Није довољно да попусти Приштина, морају и - Брисел и Вашингтон

П р в и   п о г л е д 

ХОЋЕ ЛИ ПРОБЛЕМИ У ДИЈАЛОГУ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

ОДЛОЖИТИ И ПРИБЛИЖАВАЊЕ СРБИЈЕ ЕУ?

Премијер Ивица Дачић

• Премијер Ивица Дачић открио да је у бриселским рундама „сам против свих“, што значи да је на Тачијевој страни и висока шефица за спољну политику ЕУ баронеса Кетрин Ештон
• Компромиси за решавање косметског проблема морају да буду - тространи. Не само - београдски и приштински, већ и са стране ЕУ и, подразумева се, Американаца

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ИСТИНА се још једном није могла сакрити, неће никада ни моћи.

        У бриселском дијалогу Дачића и Тачија, уз посредовање Ештонове, опет су се суочила два непомирљива концепта. Решење је, наравно, могуће - иначе се разговори не би настављали - али само ако обе стране, па и трећа, посредничка, учине видљиве компромисе.

        Београд је неке почетне компромисне потезе већ повукао, Пришина ни макац, а ни Брисел није мрднуо, па су изгледи за „видљиво и одрживо“ решење испод црвене линије...

        Уверљивом пројекту Србије, озваниченом и у њеној Скупштини, да се трајно и праведно реши косовометохијска криза, још једном је постављена замка.

        Није било тешко препознати нову заједничку обману сепаратистичке приштинске групације и њених управљача, САД и ЕУ, опредељених да, после пет година, албанску насилничку творевину независног Косова, али на српској територији, доведу до потпуног озваничења. Намештена и аранжирана околност да се бриселски, већ петомесечни разговори воде баш у време такође вишемесечне комбинаторике да се Србији удели датум за преговоре о уласку у ЕУ, створила је погодну прилику утицаја на Србију да попусти и, ако не и формално, да практично призна приштинску самопроглашену државу.

        Изазови су се показали комплекснијим него што је деловало на први поглед, не само због појачане америчке уцењивачке кампање широм света да, посебно географски удаљене државе признају приштиунски режим, већ и због ближих и политички релевантнијих разлога.

        Нова српска власт - коју персониализује тројка Николић- Дачић-Вучић - још чвршће је од претходне пригрлила приоритет свих приоритета - учлањење у Европску унију, а за то се, баш сада, отварају врата одређивањем датума за преговоре. Први је велики испитни дан 6. април, кад би требало да Европска комисија пошаље препоруку надређеном Европском савету, који би, 28. јуна, Србији отворио врата изабраних, после чега следе године и године, можда и десетак, оних правих претприступних времена кад треба да дељемо себе, заменом балканских и српских европејским вредностима и навикама...

        Такву, аркадијску перспективу није лако дотаћи, јер је условљена многим препонама, од којих је једна (још) непремостива - Косово и Метохија! Висину „лествице“, прво   постављену НАТО-радиоактивним бомбама по Србији, потом су подигли и неке - далеко им куће -  традиционално антисрпске, да баш не кажемо издајничке снаге, којима су Европа и сви ван Србије - само да су западно! - ближи и важнији од нас, таквих какви смо...

        То су тамо-неке поолитичке странке и појединци, а и неки „аналитичари“, тако их зову, којима је Космет само део територије коју треба уступити онима којима „реално“ припада, јер под Србима је био само задњих сто година, по одласку Турака, а не помињу чији је био пре Турака, за време Немањића и државе чији је главни град био Призрен, и тако даље и њима слично...

        Иако није, речју и словом, формални услов да Србија призна косметску независност, сви захтеви које треба остварити, да би се добио тај датум над датумима, суштински и практично подразумевају управо, не само осамостаљивање јужне српске покрајине, већ и српску сагласност с таквим наметнутим статусом. Зато се и српски, збиља компромиси - а један је да се у аутономном Косову, наравно делу Србије, формира аутономна заједница српских општина - дочекан Тачијевим одбијањем.

        Сложио се да се формира та заједница, али не са законодавним и извршним надлежностима, већ искључиво са ингеренцијама које одређује њихоив, албански устав независне државе Косово. Све друго, назови предлози за олакшавање положаја Срба (отпис дугова за струју и неке комуналије, амнестија за ситне прекршаје, повећање броја посланика у приштинском парламенту),  не иду дље од обичних тактичких маски.

        Маске су и на лицу ЕУ и САД, па се Дачић, и језички прецизно изразио позивим да комрпомиси за решавање косметског проблема морају да буду - тространи. Не само - београдски и приштински, већ и ЕУ, подразумева се, наравно, и САД. Пошто је обавастио да је у разговору „сам против свих“, што значи да је на Тачијевој страни и висока шефица за спољну политику ЕУ, баронеса Кетрин Ештон, Дачић је, уочи шесте бриселске рунде, заказане за 4. март, у Београду разговарао са амбасадорима „квинте“, а председник Николић додатно и са шефом дипломатске мисије САД у Београду.

        Коначно, српски премијер срео се и са пет амбасадора ЕУ земаља које нису признале приштинску незвисност, а два пута, у петак и суботу, српски политички врх је размотрио озбиљну кризу која покрива Дачићев дијалог са Тачијем,  којем помаже Ештонова.

        Спољнополитичкој, иначе изузетној активности знатно доприносе и посете шефа српске дипломатије Мјанмару (Бурми), Лаосу и Вијетнаму, као и Вучећеви разговори и договори, економски и други, у Анголи, што све заједно, ове и неке претходне посете, компонује једну изузетну слику.

        Оживљавају лепе асоцијације на активност у Несврстаном покрету, који се у Србији именом не пмиње, иако је то био најзначајнији период у историји српске и југословенске спољнополитичке активности - добро је, на срећу, што се сада, макар почетно враћамо тим вредностима, прво екомомским, а ваљда ћемо и другим...

        Саопштења и новинарски извештаји, најчешће на бази шкртих и непотпуних изјава портпарола или саветника о свим поменутим и другим активностима српских политичара, јасно  сугеришу долазак пресудних тренутака у овој фази косметске кризе.

        Да ли ће моћници САД и ЕУ прихватити позив Србије да утиче на Тачија и његово окружење да праксу одбијања замени неким, макар минималним конструктивним прилогом договору, не зависи само од -Тачија. Мало и од Кетрин Ештон и њеног изражавања - ћутањем. Ћуте и они који одлучују, а кад нешто кажу, мора да се нагађа „где иду ствари“.

        Дачићев отворени говор, чак са детаљима о претходних пет рунди бриселских тразговора, мотивисан је био намером да се деблокира косметска преговарачка блокада (а не да појача шансе за изборе, како рекоше неки „аналитичари“). Да ли ће више његових отворених изјава допринети приближавању договора о Космету, можда ће се видети већ после новог сусрета у понедељак.

        Биће, међутим, сигурно јасно ко се скрива иза дипломатских фраза, а ко је спреман на прави компромис и шта, уопште, подразумева компромис.

        Добро је што неки компромиси остају испод црвене линије - боље, наравно, да они други, досад невидљиви, превладају сва скривања и ограничења косметске истине и правде. И, оне европске, на датуму или без њега!