Неслога на платформи

ДРЖАВНИ ВРХ ЧЕСТО ПОЗИВА НА СЛОГУ,

А САД ЈЕ, ИЗГЛЕДА, НЕМАМО У ДРЖАВНОМ ВРХУ

• Мада се учесници распре о платформи за КиМ чувају опаких речи и избегавају баш оне најоштрије, суштаствене разлике се не могу маскирати кад су се јасно сударили ставови првих државних личности, председника Николића и премијера Дачића
• Није Николић тек тако, помало емотивно, закључио: „Зато ћу ја пре да се искључим из преговора него да учествујем у ономе за шта знам да није добро за Србију“
• Приметан је и ангажман председника Генералне скупштине УН и бившег шефа наше допломатије Вука Јеремића који је упозорио: „Кад бисмо били јединствени, нико не би могао да нам дели лекције шта је реално, а шта није“

Пише Раде Брајовић

        ТО могу само Срби - да их државни врх, у изузетно важним околностима, позове на јединство, а да типична српска неслога, готово у истом трену, избије у самом том врху те исте власти, па да, потом, убедљиво и самосвојно, без спољних притисака и наговора, позвани покажу јасну слогу. 

       Збило се то и збива се у данима после прошлог петка, пошто је представљен нацрт „Платформе за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини“, стратешки документ који је дуго, готово пола године чекан, а биће, ко зна колико дуже, незаобилазна тема политичких и свакаквих разговора и договора на разним нивоима, посебно у Србији, балканском региону и ЕУ. 

       Мада су се учесници распре чували опаких речи и избегавали баш оне најоштрије, суштаствене разлике се нису могле маскирати кад су се, макар у тактичким намерама, јасно и још јасније сударили ставови првих државних личности, председника Николићаи премијера Дачића. Полемику су, затим, одредили Коштуница, с једне, потом Ђиласове демократе и Чедини либерали, с друге стране, да би у атмосферу српске неслоге уверљиву разложност и уверљивију одлучност унели они којима је најтеже - Срби из целог Космета. 

       Први пут од окупације, окупљени и они са севера и они јужни, из 25 општина, зову их енклавама, подржали су Платформу, једногласно, са осам уздржаних гласача, и позвали све земљаке на јединство - да се очува Косово и Метохија у саставу Србије. 

       Слика шаролика. Као и Срби. Њихови медији исто, у зависности коме припадају, како их и ко плаћа. 

       Платформа је са центалних места истисла хапшења корумпираних и лопова, оних ухапшених и омнх којима којима следе лисице. Платформа је постала „нај-нај“, не само по несмањеној националној опседнутости Косметом, већ превасходно по томе што је на Платформи изникла неслога. То сазнање - неслога на Платформи - одмах су неки прочитали као нови прилог нагђањима, али и прижељкивањима неких, да ће се сада „сигурно“, „сто посто“ владајућа коалиција распасти, па следе нови избори, без обзира што би мало коме користили, а најмање Косову и Метохији. 

       Такви комбинатори - формално српски, суштински туђински - припадају оном политичком соју који се, не само помирио са независношћу албанског Косова, већ најотвореније, чак и у Скупштини Србије, позива на „реалност да је Косово изгубљено, а независност призната, да нема више повратка, јер је Србија поражена“, итд. до тога да је то „добро за Србију и њену будућност“... 

       Платформа је, ето, нови, снажан мотив, знате коме, Чедином ЛДП, наравно и нвлд. орг. са западним фондовима који се, мало-мало, па распричају на неким ти-ви мрежама, такође истих фондова, као и - да не заборавимо ситнише - неки анал-и-тичари, који слабост Платформе налазе у њеним највећим вреднистима, каква је аутономија српских општина на северу и оних на целом Космету, где су Срби у већини... А тек кад неки од њих успеју да пронађу неки од разлога који сугеришу неслогу, још кад је у власти, посебно у врху, као што је случај у тумачењу неких делова Платформе.

       У Платформи, Николићевом ауторском делу, Дачић је нашао разлог за замерке: ставу да се прекину технички преговори Београда са Приштином, а припреме политички, као и да Скупштина усвоји текст тог документа... Премијер инсистира да се дијалог не сме прекидати, јер то је канал за утицај на Приштину и поправљање положаја Срба на северу и другде, а да настојимо да преговорима поправимо оно што се може, као што су комуникације и увоз робе без царине и улазак на север са српским документима... А наравно, све су то решења у прелазној фази, како је рекао Дачић, не одустајући ни за јоту од става да Србија никада неће признати независност Космета. 

       А, шта ће бити у парламентарном раду, Дачић је овако формулисао: „Договор је да Скупштина разматра први део Платформе, а како треба да изгледа аутономија на КиМ да буде предмет разговора у Бриселу.“

       Николић је прихватио да Скупштина усвоји резолуцију, објавио да текст лично припрема и да се усвоји пре Божића „како би преговарачи на наставак дијалоига ишли оснажени и са ставом целог парламента иза себе“. Додао је да та резолуција мора да буде обавезујућа за оне који преговарају у име Србије. Говорећи о природи Платформе - таква је „да се више од тога не може, а испод тога не сме“ - Николић оцењује да је „много тога урађено како би се у магли признавала независност КиМ“, и да смо „набили главу у песак као ној, а видимо да одлази Косово и Метохија“ , да би, помало емотивно закључио: „Зато ћу ја пре да се искључим из преговора него да учествујем у ономе за шта знам да није добро за Србију“.

       Пред Србијом су разговори, неизвесни или, можда, изгледни. За њих је већина, чини се и за Платформу као основицу, што потврђује и ангажовање ДСС и Коштунице који предалажу појашњења о АП као делу Србије и озакоњење у Скупштини неодвојивости покрајине од Србије. Приметан је и ангажман председника Генералне скупштине УН и бившег шефа наше допломатије Вука Јеремића који је истакао да је неопхподно да Платформа добије легитимитет у Скупштини Србије и, апелујући на успостављање политичког и националног консензуса, упозорио следећим закључком: „Кад бисмо били јединствени, нико не би могао да нам дели лекције шта је реално, а шта није“!

       Лекције, на жалост, деле, не само они споља, већ и они изнутра, па и Јеремеићеве партијске колеге из ДС (чији председник Платформу негира и оцењује популистичком) који се плаше да ће примена тог нацрта документа о преговорима угрозити приближавање Србије Европској унији, да ће се прекинути разговори о Космету! А, ето, неслоге на Платформи, измедју коалиционих партнера у власти, подстакнуте бригом да се одрже и унапреде разговори о Космету. Европска унија, истина, о Платформи - ћути. Они, ето, макар за сада, јавно не нападају тај српски документ - као неки наши лидери! То, наравно, не значи да о Космету мисле - различито...

       Важније је да српска власт, укључујући, наравно, и Скупштину, схвати да се сваки договор може осмислити или документ доградити и унапрдити ако се верује у заједничке циљеве.