ПОПОВИЋ: Ако меморијал побијеним Србима неће држава - градиће га „Св. Александар Невски“

ПОКРЕНУТА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИЗГРАДЊУ

„МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА СРПСКИХ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА“

Калабић, Бећковић и Поповић

• Меморијални комплекс треба да чине музеј геноцида, архиве, споменици, едукативни центри са мултимедијалним садржајима и изложбени простори
• Председник СНП Ненад ПОПОВИЋ: Нити имамо пописане жртве, нити смо им подигли споменике, нити имамо званичне датуме за обележавање великог страдања српскога народа. Задатак ове генерације политичара и историчара је да спрече прекрајање историје и да не дозволе да се српском народу, који је један од најстрадалнијих у Европи у 20. веку, удари печат геноцида
• Академик Матија БЕЋКОВИЋ: Ниједан Србин никада није подигао руку на Хитлеров поздрав - али тога нема у буквару. Ниједна српска формација није била под Стаљинградом, али ни то нигде не пише! Србија је доживела да је неки зову геноцидном, а нигде не можете чути да су Јевреји извршили геноцид над Немцима. Хрватска слави „Олују“ као национални празник. То је исто као кад би САД као национални празник изабрале дан када су бациле бомбу на Хирошиму
• Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Док други измишљају злочине над њима, ми заборављамо шта нам је учињено. А морамо бити свесни да они који су имали геноцидне намере према нама и који су очистили од Срба онолики простор Хрватске, БиХ и Косова и Метохије, и даље имају те намере. О томе сведочи и чињеница да Миле Будак има улице у више градова у Хрватској! Они кажу да је то јер је био велики књижевник. И Хитлер је био сликар, па нигде нема његове улице. Они који су нас сатирали - величају оне који су то радили
• Радован КАЛАБИЋ: На Титово тражење, Београд је бомбардован 11 пута, на најсветије празнике. Најзверскије на Ускрс 1944! Ниш је разаран од 20. октобра 1943. до септембра следеће године. Никшић је тучен на Цвети, а Подгорица на Ђурђевдан. Највеће разарање у другом светском рату је доживео Лесковац који је сравњен са земљом на рођендан краља Петра Другог

        ФОНДАЦИЈА „Свети Александар Невски“ и Српска народна партија покренуће у парламенту Републике Србије иницијативу за изградњу „Меморијалног комплекса српских жртава геноцида“. Биће то јединствена, највећа збирка докумената о геноциду над српским народом у прошлом веку, која ће - што је најважније - садржати имена, презимена и друге податке о свим српским жртвама у 20.веку, најавио је данас председник Фондације и СНП-а др Ненад Поповић.

        Он је наступио на конференцији посвећеној геноциду над српским народом у 20.веку.

        Према његовим речима, комплекс ће чинити научно-истраживачки и образовни институт који ће се бавити истраживањем геноцида, етничких чишћења и масовних злочина над Србима у 20. веку, сасвим конкретно - музеј геноцида, архиве, споменици, едукативни центри са мултимедијалним садржајима и изложбени простори. Уколико држава не буде прихватила иницијативу, Фонд ће - како је нагласио - сопственим средствима кренути у реализацију пројекта.

        О неопходности да се „овакав комплекс изгради да бисмо памтили жртве и спречили нови геноцид“, говорили су и академик Матија Бећковић и историчари мр Драгомир Анђелковић и мр Радован Калабић.

        Поповић је на почетку указао да је задатак ове генерације политичара и историчара да спрече прекрајање историје и да не дозволе да се српском народу, који је један од најстрадалнијих у Европи у 20. веку, удари печат геноцида. Британци су то покушали резолуцијом у СБ УН, али је Русија ветом спречила овакво фалсификовање историје, рекао је Поповић и истакао да Србија мора да се одужи тако што ће Русији пружити исту такву подршку у одбрани истине и правде у ово време када Запад хоће да поништи улогу Руса у борби против фашизма.

        Према његовим речима, сукоби у Украјини показали су да прекрајање историје ствара нове сукобе и призива стара зла: да би руски ослободилачки народ означили као окупаторски и да би српски народ представили геноцидним, иако смо ми ти који су у 20. веку претрпели троструки геноцид.

