Приштини ненадгледана државност, Београду надгледани притисци

П Р В И  П О Г Л Е Д

ЗАШТО СЕ НЕ МЕЊА ЗАПАДНА ПОЛИТИКА О КОСМЕТУ?

• Време промена у Београду  западни стратези су искористили да, злоупотребом моћи, ојачају сопствене позиције и дугорочне интересе и потенцирају важност улоге својих албанских заштитника
• Уверљиво звуче речи председника Косовске Митровице, Крстимира Пантића, који је поручио Албанцима  да схвате да њихова независност није „завршена прича” и позвао их да заједно седну за сто и „направе компромис у погледу статуса”

Пише: Раде Брајовић

         АКО је можда било оних који су очекивали да ће (изборна) промена српског руководства утицати на САД и ЕУ да – у складу са традиционалним изразом добре воље – релаксирају, макар, политику о Космету, већ сада је видљиво да су се грдно преварили. Време промена у Београду, напротив,  западни стратези су искористили да, злоупотребом моћи, ојачају сопствене позиције и дугорочне интересе и потенцирају важност улоге својих албанских заштитника.

         Промене су изостале, макар оне видљиве.

         Принуде су  настављене, лако се виде.

         Не падају поново њихове уранијумске бомбе по српским  главама, али и сада се осећају притисци и препознају жртве њиховог насиља. Јер, како је упозоравао древни кинески мудрац Лао-Це, насиље је и наметање своје воље другоме.

         Србију су, ти исти, сада политички насилници, поново изложили насиљу – с циљем да се озваничи независност Косова, установљена на српској земљи, комбинацијом албанског тероризма, натовског нуклеарног ракетирања и западног дипломатског менаџерисања.

         Као и онда, задње деценије прошлог и прве овог века, западни моћници су, и пре неки дан, 2. јула, у Бечу, злоупотребили све истине, па и ону, наизглед формалну – приписују себи међународне ознаке, па и својства, иако представљају само део света, економски, можда и војно јачи, али бројно и географски мањи, с којим се разликују, али хоће да му наметну своју вољу, као што то, из егоистичких и стратешких разлога, већ дуже чине Србији, отимајући јој исконски део њене територије...

         Међународна управљачка група за Косово, ИСГ, како је себе назвала дружина западних земаља, на бечком скупу је прихватила предлог њених  истурених представника који, готово пет година делују на Косову. Њихова група се зове, опет,  Међународна цивилна канцеларија на Косову, ИЦО, има свог међународног цивилног представника, Питера Фејта, наравно и портпарола који се зове Кристин Палме, коначно и бројно, нимало јефтино чланство.

Слободан Самарџић

         Природу ИСГ-а, вероватно је најбоље, у „Политици”, представио потпредседник ДСС, професор Слободан Самарџић, бивши министар за КИМ, оценом да је ова група била само један „допринос нелегалном статусу Косова”, јер су и они били „неформална група држава које немају никакав међународни основ за деловање”. Она, та група, „јесте била у Ахтисаријевом плану, али и тај Ахтисараијев план је нелегалан папир”, који није признала Србија, осим део о Еулексу, подсећа Самарџић и, ево овако закључује:

         „То је један потпуни, и правни и политички хаос, а они су допринели томе. Сада се извлаче, јер им је то скупо и дуго траје, и онда, просто тако неодговорно кажу да су косовске институције зреле за суверенитет, зреле да саме владају”.

         И, заиста, управо ти истурени представници нелегалне  групације, отворили су нови процес обмане, од Приштине до Беча, а одатле целог света. Фејт је, прво, обавестио јавност да ће у септембру престати да ради  његова канцеларија, просто је више непотребна, јер се истовремено завршава мисија такозване надзиране независности Косова. То је потврдио и његов колега Палме, најављујући да ће ИСГ „анализирати напредак и размотрити предлог за окончање надгледане независности Косова”, али и „давање зеленог светла косовској влади и скупштини за усвајање пакета уставних и законских амандмана”.

         Све је сутрадан - очигледно према прецизном, унапред изнијансираном сценарију -  урађено како је најављено, толико глатко да је деловало и свечано. Домаћин, аутријски шеф дипломатије, Шпинделегер, оценио је да је окончањем надгледања независности Косово де факто достигло пуни суверенитет и да мисли да је „ово историјски дан”. 

         Да би, вероватно, све деловало комплетније, Фејт је најавио да косовски север „неће постати замрзнути конфликт”, што је славодобитни Хашим Тачи, понавлајући оцену о историјском дану, објаснио уверењем да ће „Срби са севера бити интегрисани у косовске институције”...

         Одбијајући све приштинско-бечке, за Србију непостојеће одлуке, као и најављене пројекте завршног чина косовске независности, српска јавност одлучно се супротставила свему што су урадили и раде креатори косовске независности и  режисери укупне, па и садашње фазе притисака на Србију.

         У очекивању нове српске владе, „празан простор” хтели би, очогледно, да искористе, наравно приштински поданици, али још изразитије и њихови западни политички спонзори.

         Северњаци са југа Србије, са Космета, реаговали су много жешће него у сличним  околностима ових година – мирно и достојанствено, али да се више и чују, блокирали су путеве и поручили да неће дозволити, како су рекли, успостављање граница између Срба и Срба, са Космета и Србије.

         Они су најдиректније осетили последице отимања Космета, а очигледно најбоље виде и нове  опасности надгледане независности, посебно оно што следи пошто се укине надгледање.

         Уверљиво, тако, звуче речи председника Косовске Митровице, Крстимира Пантића, који је поручио Албанцима  да схвате да њихова независност није „завршена прича” и позвао их да заједно седну за сто и „направе компромис у погледу статуса”. Крстимир се - бесумње не због пуке равнотеже -  обратио и својој новој будућој влади од које очекује да „настави борбу за Косово, у складу са Уставом и Резолуцијом 1244 СБ”...

         Изражавајући, чини се, и општесрпско надање, Пантић је понудио и добре правце понашања оних од којих се очекује и да се доследно, миротворно и упорно, супротставе свакој врсти притисака и принуде, старог и новог насиља, наравно и да створе услове да нестану разлози  њиховог настајања и остајања. Ако буде на оваквом путу - а по неким изјавама садашњег председника Николића и будућег премијера Дачића, баш делује  да јесте – нека и Србију, народ и њену власт немилице посматарају и испитују, изненадно посећују и очекивано надгледају...

         Али, целовите – с Косметом!