Неки опет пуцају у српска леђа, али је Косово и Метохија изнад наших глава

НИСУ АМЕРИ ЗАЉУБЉЕНИ У ШИПТАРЕ, НИТИ ИХ ВИШЕ ВОЛЕ ОД КАТАЛОНАЦА - ИГРА ЈЕ МНОГО ПРЉАВИЈА

• Америка обновила притиске на Србију да би маскирала своју дволичну политику - бомбардовање Србије и отмицу Косова и Метохије, а сада подршка Шпанији и супротстављање одвајању Каталоније  
• Приговарање Вашингтона да „Србија не може да седи на две столице”, иако накнадно ублажено, смишљено да спречи утицај Русије на српску политику, али и да примора Србију да прихвати америчку политику и доминацију на Балкану
• Хојт Ји рекао је да није рекао да Србија не може на две столице, већ да је то само сугерисао! Заборавио је да је то о две столице рекао више пута - у Приштини, где се срео са истомишљеницима, албанским лидерима

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        НИЈЕДАН од важних стратешких циљева, Србија неће моћи да оствари - не, макар, без бројних и болних жртава - ако превасходно не реши, или почне уверљиво да решава свој најтежи - проблем Косова и Метохије. А, на неизбежно питање - да ли је проблем, уопште, решив - најлогичнији је позитиван одговор, наравно уз бројне услове, којима, ових дана, доминира тек отворени „унутрашњи дијалог”, од кога његови идејни и организациони аутори, Вучић и његови аутоматски следбеници, очекују спасоносну формулу за расплитање косметског заплета.

        Да не мисле сви, ни приближно тако, показује и понашање готово свих опозиционих партија, које разорно негирају тај дијалог - снажније после почетка. Још критичкије се понашају државе западног дела света које су и одлучујуће допринеле стварању косметске кризе. Најгори су, наравно, њихови поданици, албански сепаратисти, који - ево, само један пример - ни за четири године нису остварили свој део пројекта о Заједници српских општина (ЗСО), потписан у бриселском српско-албанском дијалогу, који се води под медијаторском руком Европске Уније.

        Очекивање успеха се, зато, може преобликовати у тешку илузију, ако креатори свеопште српске дебате поверују да је пред Србијом најбољи или чак, кажу неки, једини начин да се досегне излаз из (до)садашњег ћорсокака у који је гурнута јужна српска покрајина. Нереалност надања одређује и додатни чвор косметске кризе која подстицајно утиче на балканске, европске, па и шире неуралгичне области које се тресу од насилног унутрашњег, комшијског и спољног угрожавања територијалног интегритет и суверенитета.

        Показује то, ових дана, и Каталонија, која месецима дрма Шпанију, а у њој и Баскију, али и десетине сличних европских и других потенцијално врућих тачака.

        Међузависност света постиже се позитивним, али , можда и више, негативним утицајима, што се посебно види у подстицању криза, особито оних које настају отмицом територија и (не)праведним уцртавањем међудржавних граница. У Азији и Европи, посебно на Балкану, тамо где се највише ратовало, најбројније су и кризе. У нашем региону, и територијално и гранично, готово свака бивша југорепублика које се додирују, има с комшијском неки проблем те врсте. Косово и Метохија је, у свему и од свих, најтежа криза која погађа државне, политичке, територијалне, економске, културне, историјске и савремене, све и све вредности и особености српске државе. Зато су у судбину Космета, од њега и преко њега и Србије, и неких суседа, укључени сви који га, на било који начин, додирују. Они изнутра и они споља...

        Зато су, баш ових дана, на Србију и њен Космет, кренуле десантне политичке јединице са Запада и унутарбалкански политички гмизавци, оличени у шиптарским и усташким, и још неким, нељудским пуцачима у српска леђа.

        Срби су дигли главе, кренули им економија и развој, па хоће, сад као никад, да покушају да започну, ако је могуће - на незаустављив начин, да решавају проблем Косова и Метохије. Почели су нешто ново - да укључе, ако је могуће, васколики народ у дебату - зову је „унутрашњи дијалог”- чији је циљ да Срби врате Космет Србији, и Србе у Космет - онако како је вазда било, како је историја записала, заувек!               