        У Првом светском рату су немачка, бугарска и аустроугарска војска убиле трећину српског становништва на Балкану (1,3 милиона Срба), а на дописним картама са фронта су постављали фотографије где искључиво позирају поред повешане деце, жена и стараца.

        У Другом светском рату је извршен највећи геноцид над српским становништвом, у коме је милион Срба убијено на подручју тзв. НДХ и остатка окупиране Југославије. Усташе су убијале Србе систематично, у логорима у Јасеновцу, Госпићу, Јадовну, на Пагу, Максимовића шталама, бацали их у крашке јаме Велебита, по логорима Горња Ријека, Тења, Керестинец, Крушчица, Лепоглава и Цапраг.

        Монструозно Јастребарско био је логор за српску децу у НДХ, једини концентрациони логор у свету специјализован за погром деце. У логорима за децу у Сиску и Лоборграду деца су убијана и - покрштавана. Патент хрватских усташа је јединствен у историји цивилизације, а злочин над децом једног народа је крунски доказ намере геноцида.     

       „Вертикала геноцидне политике Хрватске над Србима настављена је у ратовима на простору бивше Југославије: у „Олуји“ су Хрвати протерали најмање 220.000 Срба, око 2500 су убијени или се воде као нестали, а у „Бљеску“ су само у једном дану етнички почистиле од Срба Западну Славонију. Парадоксално је да та Хрватска, чланица ЕУ, уз параду и учешће NATO алијансе слави јубилеј - 20 година - највећег етничког чишћења у новијој историји Европе“, казао је Поповић и упозорио да су Срби, процентуално, у односу на број припадника, уз јеврејски народ током 20. века претпрели највећи геноцид и етноцид на кугли Земаљској. Па ипак, нити имамо пописане жртве, нити смо им подигли споменике, нити имамо званичне датуме за обележавање великог страдања српскога народа. Почетак исправљања те неправде, најављује Поповић, биће иницијатива за Меморијални комплекс српских жртава геноцида.

        Академик Матија Бећковић је указао на чињеницу да ниједан Србин никада није подигао руку на Хитлеров поздрав - а тога нема у буквару, као и да ниједна српска формација није била под Стаљинградом, али да ни то нигде не пише!

        Тако се не зна, рекао је Бећковић, ни гроб мајору Александру Мишићу који је стрељан у Ваљеву пошто му је непријатељ рекао да рачуна на ону половину његове крви (по мајци) која је немачка, а он одговорио да је та половина истекла на Колубари.

       „Није само он без гроба, већ немамо ниједно губилиште на коме су имена убијених. У Јасеновцу је - цвет! Не зна се ни шта је то, где да се упали свећа... Више је прављено да се заборави и да се не зна шта је било на том месту. Тако је и са Бањицом, Сајмиштем... Скоро да је било забрањено рећи ко је ту страдао. А са друге стране: Хрватска слави „Олују“ као национални празник. Исто као када би САД као национални празник изабрале дан када су бациле бомбу на Хирошиму“, рекао је Бећковић и додао да ни жртве NATO никада нису добиле споменик, иако је био више пута усвајан такав предлог.

        - То што прећуткујемо и заборављамо своје жртве, то је сигурно део неке политичке нагодбе. Али, сада почињемо од почетка - са Меморијалним комплексом, да бисмо одужили свој дуг. Верујем да ће бити отпора, казао је Бећковић и посебно додао да је у Србији безброј неоткопаних гробница - како се не би сазнао прави број жртава - а „списак страдалих од 1940. није одговарао странци која је овде владала 70 година“.

        Србија је, према оцени Бећковића, доживела да је неки зову геноцидном, „а нигде не можете чути да су Јевреји извршили геноцид над Немцима“.

        Анђелковић је, на почетку излагања, истакао да је на почетку 20. века у Хрватској живело 20 одсто Срба, а данас пет пута мање, док је на КиМ крајем 19. века било 65 одсто српског становништва, 1900. године 45 одсто, а данас - око 5 одсто!

