Разлози за оптимизам се не виде јер и не постоје

П р в и   п о г л е д 

СЕДМА РУНДА БРИСЕЛСКИХ ПРЕГОВОРА ДО КРАЈА РАЗОТКРИЛА

НАМЕРЕ И ИГРЕ СВИХ КОЈИ ДУВАЈУ У ЈЕДРА ПРИШТИНЕ

• Предлог Србије да се успостави Заједница српских општина и одреде њена овлашћења, наравно у аутономнној покрајини Косова и Метохије, Приштина је одлучно одбацивала, чиме је спречен и разговор о статусу и трајном решењу косметског проблема
• Главна препрека, опет се то видело, није био Тачи, већ његови заштитиници - САД и ЕУ
• На компромис је опет била спремна само српска страна, што је данас открио први потптредседник владе Александар Вучић који је био у честом контакту с премијером Дачићем у паузама бриселских разговора

Пише: Раде Брајовић

        ИСТИЦАЊЕ споредних и техничких или мање важних одлика неког изузетног, посебно политичког догађаја, обично се практикује кад се или скрива или само одлаже права и пуна  суштина која се засигурно наслућује, толико и тако да више и није непознаница.

       Седма рунда бриселског дијалога српског премијера Дачића са приштинским представником Тачијем, најављивана као кључна и одлучујућа, представљена је управо применом  рецепта замене важног споредним.

       Разговарали су готово тринаест сати, у више фаза, завршили пред саму поноћ, између среде и четвртка, првом заједничком прес-конференцијом, коју је започела шефица дипломатије ЕУ, Кетрин Ештон, која је свој рођендан обележила нимало лаким целодневним посредовањем у тешком дијалогу.

       Заједничким изјавама на истом месту, наравно у исто време, што је Дачићева идеја, придата је не мала важност - избегавање да свако на свој начин интерпретира разговоре - али се и другим околишним елементима приписује додатна вредност, већа и од симболичне. Прво је, за разлику од укупне праксе претходних шест рунди, седми дијалог почео утроје, па су се после спајали и делили више пута, наравно Дачић и Тачи, а новинари и други сатима чекали и дочекали разговараче, али без права да постављају питања.

       Јављен је, накнадно, још један пикантан детаљ, али без  важног детаљисања - Дачић и Тачи су заједно из Брисела отпутовали у Њујорк, где обојица учествују на истој седници, Савета безбедносгти УН о Косоову и Метохији...

       Да ли је ове и овакве детаље споредног, али важног симболичног значаја режирао неки маркетиншки експерт, или сам живот и његове, наизглед пуке случајности, мање је важно од голе чињенице да су збиља ове пратеће околности у новинарским извештајима освојиле већи простор од оних суштинских.

       Не значи то да је све било неуспешно, да је седму рунду облежио раскол и да су се продужиле потпуне разлике и о тренутно актуелној и трајној глобалној теми.

       Предлог Србије да се успостави Заједница српских општина и одреде њена овлашћења, наравно у аутономнној покрајини Косова и Метохије, Приштина је одлучно одбацивала, чиме је спречен и разговор о статусу и трајном решењу косметског проблема.

       Претио је раскол, постављало се и питање сврсисходности одржавања седме рунде, али се, појачаном дипломатском акцијом, пре свих Кетрин Ештон, некако стигло до новог тријалога. Ипак се не види шта је - суштински постигнуто!

       Знају се само споредни елементи, који се намах претварају у важне, од којих је реално вредан податак да следе нови разговори 2. априла.

       Остало је све, мање-више, вештина тумачења онога што је изговорено и што нуди замена и размена споредног и важног.

       Сва три учесника конференције за новинаре углавном су - дипломатисала. Схватило се, из оног што се чуло, да се преговарачки процес наставља, али је ризично погађати будући коначни исход.

       Баронеса Ештон је, наравно, највећи оптимиста: „Мој лични став је да смо врло близу решења о тешком питању које се односи на север Косова“.

       Дачић је развукао изјаву, али јасан је детаљ чија је порука да разлике о надлежностима Заједнице српских општина нису отклоњене.

       „Не могу да кажем да смо ни близу ни далеко од договора, јер у сваком тренутку поглед на ситуацију где се налазимо  може да се мења“, рекао је премијер, наглашавајући да „ми времена немамо“, али не због датума о почетку преговора са ЕУ о учлањењу, већ да решавамо косметски проблем „како бисмо повели наш народ и државу да живе као сав други нормалан свет“!

       Да тај тренутак није баш тако близу, показује и Тачијева изјава у којој је нагласио да „очекује да ће следећих дана бити пронађено решење за нормализацију односа између Косова и Србије“, понављајући у сваком ставу недодирљивост независности своје државне творевине...

       Ту се, и током и после седме рунде, поново стало. Реалност је зауставила чак и најблажи оптимизам - главна препрека, опет се то видело, није Тачи, већ његови заштитиници - САД и ЕУ.

       На компромис је опет била спремна само српска страна, што је рекао данас први потптредседник владе Александар Вучић који је био у честом контакту с премијером Дачићем у паузама бриселских јучерашњих разговора.

       Вучић је подсетио и да је остало још само једанаест дана - до одређивање датума за преговоре са ЕУ..

       Вучић је својом изјавом, на данашњој седници владе,  уствари означио и централну тему која је, без сумње, доминирала и овом, седмом, и одређиваће судбину и следеће, осме рунде дијалога Београда и Приштине. У сваком, особито директном учешћу,  преговарачи имају права на све тактичке разлоге за истицање благог оптимизма, у који често и не верују, што се помало наслућивало и из Дачићевог синоћог мучења с речима.

       Реални разлози за оптимизам се не виде, јер и не постоје. 

       Политички пројекти, особито ширег смисла, и посебно кад се очекују промене ставова, не стварају се заменама важног споредним, а Космет је за Србију - најважнији. Све је према  најважнијем - према Космету - најспоредније!

       А, све друго је - нова обмана!