Путин понудио Србији да поврати суверенитет и снагу - смеју ли Николић и Дачић да то прихвате?

И СРБИ И ВЛАСТ У БЕОГРАДУ ПРЕД ИСТОРИЈСКИМ ИЗБОРОМ И ОДЛУКОМ

Владимир Путин и Томислав Николић

         УТИЦАЈНИ први потпредседник руске владе и доказани српски пријатељ Дмитриј Рогозин донео је у Београд понуду какву једино истински братска земља може дати.

         Та понуда се може сажети у ове три Рогозинове реченице

         ПРВА: „Русија је са вама, Путин је са вама, потребна нам је јака Србија која ће заступати своје ставове”.

         ДРУГА: „Русија има и жељу и новац да улаже у Србију и верујем да наш „брак“ неће бити само из интереса, него и из љубави.

         ТРЕЋА: „Надам се да ће после реализације наших договора у војно-одбрамбеној сфери Србија постати јача држава и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње”.

         Сваки српски референдум би ово прихватио и са изразитом већином и са захвалношћу. Свака истински српска и суверена власт у Београду ово би оберучке прихватила – и без референдума.

         Хоће ли садашња власт у Београду – која је по вољи Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона – хтети и смети да поже на такав корак?

         Да ли је такав корак могућ без суштинске корекције државног курса, а да ли је таква корекција могућа под овом и оваквом влашћу?

 

Момир СТОЈАНОВИЋ, бивши шеф Војне безбедносне агенције, генерал

Свака нормална земља би прихватила оно што је Рогозин донео

• Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану
• Иза Рогозинових речи стоји и понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ - Организација договора за колективну безбедност. Тај пројекат је за нас прихватљив јер су његове кључне одредбе: прва - да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) - да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

         СРБИЈА треба да прихвати сваку понуду да потпуно поврати суверенитет над целом територијом и зато не видим разлог да такву понуду одбијемо.

         Свака нормална земља би је прихватила.

         Мислим да је Рогозин превасходно мислио на то да ће Русија помоћи Србији да толико економски ојача да постане респектибилна сила на Балкану. Дакле, нуде економска улагања, инвестиције, подстицање извоза, помоћ око пласирања робе на тржиште дугих земаља, као и помоћ у ремонту наше ратне технике, а бар 80 одсто нашег наоружања је руског порекла. Ресурси у авијацији су истекли и вероватно се нуди и помоћ при ремонту.

         Али, пошто је Србија прогласила војну неутралност, а чланица је Партнерства за мир – мислим да иза Рогозинових речи стоји понуда за други концепт колективне безбедности који нуди Русија: ОДКБ - Организација договора за колективну безбедност.

         Тај пројекат је за нас прихватљив јер су две његове кључне одредбе: прва - да све чланице имају једнако право гласа, без обзира на војну и економску моћ и величину земље и друга (која је за нас битнија) - да ОДКБ гарантује суверенитет и територијални интегритет свих чланица!

         С обзиром на то да је Србија суочена са сепаратистичким тежњама на Косову и неким потенцијалним сепаратистичким тежњама у Војводини и на југу Србије, интерес је Србије да озбиљно размотри тај пројекат, који би морал да одобри Народна скупштина.

         Дакле, мислим да Рогозин није мислио само на економску помоћ и ремонт технике, него на понуду која већ дуже време стоји пред Србијом, а то је – приступање ОДКБ.

 

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе

Русија жели да са Србијом сарађује као са својим најближим геополитичким савезником

• Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа - не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства
• На руководству  Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције
• Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском

         САДА са сигурношћу можемо да констатујемо да Русија током последње три године (почев од посете Дмитрија Медведева Београду) континуирано и истрајно шири своје економско присуство у Србији.

         Економска сарадња бележи значајне резултате. Русија држи друго место у спољнотрговинској размени Србије (на првом месту је Немачка која Русију „претиче“ само за два мала процента). Руске инвестиције у српску привреду су у 2012. години премашиле су милијарду долара. То је суштински продор с обзиром да је укупни обим руских инвестиција у српску привреду у последњих девет година износио отприлике исто толико.

         Лукојл и компанија ћерка Гаспрома највећи су порески обвезници у Србији. Према прелиминарним показатељима, само реализација руско-српског енергетског пројекта Јужни ток омогућиће Србији отварање око 2.200 нових радних места и ангажовати до 1,5 милијарде евра директних инвестиција.

         Русија је Србији одобрила кредит за инфраструктурне пројекте. То је база која је у стању да Србију потпуно „ишчупа“ из економске пропасти и да је уз континуирани развој изведе на позиције енергетског и економског лидера региона у целини.

