Разлике које трају

ХОЋЕ ЛИ КИМ СИЛОМ, ОСТАТИ ИЗВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ, ИЛИ ЋЕ, ДОГОВОРОМ, ОПЕТ БИТИ ЊЕН ИНТЕГРАЛНИ ДЕО?

  • Докле и даље досежу препотенција и политичко наметање поводом Србије и Космета показао је и протоколарни “гаф” дипломата на Ист Риверу, који су, пре премијера Ивице Дачића, намерно поздравили – Хашима Тачија!
  • Дачић је ипак и у СБ УН поновио да је Београд спреман на дијалог о Космету на високом политичком нивоу, али је упозорио - да се супротстаља и сваком решењу мимо сагласности Савета безбедности УН

Пише: Раде Брајовић

         СВЕ се зна, сем оно главно – шта ће бити с Косвом и Метохијом? 

         Да ли ће, силом, остати изван граница Србије, или ће, договором, опет бити њен интегрални део?

         Могући одговори, на једно или друго питање, у садашњим околностима, потпуно су непоуздани, могу само да се наслућују или прижељкују, а то, обично, траје предуго, често и бесконачно. Јер,  (до)садашње разлике су огромне и међусобно оштро искључиве, пошто интереси, који те разлике стварају, ни у чему битном се не смањују, и што је најгоре, нису само оптерећење Београда и Приштине, већ знатно дестимулишу неке билатералне и укупне регионалне односе, прилично важне европске послове, а приметно утичу и на стратешко партнерство велесила…

         Разлике су крупне – колико и интереси.

         Није добро што разлике и интереси већ дуго трају, а добро је, како искуство показује, што се, и у оваквим и тежим кризама, не одустаје од покушаја да се постигну и реализују споразуми.

         Почетни договори, у такозваном техничком дијалогу Београда и Приштине, посредством ЕУ, званично су постигнути, али још званичније нису остварени, па се још једном показало да између Београда и Приштине опстају - разлике које трају!

         Редовна периодична седница Савета безбедности УН, у уторак, 21. августа, посвећена косметској кризи, показала је сву дубину и постојаност тих разлика.

         Подељена слика света показала се од крова светске политике, неутралистичког извештаја генералног секретара УН, Бан Ки Муна, који је издвојио видовданске инциденте, а запоставио све битне узроке, и многе шире и теже последице агресије и насиља над Србима, али и  непрестане политике наметања ставова и интереса оних који су изазвали и одржавају кризу.

         Главни акценат представника САД био је захтев да Србија укине такозване паралелне институције на северу Космета, а дипломата Британије издваја завршну фазу “надгледане независности Косова”, што је један од  Ахтисаријевих пројеката, одбачен у СБ и одбијен од Србије.

         Докле досеже препотенција и политичко наметање показује и протоколарни “гаф” истих дипломата, који су, пре премијера Ивице Дачића, намерно поздравили – Хашима Тачија!

         Ништа необично од НАТО ракеташа, оних који су уранијумским бомбама убијали српске цивиле, и децу, и рушили територијални интегритет Србије, бришући темеље Повеље УН и основе међународног права и општељудских стандарда…

         То што су за астал СБ посадили првог приштинског полит-узурпатора Хашима Тачија - којег је истражитељ СЕ, Дик Марти, отворено апострофирао за злочиначке ликвидације Срба и учешће у монструозној продаји њихових органа -  само по себи довољно убедљиво представља и опорост  и цинизам оних светских моћника који су, војним насиљем, и изазвали косметску кризу, а сада хоће трајно да је легализују – политичким насљем.

         Штите, зато, и Тачија да би заштитили себе и своје игнорисање истине, и кад се за њу залажу и европске  институције. У обраћању СБ, поменуо је ту тему и Ивица Дачић, залажући се да се ради откривања пуне истине истраже сви наводи из извештаја Савета Европе у коме је указано на умешаност високих финкционера тадашње ОВК “који су играли кључне улоге и били саучесници у многим криминалним радњама”, укључујући трговину људским органима.

         Своју трговачку вештину, осумњичени ослободилац људских органа показао је и говором у СБ – тврдећи да је “статус Косова решен”, да се “не може доводити у питање територијални интегритет Косова”, а да може да разговара, али само о “нормализацији односа са Србијом”…

         Није ли то она иста формулација о “нормализацији” коју, као један од услова за почетак преговора са ЕУ о интеграцији, постављају еуро-лидери, додајући јој и све договоре које су утаначили Стефановић и Тахири, са посбим нагласком на договорима о интегрисаном управљању границом и о регионалном представљању, које, како рече Тачи, Србија одбија да спроведе.

         Да није баш тако и да неће бити - иако се за скидање звезцице и текста фусноте залажу неки наши дилетанти -  потврдио је сам Дачић, истом пригодом. Прецизирао је да “нова влада Србије намерава да спроведе све до сада договорене споразуме, уз инсистирање да то мора да уради и Приштина”.

         Дачић ту није стао, додао је да технички дијалог треба наставити,  али да није довољан и да се не могу “избегавати преговори о било ком нерешеном питању”.

         Коначно је потврдио спремност ангажовања владе на свим нивоима “како би се постигло међусобно прихватљиво, свеобухватно решење за коначни статус Косова”, а затим рекао оно што сви знају: да Савет безбедности УН није прихватио или одобрио ниједно решење за статус Косова, па је јасан став Србије “да такозвано Косово не може да приступи ниједној међународној организацији у којој је чланство привилегија суверених држава”.

         У околностима најновије потврде разлика које трају, ево и у СБ, шта Србија да ради?

         Да све који условљавају, на било који начин, суочи са познтим ставом, који је и Дачић поновио на крову светске политике, у СБ УН:

         - Србија неће никада и ни под којим условима, имплицитно или експлицитно, признати независност коју су једнострано прогласили органи етничких Албанаца на Косову, јер она није резултат узајамне сагласности.

         И, шта онда, како се суочити са садашњом реалношћу која траје и која Србији и Србима, ма где живели, не одговара? Дачић је и у СБ УН поновио да је Београд спреман на дијалог о Космету  на високом политичком нивоу, али такође се супротстаља и  сваком решењу мимо сагласности Савета безбедности. Је ли и ово одговор, макар део одговора - показаће, ваљда, будућа и прва, консензуална платформа о Космету?

         До тада – разлике трају, и у Србији!

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари