Наши стари су мрвама хлеба са три зрна соли угошћавали самог Бога и све Свеце

„У ПОВРАТКУ ИЗ ШКОЛЕ, ШУТИРАЛИ СМО КРПЕЊАЧЕ, А ДАНАС НЕКИ ИДУ ОКО ШКОЛЕ И ШУТИРАЈУ ГЛАВЕ“

        Кад су нам баке и мајке правиле пекмез од шљива
        и пекле хлеб у ужареној црепуљи све је мирисало
        на душу између два сунчева зрака кроз оџак на кући
        кроз који се излазило у свет заједно са огрејаном душом
        коју смо добротом окадили на завичајном огњишту.

        Кад смо брали кукуруз, смокве, крушке, јабуке и дрењине
        носили смо снопове месечине на рапорт воденичком камену,
        а свеће смо правили од запаљених предвечерја
        која су светлела до тихе молитве у срцу и мозгу,
        да на царској гозби од мрве хлеба и три зрна соли
        угостимо самог Бога и све Свеце
        у најбогатијој кући сазиданој циглама од доброте!

        Кад су очеви секли дрва за огрев са сваким замахом секире
        посекли су по један сноп сунчевих руковети и тако сложене
        доносили су их кућама да потпале наду којој нису дали да се охлади.

        Кад су баке и мајке плеле џемпере кротиле су мразеве
        на кућном прагу да очувају чистоту душе и после тело.

        Ишли смо у школу и у повратку шутирали смо крпењаче,
        а данас неки иду око школе и шутирају главе.

        Зато данас немају пекмеза и слатког од воћа
        и не угошћавају Бога већ само горке плодове
        припремају да сваког ђавола дочекају!

        Ми који смо угошћавали Бога у кућама сазиданим циглама од доброте
        умели смо да одгонетнемо значење сваке тајне и јавне снохватице,
        па зато данас уживамо гостопримство и Бога и сиромаха истовремено
        и са тим капиталом купујемо цело небо изнад наших глава!

Петар МИЛАТОВИЋ

        (Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права)

        Словословље