        Зато су кренули - сви на све. Они споља нападају, а они изнутра се бране, чак и од неких са исте стране. А, Космет је, опет, изнад наших глава!

      Подстакнути политичком побуном Каталоније, најширу реакцију просули су они најмоћнији - западни фактори. Стали су уз режим Шпаније, против одвајања Каталоније, западни силници, с Америком на челу, сетили су се своје дволичне улоге - сада су против одвајања Каталоније, а пре две деценије су, чак и оружјем, ракетама и уранијумским бомбама, силом од Србије отели Косово и Метохију и древну српску територију уручили шиптарским сепаратистима…

        Нису Амери заљубљени у Шпанце, а мрзе Србе, нити више воле Космет од Каталоније, већ покушавају да сакрију своје лице - по свему дволично! А да би оставили уверљив утисак и добро ушушкали дволичност, кренули су, опет, на Србију - силом! Не оружјем, већ политичким ракетама и бомбама.   

        Данима су галамили лажним скривалицама -како Космет и Каталонија нису исто, али су били толико неуверљиви као да су убеђивали свет да обе покрајине нису на планети Земљи, па су окренули плочу - ударили на Србију другим оружјем. Послали су једног бирократу чудног презимена - „И” или ”Ји”, који је у Београду примљен као да није седамдесет и неки по рангу у Стејт департменту САД, па је могао до миле воље да лупета, чак до врха Србије.

        Рекао је, тако, Вучићу да „Србија не може да седи на две столице”, што подразумева - једна је западна (ЕУ, САД) друга источна, значи из Русије, а све је то значило нешто друго, много другог, од чега је за нас најважније да сарађујемо и источно и западно, зато што смо - независни, а то, између осталог, значи да нећемо бити против Русије ни кад будемо у ЕУ или било шта да се деси…

        „И” је, у ствари, хтео да се, макар, симболично, успротиви утицају Русије на политику Србије и још неких земаља Балкана, а то, између осталог, значи да је ово полуострво и даље усијана светска тачка, привлачна великима, као и увек…Није зато случајно што је бирократа Стејт департмента, колико данас, готово непосредно уочи сусрета Путина и Трампа у Вијетнаму, покушао да се извуче - опет неистином.

        Рекао је да није рекао да Србија не може на две столице, већ да је то само сугерисао! Заборавио је да је то о морању на две столице, рекао више пута - у Приштини, где се срео са истомишљеницима, албанским лидерима, понављао је више пута тај захтев. А, како и не би - кад лидери САД све чине да сакрију оно што се сакрити не може - да су ракетама и бомбама отели Космет од Србије и дали га Албанцима а данас показују друго лице - помажу Шпанији да задржи Каталонију. То исто је и став Србије, што значи да се у нечем слажемо с Америком…

        Такво сазнање је занимљиво и важно. Јер, на пример таква сагласност није потпуна ни у самој Србији - кад је пред пред српским политичарима - Космет!

        Конкретно - већина опозиционих партија противи се „унутрашњем дијалогу” и одбија да учествује у тој дебати. То, наравно, не значи да неки ставови опозиције - наравно, и још неких политичара и разних угледника - не морају да буду погрешни и зато тајни, већ је чак добро да изнесу у јавност такве, па и све ставове, да би из свенародног расположења, „из главе цијела народа” произашли - најбољи предлози иза којих ће стати већина грађана Србије.

        Искуство потврђује да су и мање и веће политичке и друге грешке настајале и одржавале се - кад је заобилажено мишљење народа. Ако предлагачи овог „дијалога” сведу предлоге на закључак који није већински свенародни, већ елитистички, Космет вероватно неће бити ближи Србији. Народно мишљење, изграђено и потврђено референдумом или на неки сличан начин, може само да скрати пут повратка Космета - тамо где народ показује.

        Космет је опет изнад наших глава!