Отпор свих српских страна света

П р в и   п о г л е д

* Резултат референдума – од 75 одсто изашлих, 99,7 процената изјаснило се против приштинских институција – мудро би било да се схвати као порука, не само четири општине косметског севера, већ свих српских страна света

Пише: Раде Брајовић

          ЧАК и они који опсервирају Србе изнутра и претендују да добро знају посебности њиховог менталитета и њихову изразиту склоност међусобној неслози, ево већ три месеца се чудом чуде каквим све терминима српски званичници из Београда часте своје земљаке и политичке поданике из четири општине са севера Косова и Метохије. У бурној расправи, у којој, наравно, нису изостали косметски одговори, истина знатно блажи, посебно парадоксално је деловало сазнање што се трећа, америчко-европска страна у спору, понашала реторички упадљиво најблаже -  као да ће Срби за њу обавити задати  посао?!

          Српске свађалице заметнуле су кавгу, мотивисане управо различитим очекивањима потеза Вашингтона и Брисела према Србији, уочи два повезана догађаја, 21. и 28. фебруара - наставка  београдско-приштинског дијалога о Космету, односно поновног одлучивања о кандидатури Србије за ЕУ. Од исхода првог зависиће други, мисле београдски званичници, а тај други догађај итекако може да утиче на изборни резултат – да ли ће садашња коалиција, са Борисом Тадићем на челу, остати да влада Србијом и следеће четири године.              

          Улог није мали, а речи поодавно у Србији мало вреде. Срби из Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића, посебно председници њихових  општина, засути су тешким речима и тежим политичким оценама, најгласније оних који су функционално и лично највише везани за Космет, министра Горана Богдановића и државног секретара Оливера Ивановића. Прикачили су им непријатне оцене из престонице: да су злоупотребили политичке партије и послушали њихове лидере из Београда, а негирали налоге државе, председника и премијера, заказали  референдум који је тендециозан и незаконит, нелегитиман и непотребан, чак да има «велике и штетне поолитичке, психолошке, унутрађње, регионалне и међународне последице», да компромитује преговарачки тим...

          Акцентовање поменутог дијалога Београда и Приштине, управо погађа праву мету – српски политички врхови сигурно су уверени да је референдум четири општине смишљен да заустави договарање с Приштином, а од тога зависи да ли ће се остварити бриселски услов за српску кандидатуру, а главна препрека је регионално представљање Приштине. Београд званично тврди да ће у свим варијантама поштовати Резолуциују 1244 СБ УН и да никада неће признати  независност Косова, а Срби из четири општине страхују да се практичним потезима не оствари та независност, па беже и од помињања граница у досадашњим договорима и од сличних варијанти у наставку преговора.

          Опрезност да се  не деси ништа слично изнедрила је отпор садашњим и будућим преговорима, што Београд  доста прецизно предвиђа.

          Обострано неповерење, изникло из страховања, изазива сумње које иду од дна до врха политичке лествивце. Тако је и нејасна околност - зашто је  пресдседник Тадић, у значајном говору поводом Дана државности, на свечаности у Скупштини Србије, прескочио да помене Космет, који је, уз улазак у ЕУ, приоритат српске државе. Можда је случајно, али ако је и тако, нека се не понови, јер Космету је место у свим приликама свих српских политичара, особито оних који су предводници и у обавези да се одбрани српски интегритет - одбраном наше јужне покрајине.

          Резултат референдума – од 75 одсто изашлих, 99,7 прицената изјаснило се  против приштинских институција – мудро би било да се схвати као порука, не само четири општине косметског севера, већ свих српских страна света.

          Са једне стране, чак и изузетно високе, поглед се често мути!