Ово је класична капитулација, али режима, а не Србије!

ОСМАТРАЧНИЦА Марка Јакшића

• Председник Србије Борис Тадић – који је узурпирао вођење целокупне унутрашње и спољне политике земље - преко свог личног преговарача Борислава Стефановића пристао је да Тачијева граница и царина зађу дубоко у Србију
• Народ је разочаран и гневан! Како и не би био кад сам врх државе покушава да четири и по месеца његове борбе претвори у ништа! Али, резигнације нема! Нема дизања руку!
• Можда ће им за ово и дати `кандидатуру`. Али, то ће бити `кандидатура` режима, а не Србије. Тиме неће фасцинирати ни све своје присталице. И у њиховом табору је почело велико пресабирање и још веће освртање

          НАГОДБА  из Брисела је класична капитулација! Али, ако Бог да, капитулација режима, а не Србије!

          Председник Србије Борис Тадић – који је узурпирао вођење целокупне унутрашње и спољне политике земље - преко свог личног преговарача Борислава Стефановића пристао је да Тачијева граница и царина зађу дубоко у Србију!

          Тактички су им дозволили – да би обманули Србију – да говоре како се тобоже не ради ни о граници ни о косовској царини. Само, у то ће поверовати једино наивни. Исто такво `заједничко управљање` границом Приштина већ има са Македонијом и Црном Гором! Могу Тадић и Стефановић да пене колико хоће, нема разлике!

          Председник Србије је на овај начин издао националне и државне интересе! Пристао је да на нову границу дођу људи који су донедавно носили униформе УЧК!

          Народ је разочаран и гневан! Како и не би био кад сам врх државе покушава да четири и по месеца његове борбе претвори у ништа! Али, резигнације нема! Нема дизања руку!

          Људи се питају: зашто све ово, зашто овако?! Схватају да је Тадић све подредио својој фотељи, свом рејтингу. Да – и по цену цепања и урушавања државе – покушава да добије још једне изборе и задржи власт.

          Браниоце барикада храбри што су Крстимир Пантић и Славиша Ристић већ јасно рекли: да је неприхватљиво и да је у супротности са ставовима Народне скупштине Србије од 30. јула. Слично мисли и већина посланика наше четири скупштине које треба да се и формално изјасне кроз који дан.

          Можда ће им за ово и дати `кандидатуру`. Али, то ће бити `кандидатура` режима, а не Србије. Тиме неће фасцинирати ни све своје присталице. И у њиховом табору је почело велико пресабирање и још веће освртање.

          Како и не би! Европско клатно се све брже помера у страну могућности које ће свака истински српска у Београду моћи да искористи.

          Дакле: чак и ако ово некако прогурају – то ће само убрзати крај и крах режима, а то ће створити услове да буде поништено све на шта је Тадић пристао. Стефановић му је ту био потребан само зато да не би баш све било видео-линком.

А преговарали Београд и Приштина... А објавише да су се нагодили 3. децембра...