НОВИ-СТАРИ СПОРТ: Сви на Србе, а Срби на - себе
А ЂУКАНОВИЋ И ЊЕГОВИ ЖЕЛЕ ДА ИЗБРИШУ ИЗ „СВОЈЕ ИСТОРИЈЕ”
ОБИЛИЋА И КАРАЂОРЂА И ДРУГЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ВЕЛИКАНЕ
„Остани смирен и криви Србију”
- Суседне земље се, нимало случајно, свађалачки понашају према Србији, а истовремено и велики европски и светски партнери, најодлучније у новије време, намећу своје пројекте
- Албанија и Хрватска покушавају да, у садашњим околностима, остваре своје старе циљеве, а Немачка Ангеле Меркел, још једном, отворено уцењивачки, приближава косметски расплет општом легализацијом независности сепаратистичке албанске државе и појачавањем своје доминације на Балкану
- Срамотне оцене Мила Ђукановића да је Гаврило Принцип терориста
- Пријем Косова у МОК, као пуноправне независне државе, додатно подстиче страховања да је пријем Србије у ЕУ условљен српским признавањем друге албанске државе
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ДОГАЂАЈИ клијају, активности се појачавају, обавезе се шире, има и оних светских, мултилатералних и континенталних и ширих, тако и толико да многе подсећају на негдашња хладноратовска времена, кад смо, с врха Несврстаног покрета, понекад и пресудно утицали и на међународне глобалне и често драматичне односе велесила и њихових војно-политичких блокова.
Поређење је, наравно, фиктивно и готово ненамерно, али не и без реалног, макар симболичног повезивања активности негдашње југословенске спољне политике са садашњом, српском.
Није само предстојеће преузимање руковођења ОЕБС-ом, што Србија добија од почетка 2015. године, већ и бројне, судбоносне активности које незадрживо диктира косметска криза, али и једна нова, за многе, глобално опаснија - украјинска криза.
На кризе су се, готово спонтано, натовариле запаљиве економске муке, запаљиво набијене гасом и другим енергентима.
Све ове, поменуте и друге пукотине, зинуле су, опет, најнепосредније и најопасније баш на Србију! И, све се тресе - односи са суседима, Европском унијом, којој приоритетно тежимо, али и са укупно моћним Западом, са најмоћнијом САД на челу…
Не лези враже, није то све - уследило је, посебно болно, и политичко и економско дрмање, чији је завршни чин извео, а још траје, велики, историјски пријатељ - братска Русије! Брана гасном пројекту Јужни ток није само дело власника и главног корисника - Русије, односно Србије - већ су на покретање овог политичко-економског ковитлаца утицали и други, енергетски, па и неки стратешки, ЕУ и САД интереси…
Гледане понаособ, свака појединачна, најблаже речено, непогода, довољна је за бригу ипо, а тек заједно, кад се повежу, а то је неизбежно, стиже се до усудног ужаса, коме може, ваљда, да одоли само земља којој припадамо и која, легендарно и пркосно, као и вековима, и сада одговара - то може само Србија!
Ево, уосталом, најсажетије и без имало детаљисања, како изгледају политички и економски директи и аперкати који повијају Србију, али је не обарају, чак и кад се свим ударцима додају разорне тајфунске непогоде, од мајских поплава, па, ево, још не престају временске непогоде…
У лепези удара на Србију, прва и најближа је регионална серија - свих суседа. Од старопротивничке Хрватске, па до братски најближе Црне Горе - сви ударају на Србију, али и Срби, склони неслози, воле да млате сами по себи. Ево, како, сажето, изгледају и једно и друго:
ХРВАТСКА, И…
Ако и данас, као и пре више од пола века, али и пре и после Другог светског рата, и оног „грађанског”, деведесетих година, ако се по Хрватској, па и у њеним великим и развијеним градовима, какав је Осијек, наиђе на пароле - „Убиј, убиј Србина”! - шта рећи и урадити? Још кад је, а увек је, слово „У” посебно обележено, јер је прво у речи „усташа”, у множини и једнини, е, тада, презир и огорчење хоће да прерасте у живи и гласни отпор. Па, кад сазнате да власт, неусташка власт, ништа или није довољно урадила да, једном за свагда, збрише и избрише срамоту над срамотама, шта тада да се ради и уради?
Не може да се мисли, ни гандистички толерантно, о понашању хрватске власти. А, још, кад та иста власт месецима и месецима не може да одбрани, и то у Вуковару, табле исписане и ћирилиом, тада разум може и да престане! А, сигурно се ништа лепо не може замислити кад хрватске власти, као ослободилачка, прослављају места где су, злочиначки и масовно, убијали Србе који нису успели да побегну у збеговима према Србији…
Коначно, власти те исте Хрватске, уз бројне друге сличне антисрпске изливе мржње, искористиле су излазак Шешеља из Хашког казамата (не суда). Валаст Србије је оптужена за кривицу која не постоји, а и да постоји, не би њој припадала. Истовремено је Хрватска, у свом парламенту усвојила резолуцију која критикује Србију, а затим је као чланица ЕУ, у европском парламенту подстакла сличну резолуцију која такође неуверљиво критикује званични Београд.