Матија Бећковић

       „Јесмо ли се то исељавали у Америку? Или нисмо имали наталитет? Нисмо, него смо сатирани и протеривани. А сада то неки покушавају да прикрију причама о нашим наводним злочинима. Геноцидна намера према Србима дуго постоји и код Хрвата (вековима) и код албанске политичке елите од Призренске лиге. Миле Будак је јасно рекао да трећину Срба треба покатоличити, трећину протерати, а трећину побити. Мустафа Круја је као председник владе тзв. велике Албаније током Другог светског рада, 1942. године рекао Албанцима на Косову да све Србе са ових простора треба или депортовати у логоре или побити, али да Срба, када се рат оконча, не сме бити“, рекао је Анђелковић и подсетио да треба да захвалимо Италији која се успротивила Немачкој и није пустила да НДХ спроведе свој план до краја. 

        Поред тог спољног фактора који, према Анђелковићу, одређује да ли ће неки геноцид успети, постоји и унутрашњи: да ли народ памти жртве, да ли је самосвестан и спреман да се брани, или - није.

       „Ми смо, нажалост, жртве једне антисрпске титоистичке идеологије током које су наше жртве практично брисане. У Војној енциклопедији из 1961. године нема ни једне речи о Јасеновцу. Поред те идеологије, наш проблем је и српска заборавност. Док други измишљају злочине над њима, ми заборављамо шта нам је учињено. А морамо бити свесни да они који су имали геноцидне намере према нама и који су очистили од Срба онолики простор Хрватске, БиХ и Косова и Метохије, и даље имају те намере. О томе сведочи и чињеница да Будак има улице у више градова у Хрватској! Они кажу да је то јер је био велики књижевник. И Хитлер је био сликар, па нигде нема његове улице. Јасно је зашто се Будак и данас толико поштује у Хрватској. Они који су нас сатирали величају оне који су то радили, а ми заборављамо сопствене жртве и тако призивамо нови геноцид“, рекао је Анђелковић и оценио да против нас још постоји озбиљна геноцидна намера и да морамо да променимо однос према геноциду да се једног дана не бисмо питали како нема Срба у Војводини или Рашкој. 

        Са тим се сагласио и Калабић, указујући да су Срби познати по томе што свака генерација не учи историју само из уџбеника већ на сопственој кожи.

       „Сећање нам се систематски затире. Постоје табу теме. А на нама је да скинемо ту ознаку и да кажемо да од Првог светског рата, првог геноцида над Србима који је почињен у Мачви и Подрињу, једно име фигурира до 1948, до првог палестинско-израелског рата: име Јосипа Броза Тита. У геноциду у Мачви се у зверствима нарочито истакла јединица 25. Пук домобрански у оквиру 42 домобранске дивизије , састављене од Хрвата у којима је Броз узео истакнуто учешће. Толико да су га надређени, видевши са коликим је ентузијазмом његова јединица спроводила злочине према Србима, одликовали у том рату, а касније преместили на руски фронт, да се бори против Руса. Он је тада био аустроугарски цукс-фирер, а против себе је на другој страни имао водника Дражу Михаиловића, који је у истом том рату бранио Србију под командом Живојина Мишића и Степе Степановића. А Броз је тада ишао да је окупира“, истакао је Калабић.

        Брозове партизанске јединице, наставио је Калабић, током целог Другог светског рата нису учиниле ништа да зауставе јасеновачку фабрику смрти, у којој су страдали Срби, Јевреји и Роми. Тек априла 1945. Јасеновац су саме усташе затвориле.

        Куриозитет је како је дошло до преломног тренутка: у исто време након битке код Стаљинграда, од 1943 када је виђено да ће Црвена армија бити победник, смењује се руководство Јасеновца и смањује се интензитет злочина. Али, тада се у рат против Срба укључује и Тито са молбом савезничкој команди да се бомбардује цео српски етнички простор на коме је суверено владао његов ривал из првог светског рата, Дража Михаиловић, рекао је Калабић и додао да је уследило англоамеричко бомбардовање, а само Београд је бомбардован 11 пута, на најсветије празнике. Најзверскије на Ускрс 1944! Ниш од 20. октобра 1943. до септембра следеће године. Никшић на Цвети, а Подгорица на Ђурђевдан. Највеће разарање у другом светском рату је доживео Лесковац који је сравњен са земљом на рођендан краља Петра Другог.

       „За све ове услуге, подвукао је Калабић, Броз се и званично захвалио својим англоамеричким савезницима преко Би-Би-Си-ја“.

        Диана Милошевић