         Управо Русија, за разлику од Европске уније, располаже средствима за улагање у српску економију. Иза речи Дмитрија Рогозина стоји јасна тежња РФ да развија „пунокрвну“ сарадњу са Србијом у свим сферама, вишеструку сарадњу у разним привредним гранама, од економске до војно-техничке. Сарадњу као са својим најближим геополитичким савезником и једноставно - зашто и то не рећи – својим пријатељем.

         Овако изнесен став, интерес је Руске Федерације.  

         Руска Федерација – и управо то је главна одлика њеног приступа - не врши притисак на Србију, не меша се у њене унутрашње ствари, не поставља услове и не условљава своје економске потезе никаквим захтевима, осим обострано корисног партнерства. То руски однос према Србији разликује од дејстава међународних организација и одређених западних земаља.

         Међутим, објективна је датост да Србија, у овом моменту, практично није у стању да се ослободи притиска и утицаја Запада. Разлог је очигледно постојање неког система договора са западним партнерима, договора који су повезани са сменом владајуће коалиције у Србији. То потврђују и последње изјаве представника владајуће коалиције о непромењивости главног српског спољнополитичког вектора.

         На руководству  Србије је да изабере и одлучи – хоће ли узети курс који Србију претвара у регионалног лидера и самосталну величину, или ће се, имајући у виду „посебан“ однос ЕУ и САД према Србији, земља наставити да се „откотрљава“ на маргиналне позиције.

         Та одлука ће одредити будућност Србије у геополитичким координатама. Чињеница је додуше: да засад још ништа није одлучено и да још ништа није завршено, иначе Запад не би предузимао оволике екстра напоре да Србију држи под притиском.  

         Али, без обзира на то каква одлука ће бити донета, Русија ће штитити територијални интегритет Србије у међународним институцијама и са њом развијати сарадњу, добро знајући да та сарадња може бити ограничена „баријерама“ Европске Уније.   

         

Милош ЈОВАНОВИЋ, потпредседник ДСС

Има померања према Русији, али сумњам да је власт спремна за заокрет

• Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ. Последњи ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом што ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине. То је неприхватљиво! А то што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа

         ЗА ВРЕМЕ претходне власти Бориса Тадића није било никакве сарадње са Русима, а земља је сигурно клизила ка НАТО пакту. Новој власти се мора признати да постоје помаци јер се већ двапут састају Вучић и Рогозин, а потписан је одређени број споразума...

         То су помаци који шире стратешку и спољнополитичку оријентацију земље.

         Сад, да ли тај заокрет може бити потпун и да ли је власт спремна? Чисто сумњам.

         Још се европске интеграције крајње високо котирају, а Србија још чини велике, скоро неприхватљиве уступке ради ЕУ.

         Последњи у низу тих уступака је ово што ће се скоро десити: примена споразума о интегрисаном управљању границом који ЕУ тражи и инсистира на граници између Србије и њене јужне покрајине.

         То је неприхватљиво!

         То што ће власт то ипак учинити, показује да неки озбиљнији заокрет и озбиљнија стратешка преоријентација очигледно није могућа.

       

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду

Путин је Србији дао понуду која се не одбија

• Поред повољних зајмова, сад имамо и понуду да ојачамо одбрамбени систем земље без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској... да не идемо даље
• Руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно

         ОВО је велика шанса да Србија направи политички преокрет који се поклапа са оријентацијом широких народних маса и јавног мњења, поготово после пресуда Хашког трибунала које су оголиле да силе које стоје иза Хага не само да нису наклоњене српском фактору, већ раде вишедимензионо на нашој деструкцији.

         Инсистирање на придруживању ЕУ под условима које није имала ниједна друга чланица, поготово што је јасно да неће бити скорог придруживања ЕУ и да је сама Унија у економској кризи, значи наставак приношења жртава без икакве добити.

         Са друге стране, сада имамо понуду Русије. Подсетићу да нам је Русија одобрила раније зајам од милијарду долара који је само делимично искоришћен. Сада поново добијамо повољне зајмове и понуду да ојачамо одбрамбени систем без кога не можемо ни да помислимо да градимо неку будућност ако имамо у виду албански ревизионизам према околним земљама, а пре свега према „српском питању”, па бошњачки ревизионизам, чак и у Хрватској... да не идемо даље.

         Дакле, руска понуда је као да сте дављеник и да вам неко за почетак понуди гумени чамац, а у перспективи неко оствро на које ће неко да дође да вас покупи, па чак и шансу да се временом вратите на копно. То је понуда која се не одбија! Разлози су: а) државни интерес Србије и б) расположење широких  народних маса.

         Међутим, кад су питању наше политичке елите – то је дискутабилно. На њима је велика одговорност да не  багателишу такве могућности и да не наставе да нас завлаче са својим комбинацијама.

