НАРОЧЊИЦКАЈА: Поносим се што су и Русија и Србија још земље које читају

ЈУБИЛАРНИ 60. БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА ОТВОРИЛИ РУСКА НАУЧНИЦА И СЛАВНИ СРПСКИ ФИЛМСКИ РЕЖИСЕР

• НАТАЛИЈА НАРОЧЊИЦКАЈА: За Русе и Србе подједнако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића и Иве Андрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима
• ЕМИР КУСТУРИЦА: Данас нема ко не пише а мало ко чита. На таквој подлози је растао човек-селфи и као пројектована кафанска простакуша постављен пред наше очи и неће бити склоњен док се не деси велика катарза
• Штанд Русије, сав у црвеним и белим бојама, на коме посетиоци могу да се упознају са историјом, књижевношћу, кухињом Русије, отворио председник Руског књишког савета Сергеј СТЕПАШИН, који је рекао да су Руси "радили оно о чему је Кустурица говорио - трудили се да буде што више писмених, да људи читају и да се мање окрећу интернету

         НАЈВЕЋИ сајам књига у Србији и у региону данас је свечано отворен у Хали II Београдског сајма по 60 пут на радост свих књигољубаца јер ће наредних осам дана моћи да уживају у најбогатијој књижевној трпези која им се подастире само једном у току године.

         У име Русије, земље почасног госта, учеснике Сајма је поздравила др Наталија Нарочњицкаја, директор московске Фондације за историјску перспективу, приређивач серије књига о историјским везама Русије и Србије. Аутор је бројних начних радова о националној историји, међународним односима и савременој политици, укључујући и њен најзначајнији рад: “Русија и Руси у светској историји”.

         Др Нарочњицкаја је "драге пријатеље и колеге" одмах обавестила да је "за нас, Русе, то ове године посебно радостан догађај, јер је Русија почасни гост Београда!"

         Подсетивши да "у словенској култури књига заузима посебно место", она је казала да су "књиге реке које Васељену преплављују мудрошћу", а затим је цитирала летописца Нестора из XИ века који је у "Повести минулих лета" написао да је "у њима непрегледна дубина, оне су нам утеха у тузи…"

         „У историји јужних Словена, књижевност, хришћанство и државност израстали су из истог корена и нераскидиво су повезани", констатовала је Нарочњицкаја и цитирала нашег патртијарха Павла: "Нама Бог није дао ни мач, ни пушку да присиљавамо људе да нам приђу, да постану хришћани. Дао нам је реч..." и подсетила да је говорио: "У наше време често се може чути да књиге постају прошлост, да дигитално доба диктира своја правила, живот, међутим, сведочи о нечем другом. Снага речи постаје све већа, као што постаје већа и одговорност за изречену, а тим пре и штампану реч".

         Са поносом гошћа из Русије је констатовала да су "и њена домовина и Србија и даље земље које читају, и наш је задатак пре свега да помажемо процес међусобног упознавања. Више руских књига треба да се преводи на српски, више српских аутора треба да нађе пут до срца руских читалаца. Ми треба да чувамо и увећавамо непроцењиво благо наше словенске православне културе, нашу Богом дану ћирилицу!"

         „За Русе и Србе подједнако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића и Иве Андрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима", поручила је Нарочњицкаја и додала да ће можда баш на овом сајму посетиоци наћи за себе нове ауторе, нова дела која ће им открити Русију.

         „Ми пак с радошћу неуморно настављамо да се упознајемо с историјом и савременим животом братског српског народа, који упркос свим изазовима и потешкоћама наше стварности наставља да гради свој историјски пут. Желим вам успеха, драги пријатељи!", биле су речи представнице Русије на отварању Сајма.

         Част да отвори јубиларни Сајам књига ове године припала је редитељу и писцу Емиру Кустирици, двоструком добитнику Златне палме на филмском фестивалу у Кану, добитнику Златног лава на Венецијанском фестивалу и националном амбасадору УНИЦЕФ-а у Србији. Као писац обајвио је две књиге које су биле хитови.

         Пре него што је одржао беседу коју је назвао "писменим радом", признао је да има трему иако је имао прилике да говори пред далеко вецим аудиторијумом јер је за њега књига много већа светиња.

         Кустурица је рекао да му је велика част што је добио позив да отвори ову смотру и додао да му много значи што су он и овај Сајам књига вршњаци.

         Кустурица се у својој беседи "Бити писмен", која је превођена на руски, језик почасног госта, вратио у 19. век када је писменост у нашим крајевима доносила посебно место у друштву и "када би неко за некога рекао „он је писмен“, гласно би изразио према тој особи уважавање над којим је лебдио облак покривајући главу као велику тајну али и ништа мањи збир врлина. Писмени није био савршен, али му је то била намера", рекао је Кустурица.

         Ево како је Кустурица дочарао писменог човека по његовој мери: "Писмени је тежио ка истини, доброти и узвишености. Није имао никакве везе са антијунаком који постаје оличење времена у којем живимо. Никада није био до краја стваран, а руковали смо се са њим. Изгледао је као лик који је искорачио из неке књиге, бануо пред нас као и сама истина да без упамћених слика и читавих поглавља књига нема писменог човека!"

         „Писмени је био човек врлина, необуздан, острашћен као Оскар Вајлд, али је речју као сабљом знао да раздвоји укус од неукуса и покаже нам пут и начин како да мислимо. Све друкчије од ововременог антијунака, селфи човека самозаљубљеног, оног који не верује у историју, прихвата корпорацијски капитализам као судбину и вредно ради на доказу како његов комшија али и читав народ не вреди пишљива боба! Он прави селфи снимке својим ајфоном и са великим узбуђењем прати развој сваке бубуљице на лицу".

         Говорећи о својим младалачким искуствима која је стицао кроз "писменог човека", Кустурица је казао да нам је "тајне механизме у тек зачетим духовним процесима откривао писмени човек. Учили смо ту лекцију од студента Раскољникова а када нам није било јасно зашто је он хтео да убије бабу лихварку, препуштали смо се страницама његове патње, проживљавали његове дилеме као своје и научили од њега каква искушења и које невоље нас чекају и схватали боље него да смо проживели два живота".

         Кустурица се поетично запитао: како је пуста младост која није открила Антона Павловића Чехова!?"

         „До уха његовог јунака ветар донеси речи “волим те” иако нисмо сигурни да ли је крупну риеч изговорила она у коју је он био заљубљен, тек реч ношена ветром постала је симбол љубави. Шта би било да нам душу нису преплавиле Толстојеве реченице у којој је светлост падала и на најситнији детаљ! Знали смо боју дугмета на мундиру Вронског а лик Ане Карењине је био јаснији од упечатљиве глумице на филмском платну. Све то, док нас је водио страницама где смо били грејани племенитим одмах затим таласима свирепе људске осећајности, а тек у сени крупних речи развијао је заплете снажне и модерне. Да није било Булгакова како би осетили апсурд и парадокс. Мало је времена да се наброје сви писци који су ако не једнаки али не мање важни без којих писмени није могао да настане".

         „Да није све изгубљено а никада није све изгубљено потврђују нам појаве које као усамљене заставе у пустињи машу и потврђују нам да има писмених само су нам склоњени с очију! Стиснути између хиљаду информатичких чуда, јутјубова, ријалити шоуа али и одређени политичком коректности најновијом верзијом глобалне аутоцензуре. Потписник ових редова верује да тих застава има и више него што верујемо, некад се и рукујемо са њима а не знамо да су то они", поверио се Кустурица и са жаљењем констатовао да "никада није било оволико књига, никада човек није имао приступ оволикој гомили исписаних страница и никада није било мање писмених".

         Са резигнацијом констатује да "данас нема ко не пише а мало ко чита. На таквој подлози је растао онај други човек кога смо назвали селфи и као пројектована кафанска простакуша постављен пред наше очи и неће бити склоњен док се не деси велика катарза".

         „Нарастао на гомили побрканих појмова идеје да је доступност информацијама исто што и образовање, у времену метастазе владавине идеологије новца и користољубља где је једино она помно праћена бубуљица на лицу била важна. Прво је селфи побркао реалност са реализмом за којег Достојевски каже да је најфантастичнији од свих праваца", рекао је он.

         „Чиме се та реалност мери и са чим упоређује ако не са поменутим поглављима књига које памтимо. Ако не зна да пореди постојеће свиет са непостојећим ако не може да створи властиту слику света, а то може да учини писмени човек, овај други живи живот у коме не требају камере да би све постало ријалити шоу, крунски израз неопаганске цилизације чији циљ је да се изведе доказ да смо хуље, протуве и сецикесе и да нас непрестано треба кажњавати, који нам стално упумпава идеју о нашој залудности а скривена тенденција је зла полтичка намера светске плутократије извођење доказа о нашој фаталистичкој склоности као биолошкој", приметио је Кустурица

         Бити писмен, сматра он, "то је формула која отвара врата докучивих тајни и благодети које човек може да оствари у свом краткотрајном боравку на Земљи. Ако је писмен онда човек може да буде срећан! Ако није писмен како да препозна Џонатана Френзена америчког писца који је већ вратио светски роман на висине Толстоја, духовне пејсаже Бернхарта".

         „Отварајући сајам који ме је увек привлачио као место где би се човек лако преварио да се због великог броја људи отвара сајам аутомобила, а не књига и где некад између књига тече река људи избеглица из реалног живота ка мноштву књига исто као што верник бежи богу! Ништа мање вредна је и мисао да овде повремено васкрсне онај писмени човек о коме сам говорио, да овде слободно хода и враћа слике из прошлог века, да је ако не другде овде слављен и опажен баш као што су га примећивали некад у граду где је био главни лик и да га види неко дете у чијем животу ће у будућности, када одрасте као ми, бити све друкчије", закључио је Кустурица своју свечану беседу, отварајућји јубиларни 60. београдски сајам књига.

         Отварању су присуствовали амбасадор Русије Александар Чепурин, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, личности из јавног и културног живота.

         Одмах по свечаном отварању 60. међународног београдског сајма књига отворен је и штанд почасног госта овогодишњег Сајма књига - Русије.

         Отварајући препуни штанд Русије, сав у црвеним и белим бојама, на коме посетиоци могу да се упознају са историјом, књижевношћу, кухињом Русије, председник Руског књишког савета Сергеј Степашин изразио је задовољство што је Русија почасни гост Сајма књига јер је ово година књиге у Русији.

         Алудирајући на говор Емира Кустурице са отварања Сајма књига, Степашин је рекао да су Руси "радили оно о чему је Кустурица говорио, трудили смо се да буде што више писмених, да људи читају и да се мање окрећу интернету".

         Степашин је најавио да ће на Сајму књига бити присутни неки од најбољих руских писаца и изразио задовољство што се Сајам књига где је Русија почасни гост одржава уочи посете високе делегације Србије Москви.

         Амбасадор Русије Александар Чепурин оценио је да је књига потребна људима и подсетио на речи Максима Горког да све што је добро у његовом животу дугује књизи.

         Чепурин је рекао да ће се Русија на Сајму представити кроз 65 програма, да ће гостовати бројни писци и да ће бити речи о руској, српској и светској књижевности.

         И Чепурин је изразио задовољство што се Сајам одржава уочи посете Александра Вучића Русији и изразио наду да ће српска делегација у Москви разговарати и о јачању културне сарадње и подсетио да ће премијери Вучић и Дмитриј Медведев отворити изложбу Иновација 2015.

         (Танјуг)