Нови удари на Србију – притисцима и папирнатим обманама

Србија у свету                                                                                                                                                        

КУРТИ ОДБИО ТЕРМИН НАСТАВКА ПРЕГОВОРА У БРИСЕЛУ – ОН ТО НЕ БИ СМЕО БЕЗ АМЕРИКАНАЦА

Јанез Јанша

* За кратко време се појавила дванон-пејпера. `Папира`без наслова, чак им нису ни потребни  јер служе као тест, безболни убод, скривени намет - да би се сазнало нешто што би требало да се скрива, чува, заклања и слично

* Нуђењем промене граница БиХ и Републике Српске и `цртањем ` аутономије на северу Космета, аутори два нон-пејпера можда су имали један озбиљан циљ – да сазнају реаговање Србије и њене садашње власти на (не)могуће решење косметске кризе

* У Београду ће најесен бити обележено шест деценија од оснивања Покрета несврстаних земаља. Хоће ли то подстаћи амбиције Србије да се, можда, врати несврстанима?

____________________________________________________

    Пише: Раде БРАЈОВИЋ

    ОТКАД, ево већ више од две деценије, траје косметска криза, разбуктана  ужасним НАТО бомбардовањем Србије, ширећи њене узроке и последице на светске, посебно оне мултиполитичке димензије, све је могло да се догоди и уради, уосталом као и у другим сличним кризним догађајима.

       Гинуле су породице и тамо где се обично не гине – у заштићеним болницама или неприступачним планинама и забаченим и дубоким природним тунелима и градским подрумима са маскираним улазима, или писањем разних писама и текстова посебних састава који су ретко намењени одређеним личностима, институцијама и слично…

      Ретко се, међутим, догађа да се пишу текстови, и то политички, на папирима којима се одузима примарно својство, на “нон-пејперу” који није искрени папир, ни неки од текстова које нико још није поништио – да би се прогурала мисаона одредница, наравно доминантна, толико да се из ње, обично даје наслов, али нон-пејпер нема наслова, чак му не треба,  јер служи као тест, безболни убод, скривени намет - да би се сазнало нешто што би требало да се скрива, чува, заклања и слично.

        Зна се коме се шаље, али ко га је писао и слао то се јавно не саопштава, па мора да се нагађа, погађа, препознаје, на видљив и невиђени начин, по систему “чик погоди”.

       Помало је чудно да они делови власти, посебно они који се баве информационим феноменима свих врста, нису успели да открију те “нон” папирнате игре. Што би зауставило или минимизирало могућности препознавања обмана намењених Србији…     

      Било како било, тек стигла су, ту недавно, два нон-пејпера. Први је окренут српским деловим Босне и Херцеговине, јасно и посебно мисаоно усмерен на Републику Српску, а други је од почетка до краја везан за Косово и Метохију, али садржајем и комплетним смислом усмерен на – Србију.

      Ауторство првог приписано је – веровали или не – словеначком лидеру Јанезу Јанши, који је, ето, предлагао померање граница, највише на западне стране, горе-доле, више-мање и слично. Јанша је све то демантовао, па и своје учешће у свему. А најодлучније је све одбио онај који је најважнији – председник Председништва БиХ Милорад  Додик.

      Овај нон-пејпер је писан да би се популарни и упорни Додик додатно оптеретио претњом за промену граница, што је гола измишљотина, па је најуверљивије и најдиректније одбио сваку могућност ратовања за промену статуса државе, али се заложио за миротворну одлуку, па и референдумом, о одвајању РС од БиХ и неодложном спајању са Србијом.

       Аутори тог нон-пејпера, свесни комбинаторичког, наводног безумног  замењивања Космета за РС, или обратно, свеједно, све се понешто, па и то, празним речима лансира опасна привлачност – да би се затегла већ развијена гужва и тресле оптужбе.

       Тест нон-пејпера завршен је неуспехом штосера – Додик и РС, уз помоћ Вучића, отворио је и нове економске и развојне послове, што је допринело јачању позиције Републике Српске, која се не може замењивати за нешто, одувек српско…

     Други нон-пејпер био је и тежи и комплекснији, много обимнији, усмерен је на Србију и њен Космет, али има и неких позитивних елемената које је позитивно оценио и сам Вучић, наглашавајући да је бољи и од Ахтисаријевог плана.

       Да ли је тако, видеће се кад се заврши анализа којом се баве српски експерти, а још се не знају ни аутори – помиње се немачко-француски збир, неке важне  жене, а Вучић је једној приписао и способност, али је, ипак, избегао јасну тврдњу, иако се ради о незваничном документу о Косову и Метохији, који је објављен у приштинском  листу ”Коха”…

       Међу бројним елементима, чак и стриктно економским и развојним, најзначајнијии је, чини се, један политички, који подразумева, истина сужену слику решења косметске кризе.

       Незванично, али се, у том папиру нуди нека слика аутономног, северног дела Космета којим би управљала Србија. Одмах искочи асоцијација на поделе, од оне чувене Добрице Ћосића до неких новополитичара који су остали неубедљиви, чак и за читаоце, јер ради се о аутономији, а не подели.

       А кад се у цео комплекс нон-пејпера  угради шиптарско наметање обавезног  српског признавања независности, остаје – ништа. И, од - папира…  

       Да ли ће ове папирнате полит-игре на било који начин утицати на будуће обнављање дијалога Београда и Приштине, за сада се не види, не бар позитивно.

Овако они то `цртају`

       Иако је током Вучићеве посете Бриселу и заједничког предлога ЕУ и Србије да се дијалог одржи 11. маја, Вучићев будући саговорник, Курти, и пре него што је наш председник отишао из Брисела, рекао је да тог дана неће доћи у центар ЕУ, тако да ће се дијалог вероватно померити.

       Бесумње, иста пракса… Курти такву промену термина није одредио сам без помоћи западног великосилника, зна се – без америчког одобрења?

     Ако је тако, зар се скривање и мењање договореног датумског термина неће отворити  и у другим, много важнијим пословима, истина с разлогом одређеног баш тог и тог дана, али мање битних од других политичких послова. 

       Познато је, наиме, да су Приштевци, они и пре Куртија али и они уз Америку, одбијали озваничене и потписане договоре и споразуме, да одбијају да примене потписано о Заједници спских општина (ЗСО), па се поставља питање – да ли се и сада понавља исти политички и људски манир…

          Док се чекају договори или постављају нова питања, на која се никад прецизно не одговара, стигло је у нашу јавност важно асоцијативно сазнање – одржаће се најсен велики и поносити свечани скуп - подсећање на стварање Покрета несврстаних земала, формираног л961. године.

       Ако Србија поново уђе или нешто слично постане у организацији 120 несврстаних земаља, макар ћемо се охрабрити или подсетити кад смо били – најмоћнији! 

       Скуп у Београду, месту рођења несврстане организације, пре шездесет година, може бити много више од славља и свечаног поноса.

       Само да свечано славље прерасте у дугорочну радну славу. Од садашњег посматрачког статуса до, бесумње, опет, пуноправног члана у врху Покрета несврстаних, брзо бисмо, не може бити брже, стигли до нивоа који историјски припада – Србији! 

       Сећање би брзо подстакло садашњост која ће се – памтити!   

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари