Николићу историја даје шансу да брани националну Србију и штити је од нове обојене револуције

СРПСКИ ОДБРАМБЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ НИКАДА ОД 2000. ГОДИНЕ НИЈЕ БИО ЈАЧИ НЕГО ШТО ЈЕ САДА

  • За либерале у српском изборном процесу није битан прави лик или стварно дело Саше Јанковића, Вука Јеремића или ма било кога другог кога буду извукли из урушавајућих тмина бунара у којем питке воде више нема ни за петину кофе, јер они знају да ће те изборе изгубити. Њима је битан наставак приче о извитоперености свих најважнијих процеса у овој држави
  • Лепо би им било, наравно, када би неким чудом на Андрићев венац ушао Јанковић, мало мање Јеремић, али у принципу, циљ тог савеза дружина је да остане и опстане снажан притисак на носиоце највиших функција у држави у смислу да њихова реторика буде све пацификованија, читај анационалнија, у сусрет долазећим ратним кризама у Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и у ономе што данас зовемо Босна и Херцеговина
  • За разлику од Вучића, који је у једном тренутку код неких либерала издејствовао чак и прихватање својих ставова, Томислав Николић није имао у досадашњем мандату жеље и воље да улаже снагу у трансформацију непријатељства и огорчења која су либерали имали у према њему и није ништа радио на свом новом политичком идентитету
  • То може бити оно што даје наду да ће у току надолазеће бурне повратне транзиције из пропалог либералног историјског пројекта у којем је Европа састављена од држава-нација успела да доживи разградњу кроз процес наметнутог удруживања у Државу Европу грађана, Томислав Николић успети да се наметне као снажан корективни политички фактор и кључна, непремостива препрека некој новој вођеној обојеној револуцији у Србији и очува јој стабилност. За то служе председници
Пише: Оливер ВУЛОВИЋ
 

        БИВШИ и убрзо опет редовни протестантски пастор, одлазећи немачки председник Јоаким Гаук, пред нацијом је олакшао своју душу антимигрантским изјавама и бригама за будућност немачке државе у садашњим светским околностима и тако још више подбочио нови берлински зид који је пре неколико година започела да гради Ангела Меркел својом изјавом да је у Немачкој мултикултуралност умрла, мислећи на арогантан и упоран отклон немачких Турака према покушају државе да их у што већој мери интегрише.

        Либералистички прагматизам је филозофски, политички, економски и морално огољен и раскринкан - а ако посматрамо нагло посртање Сајентологије у Америци и тешко враћање из шока европских протестантских економских радикала као „духовне“ основе либерала - онда можемо рећи да је либералистички прагматизам и у оно мало и украсно духовног, жестоко оскрнављен и десакрализован те натеран у дефанзиву у већини земаља планете.

        Чак је и од Даеша, Ал Каиде, Ан-Нусре, уопште од Вехабизма дубоко израњавани Ислам, успео да организује последњу линију одбране и да је стално помера унапред те тако остане и опстане у суштини доброте и племенитости сржи своје духовности а путем ступања у ратну коалицију са евроазијским Православљем против, од сајентолошко-протестантске клике наоружаних бандита, који у шејтанском трансу и насртајима кличу Алахово име.

        Паралелно и врло опрезно, Ислам је ступио и у разговоре са новим представницима Римокатолицизма који у неким изјавама папе Франциска виде пукотине кроз које могу протурити оштрицу ножа не би ли је заболи у све девијације „апсолута личних слобода“ које су довеле до рапидног опадања броја верника и свих згранућа и саблазни које су угледале светлост дана а потекле су из римокатоличког миљеа.

        И јеврејски радикали тренутно покушавају да нађу простор и изборе се за паузу у вези својих активности током стварања сатанског „Великог Блиског истока“ па све чешће шаљу високе делегације у Москву. На повлачење се неће одлучити а да ли ће паузе бити или не, и ако је буде, колико ће она трајати, сазнаћемо врло брзо.

        Свуда је либералистички прагматизам у повлачењу или макар принудном глумљењу повлачења осим код структура, које неизабране од народа и даље неовлаштено, а у име народа, препотентно и агресивно јашу по Србима пропагирањем тог тонућег Западног дискурса.

        Сада то раде путем укључивања својих утицаја, моћи и новца у процес наступајућих избора за Председника Републике.

        Није у српском изборном процесу за њих битан прави лик или стварно дело Саше Јанковића, Вука Јеремића или ма било кога другог кога буду извукли из урушавајућих тмина бунара у којем питке воде више нема ни за петину кофе, јер они знају да ће те изборе изгубити.

        Њима је битан наставак приче о апсолутној извитоперености свих најважнијих процеса у овој држави а у оквиру којих је „нелегитимност изборног процеса“, само део мозаика који они покушавају насилно да саставе.

        Српским либералима је за опстанак таквих какви јесу важно да задрже слику о делегитимизованој држави Србији, слику коју као свакодневно покушавају да пошаљу у свет па би онда и избор Томислава Николића, јел те, био само природни наставак константне нерегуларности свега што се у земљи одиграва а пораз Заштитника грађана, симбола слободе појединца, стварна слика Србије у којој су избори процес у коме честит свет нема шта да тражи.

        Лепо би им било, наравно, када би неким чудом на Андрићев венац ушао Јанковић, мало мање Јеремић, али у принципу, циљ тог савеза дружина је да остане и опстане снажан притисак на носиоце највиших функција у држави у смислу да њихова реторика буде све пацификованија, читај анационалнија, у сусрет долазећим ратним кризама у Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и у ономе што данас зовемо Босна и Херцеговина.

        Они су у овом предкризном времену успешно запушили уста Вучићу и Николићу који не смеју ни да бекну о актуелним догађајима, рецимо у Црној Гори и статусу српског народа у тој деспотији, па се мора признати да су српски либерали показали изузетну виталност и поред по њих врло негативних процеса насталих након Брегзита и Трампове победе.

        Од свих очекиваних „демократских“ дебата и полемика у оквиру неолибералног корпуса у Србији око питања слабљења њихове идеологије, рецимо у Чешкој и Словачкој, ако већ неће да признају да је тај процес отворен и у срцу Европе, ми чусмо само Весну Пешић са ставом да би опозиција требала пре ступања у изборни процес да претходно одржи неки свој свеопозициони „primaries“ и тако изнедри противкандидата режиму.

        Ма какво сушење невидљиве руке тржишта у свету!? Кога за то брига, битно је да су само они демократе а сви други који мало више маре за српске националне интересе нису - сва је брига српских либерала у овом тренутку.

        У том смислу њихово апеловање (пре бих рекао приморавање) да се у трку за председника државе убаци Заштитник грађана, дакле заштитник личних слобода и права а не рецимо професионални политичар Јеремић или рецимо Басара, па што да не и сама Весна Пешић, има своју суштину у намери да се у Србији стално одржава прича о непрекидној угрожености личних слобода и права обичног грађанина те с тим у вези и стална потреба за огорченом борбом за та угрожена права, па када се стекну услови и борбом на улици и јуришима на државне институције.

        Српски либерали су увидели да српски одбрамбени национални потенцијал није никада био већи и јачи од 2000. године него што је овог тренутка и зато су кренули да гађају у саму срж циља и да наступајући изборни процес искористе као најсвежије отворени јавни простор за заговарање и наметање диктатуре слободе појединца над слободом колективитета, нације и државе.

        Веома је важно да Томислав Николић током кампање врло јасно, прецизно, без двосмислености искаже све оно што га чини представником националне Србије, оне Србије у којој наравно да неће и не сме доћи до потонућа права и слобода појединца али у којој неће науштрб општег добра бити прављена накарадна разлика између појмова појединац и држава у корист појединца а у чему смо до скора живели и добрано изумрли.

        Томислав Николић као председнички кандидат, у односу на претходни изборни процес након којег је постао први пут Председник Републике, сада има олакшавајућу околност која му омогућава да у односима са народом више не мора да користи сложене политичке изразе. Уклоњена је опасност од коришћења голе силе из иностранства, али има отежавајућу околност што српски либерали још увек у својим „демократским“" заносима не искључују могућност употребе голе силе изнутра.

        За разлику од Вучића, који је у једном тренутку код неких либерала издејствовао озбиљан процес разматрања па чак и прихватања његових ставова, у већини случајева у којима је повлађивао либералима, Томислав Николић није имао у досадашњем мандату жеље и воље да улаже снагу у трансформацију непријатељства и огорчења која су либерали имали у односу на њега и није ништа радио у циљу конструкције неког новог сопственог политичког идентитета.

        То може бити оно што даје наду да ће у току надолазеће бурне повратне транзиције из пропалог либералног историјског пројекта у којем је Европа састављена од држава-нација успела да доживи разградњу кроз процес наметнутог удруживања у Државу Европу грађана, Томислав Николић успети да се наметне као снажан корективни политички фактор и кључна, непремостива препрека некој новој вођеној обојеној револуцији у Србији и очува јој стабилност.

        За то служе председници.

        Да се надамо да он то зна и да је свестан у шта улази.

        Више ништа није као пре.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Gospodar Zarin's picture
Gospodar Zarin 14:12 01.12.2016.

  • +30
Voting is closed.

Pretenciozan, namerno nerazumljiv i potpuno promašen tekst.
Ukratko, ne znam kako ga nije sramota da šminka najobičnije smeće?
Umesto mistifikacije, trebalo je posle svih ovih godina da otvoreno i jasno kaže šta je to njegov kandidat pozitivno uradio za svoju državu i narod!?
Ah da, baš to ne može jer nema šta, pa onda ajde da ispljujemo unapred sve oko sebe da se "Vlasi ne dosete".
Da se razumemo, moj je stav jasan - svi pomenuti su za deponiju.

Baja's picture
Baja 15:36 01.12.2016.

  • +28
Voting is closed.

Ovaj neozbiljni(morao sam da pronađem reč koja ga ne bi opisala u pravom svetlu i koja može da prođe pregled admina) Oliver je već više puta objavljivao svoje gluposti na ovom portalu...
Više nije smešno,nego je tužno kakva besmislica...
Tekst je u potpunosti izvučen iz kontejnera i nepotrebno je bilo kakvim kometarom da se kritikuje i izvodi na čistinu.
Žali tipkanja slova po tastaturi ...

Драгослав Бајагић's picture
Драгослав Бајагић 15:59 01.12.2016.

  • +22
Voting is closed.

И наш ”драги” Млитави Диктатор - александар вучић... све у име народа!

Драгослав Бајагић's picture
Драгослав Бајагић 16:17 01.12.2016.

  • +25
Voting is closed.

Полажеш и превише наде у Снуждену Стрину - томислава николића. Очекујеш да би он био ”корективни политички фактор...” Чак и његова Драгица би била ”корективнија” од њега.

Србији је потребан ПРЕДСЕДНИК!!!

milovan's picture
milovan 17:33 01.12.2016.

  • +20
Voting is closed.

Nikolic i Vucic su 2012-te prevarili sve one glasace, kojima je bilo stalo do nacionalnog dostojanstva. Sumnjam da ce i ovaj put dozvoliti da ih zmija ujede po drugi put iz iste rupe. Tesko ce iko razuman pristati ,da Bude Kandidat Tadica,Sutanovca,Cede i Co. Cak se ni onaj Risticevic nebi prihvatio toga posla,a kamoli Jeremic.

Нада's picture
Нада 17:35 01.12.2016.

  • +26
Voting is closed.

Има оних који мисле да је аутор овог текста одушевљен кандидатом Николићем, али ја мислим да греше.Колико видим, он полази од тога да Србија само што се није угушила од јахања по себи и да би "Томислав Николић могао успети да се наметне као снажан корективни политички фактор и кључна, непремостива препрека некој новој вођеној обојеној револуцији у Србији и очува јој стабилност. За то служе председници".
У односу на српске либерале, продужену руку непријатељског нам запада, Николић је националиста, а то је већ нешто важно. По мом уверењу, аутор Николићу испоставља услове под којима би га могао подржати нелиберални део Србије. Утолико - браво за текст.

Јаворка's picture
Јаворка 18:27 01.12.2016.

  • +22
Voting is closed.

Радикали овдена на Фактима развалили вилице ки змије отровњаче на овај текст. Што убивате бре гласника људи? Није ви аутор крив што ве је Николић политички превеслао и што ће опет. А и брат брату нисам у тексту видела нит прочитала да аутор воли Николића нег да га опмиње да му саде сија ал да пази шта ће до зоре да бидне.

Gospodar Zarin's picture
Gospodar Zarin 14:06 02.12.2016.

  • +22
Voting is closed.

1.Ja sam radikal onoliko koliko si ti Javorka;
3.Prva stvar koju je Nikolic uradio kada je zajahao je bilo postavljanje granice izmedju Srbije i Kosmeta!
I svasta jos, a onda nas je uveo u Nato, a Skupstina to ratifikovala!
Za razliku od njega, neki od navedenih Ceda ili sl. narkomana bi uradio sta? Mozda postavio granicu? Naravno. Potpisao za Nato? Naravno. U cemu je onda razlika?
Ah, da, Nikolic je "nacionalista", a Ceda nije. E, sad mi je lakse...

milovan's picture
milovan 19:49 01.12.2016.

  • +17
Voting is closed.

Ko nece Nikolica imace Seselja,tvrdo krilo SNS-a i pored Nikolica glasace Sekija.

dumbo's picture
dumbo 23:42 01.12.2016.

  • +18
Voting is closed.

Тачно запажање у претходним коментарима. аутор текста се ставља у улогу промотера кандидатуре Томе ,,мастера,, за прдседника.. ако се досад Николић није изјаснио отворено пред народом, и морао бар једном јавно да се супростави политици Вучића, а видимо куда води, ко гарантује да ће то урадити као опет нови председник Србије, кад један другог, Николић-Вучић, држе у шаци због многих недела..овако, немамо ниједног кандидата, који отворено као Бошко Обрадовић наступа у предизборној утакмици... но, не може човек ни у њега бити сигуран да се и он сутра нећ,,преврнути,, са ставовима у политици.. иду избори за предсдника, а правог кандидата који може нешто урадити при оволико жестоко, негативном ставу о раду власти, нема на видику...

Додај коментар