Циљ је, наравно, лако уочљив - успорити приближавање Србије ЕУ, а тиме се, мисли Загреб, показује надмоћ Хрватске. Такву амбицију показују и неке одлуке Загреба које чак директно штете интересима Хрватске - отказане су посете шефа дипломатије Србије Хрватској и хрватског Београду, а ни делегацију Хрватске на самиту 16 земаља централне и југоисточне Европе с премијером Кине, 16. децембра, у Београду, неће предводити хрватски премијер! Хрватска, убеђена да то смета Србији, одустаје и од најкориснијих, чак и економских послова, али не и од предстојећег судског обрачуна са Србијом - због грађанског рата деведесетих година…
…ОСТАЛИ СУСЕДИ
Иако се ниједна од суседних земаља нипочему не може да приближи Хрватској у традиционалном антисрпском понашању - чак ни Албанија, наравно не рачунајући албанску узочно-последичну умешаност у све што подразумева криза Косова и Метохије - у садашњем актуелном тренутку, као да све до једне ударају на Србију. Из Албаније је, после седам деценија, био у посети Београду премијер Еди Рама, који се играо опасном заставом „велике Албаније”, закаченом за мини-дрон, а неки тврде да ће опет, кад дође на сусрет с лидером Кине, извест неки инцидент!
Еди Рама у Београду
Све друго са Албанијом мирује и ћути - у празном нереду. Недодирљиви, мирују сви проблеми, као да су замрзнути.
Нове, „летеће” манифестације показују се не само у Србији, укључујући Космет, већ и у Црној Гори, од Тузи до Улциња, тамо где живи шиптарски живаљ, који се усуђује и да све масовније протествује, а зна се шта је уцртано у мапи „велике Албаније” и шта желе…
Активна је, међутим, Црна Гора - серијом потеза против Србије, прецизније Срба у Црној Гори и Србији, свуда где живе. Наставља се срамном линијом, уцртаном подгоричким признавањем независности Косова, с којим је Мило Ђукановић разменио амбасадоре.
Опет је, са самог црногорског врха, и опет од самог Мила, шикнула нова брука. Господар службене Црне Горе - коју, иначе, све чешће и званично, зову и пишу прекрштеним именом Монтенегро - усудио се чак да мења историју. Хероја над херојима, Гаврила Принципа, Ђукановић је, најзваничније, назвао терористом, а његово патриотско и одбрамбено дело - тероризмом!
И, ником ништа. С врха је, потом, кренуло надоле - захтевима подгоричкој и другим властима да се укину имена улица и садржаји поноситих спомен-плоча које су величанственим и историјским значајем прожеле векове, пођеднако и Црне Горе и Србије, Срба и Црногораца, без обзира где су живели и живе. Хоће, веровали или не, којима се обележавају улице и важна места! А, све чешће се чују и захтеви да се понизе и прекину вишевековне везе Црне Горе са Русијом, а разлоге није тешко уочити - Црна Гора, по сваку цену, хоће у NATO сазвежђе…
И други суседи лансирају своје актуелне разлоге којима хоће допадање западним спонзорима, али и додатно отежавање положаја и поерспектива Србије.
Румунија покреће положај Влаха у Србији, иако се они уопште не жале. Мађари би такође да мењају положај мађарске мањине која, уистину, има сва права - као и Срби у Војводини. Словенци траже од наслеђа заједничке Југославије и оно што им не припада, Македонци не примећују потребу бољег положаја Срба у „старој Србији”, а Бугарска - све по старом и у новим темама. Такав је пројекат гасног Јужног тока на који су прво пристали а онда, кад су га ЕУ експерти оспорили, Софија је заћутала - јер сада као и увек, не осећа српске муке…
Можда сви регионални удари на Србе и не би ни симболично отежавали положај Србије, да и сами Срби - не ударају на себе. Није, наравно, реч о некој врсти национслног мазохизма, већ о добро познатим навикама српских политичара да прескачу и скривају догађаје и свој однос према њима, особито кад садржаји не одговарају српским интересима. У таквим околностима, такво понашање најчешће продукује бумеранг ударце, јер ни власт ни грађани нису припремљени на отпоре и супротстављање наметању решења. То се, највише, види у политици према Космету, чак и ових дана.
Иако се, годинама већ , лако види да ће Еропска унија, са Немачком на челу, тражити од Србије да призна независност Космета, макар у тренуцима уласка у ЕУ, политички врхови су такав исход прескакали. Проговорио је тек пресдедник државе Томислав Никоилић тврдњом да ће ЕУ - наравно преко Немачке - пријем Србије у ЕУ условити српским признавањем независноссти Косова. И, збиља је тако, и тако ће бити, што су Факти дуго, вероватно и најдуже од свих медија, упорно тврдили и аналитички и аргументовано доказивали.
И сада, међутим, и поред тако ауторитативне тврдње и изјава више званичника, из врха ЕУ, опет се у Србији - заобилази и прескаче таква могућност. Вучић и Дачић изјављују да никад неће признати независно Косово, што не треба оспоравати и сумњати.
Такође тврде и да им званично, и ни у једном документу, није из ЕУ условљаван пријем у ЕУ Србије претходним признавањем независности Косова.
И, нема разлога да се не поверује да је и то тачно. Али, још сигурније је да ће, ипак, тако бити - признавање независности Косова биће услов за пријем Стрбије у ЕУ. Управо такав исход потврђује и управо објабвљени списак од једанаест услова Немачке Србији - за почетак разматрања одељака за преговоре, подешавања приближавању пријема.
Биће да Тома није, посебно у овом случају, из редова оних имењака које бије глас да су - неверни.
Сигурно би овај Тома Николић пристао и на такву непријатну квалификацију - ако би га пракса демантовала. А, у ствари, пракса већ данас потврђује признавање независности.
Нови доказ је и одлука МОК-а да прими Косово као независну државу у пуноправно чланство Олимпијског комитета.
Још једна игра је завршена - већ се назиру резултати оних код које предстоје!
