Представљено Брајовићево Навикавање на независност Косова и Метохије

КЊИГУ СА ПОДНАСЛОВОМ „БОМБАРДОВАЊЕ ОБМАНАМА” ИЗДАО БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ

• У препуном прес-центру УНС у Београду о књизи говорили: Живадин Јовановић, Момир Булатовић, Владислав Јовановић, Ђорђе Вукадиновић, Ђуро Билбија и аутор

         НОВА књига новинара и публицисте Рада  Брајовића - ''Косово и Метохија – навикавање на независност'', са поднасловом ''Бомбардовање обманама'' – представљена је у прес-центру Удружења новинара Србије у Београду.

         О књизи су, у препуној сали поштовалаца и пријатеља, говорили Живадин Јовановић, Момир Булатовић, Владислав Јовановић, Ђорђе Вукадиновић, Ђуро Билбија и аутор.

         Живадин Јовановић се у уводној речи, у име издавача (Београдски форум за свет равноправних) -цитирајуђи наслов књиге -запитао: ко, кога и зашто навикава на наезависност? И одговорио: Власт и њени западни партнери навикавају српску јавност да је Косово  Метохија изгубљено, да се треба ослободити прошлости и митова, да уместо позивања на међународно право, резолуцију СБ УН 1244 и Устав Србије, треба „признати реалност“ и да је ради обећаване лепе будућности и бољег живота најбоље да Србија призна отцепљење и независност дела своје територије.

         Случај хоће да је то онај део који је колевка државности и националног и духовног идентитета. Домаћа продемократска, или проевропска, или прозападна власт и њени западни партнери, за које је тешко, и уз најбољу вољу, да су непристрасни, у том циљу делују доста усклађено, истине ради, не од јуче. О начину на који то чине управо је у овој књизи реч. А зашто, најкраћи, најближи истини и најлакши одговор је – због својих интереса.

         Момир Булатовић, бивши председник Црне Горе и председник владе СРЈ, рекао је да је Брајовић неуморни трагач за истином и мајстор да то саопшти на најразумљивији начин. Као што је годинама зналачки уређивао најтиражније југословенске новине ''Вечерње новости'', тако и у текстовима сакупљеним у овој књизи показује високе професионалне и моралне врлине. Он је мајстор последње реченице, па би се и само од њих могла сачинити још једна књига.

         Истакнути југословенски и српски дипломата Владислав Јовановић рекао је да је тренутно стање у вези са Косовом и Метохијом последица бројних грешака једне за другом српских влада од 2.000. године и оценио да, с обзиром на то, није ни могло да буде боље. Дошло се дотле да чак и челници српске власти, изузимајући једног или два министра, готово да не спомињу Резолуцију 1244. Савета безбедности Уједињених нација. Циљ је да се она препусти забораву како би се једног дана лакше укинула или заменила новом.

         Он је указао и да ни једна од странака које су на мартовским изборима ушле у Скупштину Србије није у кампањи и изборном програму ни поменула Косово и Метохију.

         На делу је ескалирајућа склоност да се једно кључно стратешко државно питање инструментализује и стави у контекст тежње ка чланству у једној регионалној организацији као што је ЕУ, рекао је Ђорђе Вукадиновић.  Таква стратегија се показала истовремено и као понижавајућа и неефикасна: нити је донела државно достојанство, нити је донела озбиљан и жељени напредак у процесу евро-интеграција.

         Један руски геостратег упозорио је крајем 2013. године  званичну Москву  да Русија још није довољно јака да би Јапану могла да препусти јужна Курилска острва, рекао је уредник књиге Ђуро Билбија. А Вучићева, Дачићева и Николићева Србија, која је вишеструко слабија, препушта територију у коју су генерације уложиле све што је Србија створила од Велике буне против дахија до Великог рата - територију какву ниједан народ не би препустио никоме, закључио је он.

         И нагласио да Србија није довољно јака да би се одрекла КиМ, нити толико слаба да би то морала. Додао је да београдска власт поводом КиМ прави један грех који би био страшан и да никаквог друго нема: отвара широм врата Великој Албанији – на рачун смањивања Србије – и изводи је на Копаоник.

         О књизи су још говорили Миодраг Илић и Чедомир Штрбац.

         Сходно својој устаљеној пракси да прилику и другима да кажу коју реч о теми коју он разматра, Брајовић је у између корица књиге сместио и ауторске прилоге Ђуре Билбије, Милинка Бујишића, Момира Чабаркапе, Миодрага Илића, Бошка Јакшића, Слободана Јовановића, Владислава Јовановића,  Миломира Краговића,  Слободана Рељића, Чедомира Шрпца и Ђорђа Вукадиновића.

         Сви су у књизи заступљени са по једним текстом на исту тему.