Обарање Су-24 могло је да изазове светски судар, али неће
Србија и свет
У ТОКУ ЈЕ ВЕЛИКА ИСЛАМСКА СЕОБА НАРОДА ИЗ АЗИЈЕ И АФРИКЕ У ЕВРОПУ
Посмртни остаци пилота Су-24 у Москви
- Садашње промене у врху света нуде важну нову представу - светом више не управљају само Америка и њени NATO савезници, што знатно утиче на општу светску слику
- Досадашње искуство показује да Србија не сме да сагиње главу и да следи понашање моћника
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ДА ЛИ претерују они посматрачи који тврде да је свет пред новим, трећим светским ратом, или су преблаге оцене оних смиритеља који уверавају да је међународна ситуација само забрињавајућа?
Ако објективна дијагноза, по обичају, сугерише да је истина негде између ове две наведене крајности, то не значи да је апсолутно тачна и да покрива све битне, најгоре и подношљиве, тенденције савремених светских збивања. Јер, природа свих појединачних тенденција је таква да индивидуално може да толико снажно пукне да потамни друге, чак и оне које су тренутно јаче и изразитије.
Зар обарање руског авиона не би могло да буде довољан повод за општесветски судар? Наравно да би могло, али неће.
Могло би, јер Русија је једна од две војно најмоћније силе, несклона понижењима било које врсте, а њено огорчење подстиче и чуњеница да је авион оборила Турска, чланица NATO, са САД на челу, што може да угрози слику равнотеже света, што би могло да отвори пут до опште светске катаклизме…
Свесна општих последица, Русија избегава најгоре, али не избегава одбрану истине и достојанства. Истина је да је авион бомбардовао сиријске положаје коије су покорили злочинци Исламске државе (ИД), а оборен оружјем чланице NATO, који се, наводно, такође супротставља припадницима ИД који руше древне културне вредности и убијају сваког којег сретну, па и исламисте у Сирији који неће с њима и боре се против њих.
Русија Сирији у тој борби легално помаже, а покушава и да спречи и огроман шверц јефтине нафте коју ИД тајно извози у Турску! За новац од нафте купују оружје, кажу и америчко, наравно посредством неких других исламистичких фракција, противника сиријског председника Асада…
Уместо захвалности и подршке Русији, и од Турске и целог NATO, Русија с огорчењем доживљава ударац у леђа, па је сасвим нормално што је Путин одбио да се сретне са турским колегом, Ердоганом, у Паризу, где је почео џиновски самит 147 шефова држава и влада. Иако се скуп, у чијем раду је учествовао и запажено говорио наш Томислав Николић, бави приоритетном глобалном темом о климатским променама на планети Земљу, готово спонтано су учесници посветили пажњу још једној теми - међунродном тероризму.
Суочени са жртвама у Паризу и готово у исто време у Ираку, Тунису, Малију и другде, светски лидери су и тероризам именовали - глобалном темом која мора да се искорењује заједничким напорима светске заједнице. Таква политичка активност тешко ће подстаћи заједничке практичне акције, ако се сведе само на терористе из ИД. Јер, терористичка акција обарања руског бомбардера, али и серија других агресивних удара у Азији и Африци, а које су и створиле представу о могућем новом општем сукобу. И, да кажемо одмах - готово да није било озбиљњег сукоба или крупнијег опасног догађаја који је заобишао - Србију. Нормално е, зато, што је председник Николић, пре почетка самита у Паризу, апеловао на мирно решавање руско-турског спора, али и истинито оценио да је Турска крива за обарање руског авиона.
То би подразумевало турско извињење и иницјативу о сусрету лидера, али су, уместо суочавања с истином, из разних турских и NATO извора, стизале различите и међусобно искључиве изјаве о нападу на руски авион…
Ово је само последњи у серији случајева у којима су моћници NATO са САД на челу извели агресвне акције, а потом су, у објашњавању циљева - заобишли истину. Је ли тако било у инвазијама - од Авганистана до Туниса, посебно у нападима на Ирак и Либију, а сад се намеће и Сирија. Зар, уз ово, није примењиван метод тероризма, што се драсатично видело у дивљачком понашању увежбаних арапских зликоваца који су безумно животињски јавно убијали председника Либије, Моамера Гадафија…
Да сви заобилазе истину, показују и најновији свески догађаји, па и исламска сеоба народа из Азије и Африке у Европу. Објашњења западних званичника, која су преносили наши, да су узрок сеоби ратови у тим земљама. Конкретно - Бангладеш (био Источни Пакистан) није био у рату од постанка, а сада је потпуно миран.
Од ратова с Индијом о деоби Кашмира, Пакистан не ратује, и споља ни унутра - пучевима су скидали председнике, Али Бута и бесили, али народ је и тада и сада остао миран, вероватно зато што је осетио ужасе убијања.
Авганистанци су познати као посебни родољуби који не напуштају домове, своје области и државу коју ни британска колонијална сила није могла да држи покорену, а не може сада ни Америка - ако се отуда неко сели, највероватније су то убачени муџахедини који нису успели да покоре Авганистанце.
Иран је за сад миран, такође и Емирати и Сауди Арабија, а пред очима света је ратно време у Ираку и Сирији.
Историја памти разне сеобе, посебно могулске и отоманске, али су и мотивисане и изавале су рат - освајањем туђих територија. Исто је било и са Александром Македонским, који је покорио све до Индије и Хималаја - па данас у једној бласти на Хималајима живе потомци великог грчког освајача....
Циљеви садашње исламистичке сеобе још се не виде. Јасно је само да је ова сеоба делимично, готово симбилично, изазвана ратовима. Види се да нису неорганизовани, да све раде по унапред скованом плану и да имају - глобални карактер.
Да ли су изникли из идеје Исламске Државе, може само да се наслути, као што се чини да масовност није подстакнута - сиромаштвом, не зато што је област Средњег истока нафтом и другим вредностима богата, већ што је то менталитет који лако издржи немаштине нашег типа...
Деловање моћне Турске такође је важан фактор у ницању и покретању таласа сеоба. Можда јој није циљ, већ само мотив обнова Отоманског царства али себе доживљава и као подстицај и као део могућег футурустичког пројекта.
Турска је оборила руски авион да покаже снагу, али и да покуша да спречи Русији мешање у исламистички свет којим би хтела да руководи...
Крупни историјски догађаји ретко се дешавају спонтано и непланирано, осим у индивидуалним потезима. Садашње промене у врху света нуде важну нову представу - светом више не управљају само Америка и њени NATO савезници, што знатно утиче на општу светску слику.
Израсла је Путинова Русија до светских врхова, свет је постао биполаран, успоставља се равнотежа, која би управо требало да спречи било коју светску катастрофу.
Такво је било искуство, а како ће бити - видећемо.
Србија би морала да искористи наслућену равнотежу у свету, чак и да постане чланица Европске Уније.
Интересовање Запада за Косово се не смањује, али се повећава за Средњи Исток. Досадашње искуство показује да Србија не сме да сагиње главу и да следи понашање моћника. Види се колико они заобилазе истину, кад је то њихов интерес.
Може им се. Моћни су. А Србија може и мора да се ослања само на српску етику - није отварање поглавља које ускоро следи у ЕУ заслуга развоја наше економије, више је задовољство Немачке што је сачињен Бриселски споразум о Косову и Метохији.
Србија мора да остане на сопственим позицијама с Косметом. Макар и изван ЕУ. Следи добра проба - састанак ОЕБС у четвртак у Београду 40 министара спољних послова, требало би да чују - праву Србију!