 

Божидар ДЕЛИЋ, генерал

Да би Путинова понуда била прихваћена потребна је промена државног курса

• Трећег руско-српског сусрета на врху можда неће ни бити
• Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин! Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција

         БИЛА су два руско-српска сусрета на врху, а трећег можда неће ни бити, али је апсолутно сигурно да курс мора да се промени.

         Ако не буде промене државног курса - понуда неће бити прихваћена. Знам да је са руске стране постојала спремност за ово и раније, али нема спремности у Београду.

         Знам како Николић и Вучић размишљају, али се мора јасно рећи да излазак из кризе подразумева заокрет ка Русији.

         Знам да Вучић размишља на један, а Николић на други начин!

         Вучић, шта год да је рекао приликом сусрета са Рогозином, апсолутно је окренут на неку другу страну. Али, то ће морати да се види ускоро, јер се овде ништа не дешава, сем што Србија тоне без инвестиција.

         За све време њихове власти - ништа није урађено сем што је разним причама о корупцији и хапшењима скретана пажња са проблема као што су Косово и Метохија или економска ситуација.

 

Радован РАДИНОВИЋ, генерал

Неће прихватити, али ће им народ стати ногом за врат

• Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад. Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

         КАКО  се мени чини, нећемо прихватити руску понуду, а не може довека да траје да се „проституишемо“ мало овамо мало онамо.

         То није фер према руској страни. Али, неразумљиво је да и даље срљамо у ЕУ кад је јасно да није наклоњена нашим интересима. Да нас ЕУ неће!

         Да ли срља Србија или њене такозване елите? Елите је воде, а добар њихов део је или формиран прозападно или су ти људи због бенефита тако стасали, односно еволуирали.

         Ако одбију понуду, то ће доћи на наплату кад–тад.

         Само, нисам сигуран да ће смети да до краја изведу то што се чини да раде!

         Питање је заправо: кад ће им народ стати ногом за врат, али - и то ће доћи.

 

Живадин ЈОВАНОВИЋ,  шеф дипломатије СРЈ, председник Београдског форума

Путин је Србији понудио историјску шансу

• Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина
• Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије

         ВЛАСТ има обавезу да ради оно што је добро за српски народ, а Србија нема само економске и социјалне проблеме, него и проблеме везане за опстанак државе и заштиту елементарних националних интереса. А Русија је очигледно спремна да помогне не само у економском и инфраструктурном развоју него једнако и у одбрани националних и државних интереса.

         Та спремност Русије има историјски значај и Србија има историјску шансу да одбрани сверенитет и територијални интегритет и да уз то постане узор социјално–економског развоја на југоистоку Европе.

         То је шанса да се покаже да није нужно да будемо учлањени у било који западни савез. Да бисмо се развијали треба да сарађујемо са осведоченим пријатељима из Европе, Азије и целог света.

         Ако је власт иоле одговорна према будућности државе и народа требало би да прихвати оно што јој је Путин понудио преко Рогозина.

         Стратешке одлуке треба донети за врло кратко време, а најважнија је да успоставимо са Русијом најширу сарадњу, јер је она осведочени савезник и пријатељ у најтежим временима. Тако бисмо успоставили равнотежу у свом међународном положају, а не да све своје интерес и будућност вежемо за Запад и институције које су учествовале у разарању Србије.

         Дакле, неопходно је да успоставимо нормалност у политици: да предност дамо пријатељима а не онима који су нам чинили и чине зло.

         Промене у спољној политици и међународном положају су у највећем и суштинском интересу Србије.

         Наша земља има неуравнотежену спољну политику и њена будућност зависи од брзине којом ћемо успоставити равнотежу кроз ширу сарадњу са Русијом.

 

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

Руска понуда је фер, али је власт предубоко загазила са Американцима и Бриселом

• Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом

         ПОНУДА Русије је фер. Али, скептичан сам да ли ће је ова власт прихватити, јер аранжмани које има са међународним фактором, нарочито САД и Бриселом говоре да је предубоко зашла у обавезе које су њени челници преузели.

         Илустрација је наступ министра одбране Италије у Дому војске, пре неки дан...

         Ова власт неће ни објашњавати зашто није прихватила руску понуду јер се такве ствари деценијама нису објашњавале, пошто се мишљење гласача суштински не узима заозбиљно.

         Шта ћемо да изгубимо због тог „не“?

         Већ смо изгубили доста, а материјални губитак, културни, политички и етички још ће се наставити.

         Ових дана присуствујемо фактичком проглашењу тзв природне Албаније, односно велике Албаније. Српске власт није рекла ни слово у вези са тим, иако је то чињеница прворазредног значаја. Србија је тиме демонстрирала немоћ.

         Тренд урушавања, слабљења и фрагментације Србије ће се наставити несмањеним темпом.

 

         Диана Милошевић