

         - Које су добре, а које лоше стране Ваше титуле?

         Лоших страна нема, има тешких, а и добрих. Добра страна моје титуле је част и понос што припадам једној од највећих породица у Србији. Кад знам да потичем од краља Александра, краља Петра, пре њега, ја се поносим. Тешко ми је што нисам у могућности да користим титулу; тиме бих могао да будем користан српском народу. Још увек живим као избеглица ван Србије, још увек у Србији немам кућу. Као и за друге људе у Србији, Закон о реституцији није испоштован, а то су потешкоће са којима се суочавам.

         - Шта је, по Вама, темељ српског друштва?

         На првом месту вера у Бога, на другом месту је вредност породице и значај кумства, веровање у сопствене вредности. Све је то у темељу српског друштва.

         - Колико познајете српску културу и традицију, и колико је поштујете?

         Сматрам, да мало знам у односу на оне, који цео свој живот живе у Србији. Проучавао сам колико сам био у могућности, период од 1389. године, од боја на Косову, па до 1999. године. Што се тиче културе, то је једна од најзначајнијих култура на европском тлу, веома драгоцена, веома вредна.

         - Ваш деда је створио Југославију. По многима је, за српски народ то била грешка. Шта мислите о томе?

         Југославија није била грешка, али није била ни онаква, какву је мој деда желео. Било да људи то желе да признају, или не, у то време су то желеле све земље тадашње Југославије, укључујући и Хрватску. Фашистички елеменат у Хрватској је био тај, који је желео распад Југославије. Нажалост, после убиства мог деде, краља Александра, стекли су се услови за разбијање Југославије. Међутим, иако су били у малом броју, они који су желели распад, приказивали су себе као већину.

         - Да ли је тачно, да осим принца Ђорђа Карађорђевића, који се 1950. године оженио Српкињом, ни један Карађорђевић, у историји дугој два века, није склопио брак са Српкињом? Због чега је то тако, и како Ви видите српске жене?

         Мислим да је то истина. Принц Ђорђе је био последњи Карађорђевић који се оженио Српкињом. Сматрам да су Српкиње фантастичне, треба само погледати историју која то доказује. Брак са другим националностима није била антисрпска ствар. То су били политички бракови. Ако узмете на пример краљицу Викторију; она је своју децу, женила и удавала за принчеве и принцезе из разних делова света. То је све било на политичкој бази, како би се избегла непријатељства, а створили савези међу државама. Карађорђевићи нису били суочени са тиме, не бар директно, али су околности биле такве, да су се женили женама других националности. Након Другог светског рата, по природи ствари, било је да су се женили са странкињама.

         - Шта за Вас представљају Косово и Метохија?

         Ако кажем да је Јерусалим за Јевреје оно што је Косово за мене, не бих довољно нагласио важност Косова за мене. Сматрам да је важније од тога. Сматрам да није могуће говорити о Србији без разговора о Косову. Ако кажем да је Косово Србија, звучим романтично, али је то истина. То произилази из Резолуције УН, а данас је та резолуција нарушена. Сувишно је рећи да је једнострана одлука Приштине да се отцепи и прогласи независност, апсолутно нелегална. Признале су такво стање многе државе, као и државе ван Европе, али то им не даје легитимитет.

         - Да ли видите будућност Србије у ЕУ, и под којим условима?

         Сматрам да ЕУ има много тога да понуди Србији, али такође, Србија има много тога да понуди ЕУ. Србија је срце Европе. Није то националистички, већ је то географски тако. Мислим да је добро и за Европу, уколико је Србија стабилна. Српски народ је тај, коме треба дати шансу да одлучи да ли је за Европу, или није. Увек се треба запитати: која је цена придруживању ЕУ? Ако је цена Косово, Рашка, Војводина, онда ЕУ није добар избор. 

         - Који је Ваш омиљени цитат?

         Цицеронов цитат. „Нација може да преживи будалу, па и оне амбициозне. Али издају изнутра, никако. Непријатељ пред вратима мање је страшан, јер је познат и он носи своју заставу отворену. Док се издајник креће слободно, међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак и у кулоарима владе. Такав издајник вам се не појављује као издајник. Он прича гласом који је жртвама близак и пријатан. Његово лице и начин одевања сличан је њиховом, и он оживљава ону поквареност, која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, подривајући темеље њене. Он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне. Мање би требало да се плашимо убице. Издајник је куга.“  

         - Видите ли у будућности Србију као монархију, и шта би монархија донела Србији?

         Превише је јак лоби против монархије у Србији. Једног дана, само не знам када, Срби ће схватити да је монархија много боља, него тренутна ситуација. На међународном, политичком плану, сматрам да монархија нуди много већу стабилност, и много бољу слику о Србији, него стална промена власти, коју смо могли да видимо у предходних неколико година. То није грешка ни једног појединца у Србији, нити политичке партије, то је питање околности.

         - Ко би стао на чело монархије?

         Постоје стриктна правила у примогенитури, и чим се монархија буде реинституисала, та правила ступају на снагу. Принц Александар, као син последњег краља Петра II, био би на чулу монархије. Докле год се та правила о примогенитури поштују, док их не прекрше, или црква, или чланови породице, дотле ће она бити на снази. 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари