Може ли Србија импоновати Црној Гори док сама једе из руке Милових западних газда?

ЗБОГ ЧЕГА ВУЧИЋ ГОВОРИ ДА УЛАЗАК ЦРНЕ ГОРЕ У NATO

НЕЋЕ ПОКВАРИТИ ОДНОСЕ БЕОГРАДА И ПОДГОРИЦЕ?

• ЧАСЛАВ КОПРИВИЦА: Ако Србија иде пут NATO пакта - а изгледа да стварно иде - онда то Црној Гори потврђује оријентацију Мила Ђукановића. Чак би испало да је Црна Гора прва кренула тим путем, а Србија је следи. За Црну Гору била би привлачна само јака и успешна Србија, која се не понаша као да не постоје Срби у Црној Гори него показује озбиљну заинтересованост, какву показује Хрватска за Хрвате у БиХ
• ЧЕДОМИР АНТИЋ: Ђукановић би се морао извинити Србији и рећи: Ја не мрзим Србе. Уверен сам: да је Србија суверенија и да држи до себе и да према Црној Гори има политику коју не дефинише добра воља премијера - нити Срби који су дошли из Црне Горе и претварају се да нису ни Срби ни Црногорци, односно када бисмо ми бринули о Србима у Црној Гори - онда би се и Црна Гора другачије поставила
• МИЛАН КНЕЖЕВИЋ: Нама у Црној Гори је од односа два режима, много важнији однос међу грађанима наше две земље. Драго нам је што се у Србији јављају политичке снаге које подржавају неутралност, као и што се појавила идеја о референдуму (поводом NATO). Тај референдум би био знак за Црну Гору да пробамо да и ми одржимо референдум о NATO. Не видим зашто би режим у Подгорици бежао од таквог референдума, ако би га одржала Србија која има прокламовану неутралност
• ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: У самом питању - да ли би економски снажна и суверена Србија била привлачна за Црну Гору - стоји и одговор зашто се Србији све ово ради. На удару смо јер је Србија у историји показала да има капацитет да буде „пијемонт“ за БиХ, Македонију и Црну Гору, а и Бугарска има интерес за такву интеграцију. Зато се то системски спречава

        ОДНОСИ Србије и Црне Горе одавно су „крива Дрина“. Још из времена владавине краља Николе.

        Комунисти су „Дрину“ додатно искривили, а све је фатално замрсио Мило Ђукановић - уз помоћ Запада и београдских постпетооктобарских гарнитура, укључујући и Вучићеву и Николићеву, које имају истог газду као и он.

        Зато је сасвим очекивано што је Александар Вучић изјавио да улазак Црне Горе у NATO неће покварити односе Подгорице и његовог Београда.

        Чуди ли вас имало оваква позиција?

        Може ли оваква Србија уопште импоновати Црној Гори?

        Може ли Србија без сопственог гравитационог поља уопште рачунати да буде привлачна за Црну Гору, па чак и за део Срба у Црној Гори?

        Није ли оваква Србија, која покорно слуша Ђукановићеве газде и менторе са Запада, за њих само неколико пута увећана Милова полуколонија?

         Може ли антинато покрет у Црној Гори имати праве шансе док год Србија „лежи под NATO?

        Могу ли се Срби Црне Горе укључити у Српство док оно губи позиције у евроунијатској и глобално-напредно-покорној Србији?

…Тада србомрзачка пракса руководства Црне Горе не би могла да пролази као до данас 

Часлав КОПРИВИЦА, професор Факултета политичких наука у Београду

 

        ТЕШКО се може говорити о аутентичној вољи Црне Горе да иде овим или оним смером јер је политичка елита, а пре свега човек који је на челу, поприлично задужен у односу на западне центре моћи и мора да се понаша у складу са њиховим очекивањима.

        Друга ствар је што он има и личну рачуницу. Не мислим ту на њега као државника или квазидржавника, него особу која мора да размишља о личној безбедности, због начина на који је водио политику од 1997. године. Из превентивних разлога, из страха од народа који је против свега што он ради - укључујући и укључење у NATO, њему је потребан тај NATO да би га заштитио од властитог народа.

        Када је реч о привлачности Србије за Црну Гору, ако Србија иде пут NATO пакта - а мени ово личи на главињање где они који су на челу Србије не знају шта хоће и куд иду - а изгледа да стварно иде, онда то Црној Гори потврђује оријентацију Мила Ђукановића. Чак би испало да је Црна Гора прва кренула тим путем, а Србија је следи.

        Друга би била могућност да Србија одлучно стави Западу до знања да не размишља о тако нечему.

        Онда би то заоштрило односе Србије и Запада. Ако би Србија могла да се економски и у спољнополитичком капацитету покаже као држава у иоле значајнијем смислу те речи него што она сада јесте, онда би то могло бити привлачно оном делу Црне Горе који није директно интересно повезан са садашњом влашћу.

        Трећа је хипотетичка могућност, која се сада ни не назире, да Србија толико заоштри са Западом да дође до њене изолације. Мада то не би било као деведесетих, јер Русија није што је некада била.

        Модел који би за Црну Гору био привлачан би била само јака и успешна Србија, која се не понаша као да не постоје Срби у Црној Гори него показује озбиљну заинтересованост. Као она коју показује Хрватска за Хрвате у БиХ.

        Тада би и они који за себе кажу да су Црногорци, схватили да Србија пази шта се тамо дешава и да јој је стало. Тада србомрзачка пракса руководства Црне Горе не би могла да се спроводи несметано као што је то до сада био случај до данас.

Ђукановиће прво Милошевићев прстен пољубио, па није смео да за његове власти отцепљује

Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба

 

• Улазак у ЕУ и NATO промовишу они који знају да ће се на томе обогатити. Проблем је што је у Србији то постало легитимно, а наша јавност је великобратизована и фармизована, па јој није битно ко си, него да си добио 100.000 евра. Ако си на власти, можеш да будеш и најгори подлац и олош

 

        ПОСТОЈЕ два нивоа питања које сте поставили.

        Ђукановићу одговара Србија која је изолована и другачија од остатка Балкана. Много онога што је постигао од 1997. до данас је постигао на ширењу безумне, шовинистичке, ксенофобне мржње према Србији и српству.

        Он је човек који мора да јавно каже: ја не мрзим Србе. Он очигледно и сам осећа колико је претерао. Уосталом, дошао је на власт као просрпски елемент и 1990. није имао проблем да каже да Црногорци имају српско порекло итд.

        Србија би требало да има има целовит и уређенији однос према Црној Гори. Уверен сам: да је Србија суверенија и да држи до себе и да према Црној Гори има политику коју не дефинише добра воља премијера, судбина једног човека (који испада да није међународни криминалац - тако бар каже суд), и не дефинишу Срби који су дошли из Црне Горе и претварају се да нису ни Срби ни Црногорци, када бисмо ми бринули о Србима у Црној Гори (што је наша дужност и интерес), онда би се и Црна Гора другачије поставила.

        Међутим, улазак те земље у NATO - која има врло мало војника и један тенк, мотивисан је тезом да око Србије треба направити санитарни кордон. То подржавају кругови у Британији, Немачкој и САД. Она је ту као нека врста платформе за будући рат са Руском Федерацијом.

        Срамота је што је Црна Гора доживела да има оваквог човека на власти, више од 27 година. То је избор тихе већине у Црној Гори, која је могућа уз гласове мањина које се понашају као да су агентуре страних земаља, а не као да живе у Црној Гори.

        Не мислим да би Милошевићева Србија - и то је други ниво овог питања - одвратила Црну Гору од NATO. Постојао је неки страх Ђукановића од Милошевића, али због мафијашког односа који су имали. Он је знао да је од њега потекао, да му је он дао политички прстен, он је њему пољубио прстен прво. И, то је био ненормалан однос. У њему је Ђукановић, који је издао Милошевића, тврдио како није издао југословенску творевину.

        Чим су у Србији дошле на власт демократе, отишао је степеницу даље.

        Ђукановић је учествовао у сатанизацији Коштунице и свих оних који у то време нису били по вољи Западу. Црна Гора није хтела да се отцепи док је Милошевић био на власти, али то не значи да је Србија била јака и да је могла да спречи Црну Гору, него да је Ђукановић вероватно имао страх од безбедносних структура и да нису били сазрели услови.

        Тако је и са нашим уласком у ЕУ. Да ли је време за то?

        У неким приликама нам би то много значило, али су се ствари после 2008. године промениле. Али, политичар демагог просечном грађанину објашњава како су ствари вечне и исте.

        Наш проблем је што треба да одредимо који нам је национални циљ.

        У време Милошевића смо бранили Југославију. Она је пропала. Данас кажу да је то улазак у ЕУ. Само глупи и наивни то могу да кажу.

        Ако Србија нема национални циљ да уђе у ЕУ, а учестало се говори и у NATO, онда је то само - интерес групе људи.

        Улазак у ЕУ и NATO промовишу они који знају да ће се на томе обогатити. Проблем је што је у Србији то постало легитимно, а наша јавност је великобратизована и фармизована, па јој није битно ко си, него да си добио 100.000 евра.

        Ако си на власти, можеш да будеш и најгори подлац и олош.

Хоћемо војну неутралност коју би гарантовали NATO и Русија

Милан КНЕЖЕВИЋ, лидер Демократске народне партије (ДНП)

 

        УЧЛАЊЕЊЕ Црне Горе у NATO погоршаће односе у самој Црној Гори. Већина становништва је против уласка. Ми се залажемо за војну неутралност коју би гарантовали NATO и Русија.

        Сваки непромишљени потез власти води ескалацији прилика.

        Србија је 2008. године прокламовала неутралност. То што каже премијер Србије о односима две земље ако би ЦГ ушла у NATO, ми не осећамо потребу да усклађујемо нашу политику са његовим проценама.

        Нама је од односа два режима, много важнији однос међу грађанима наше две земље. Драго нам је што се у Србији јављају политичке снаге које подржавају неутралност, као и што се појавила идеја о референдуму (поводом NATO).

        Тај референдум би, уз изборе, био знак за Црну Гору да пробамо да и ми одржимо референдум о NATO. Не видим зашто би режим у Подгорици бежао од таквог референдума, ако би га Србија која има прокламовану неутралност, одржала.

Морамо неке ствари радити као Орбан и у све укључити Русију и Кину

Душан ПРОРОКОВИЋ, Центар за стратешке алтернативе

 

        У ВАШЕМ питању - да ли би економски снажна и суверена Србија била привлачна за Црну Гору - стоји и одговор на питање зашто се Србији све ово ради. А раде нам јер је Србија у историји показала да има капацитет да буде „пијемонт“ јужних Словена на Балкану: БиХ, Македоније, Црне Горе, а и Бугарска има интерес за такву интеграцију. Зато се то системски спречава.

        Кључни проблем у односу нас и суседа је што комуницирамо преко Брисела и немамо билатералне аранжмане. Сва саопштења наших званичника после посете комшијским престоницама почињу реченицом да смо „посвећени европским интеграцијама“. Само је са Републиком Српском другачије јер имамо Дејтон и споразум о специјалним везама.

        Шта да урадимо?

        Морамо да иницирамо билатералне акције. Онако како то ради Орбан, иако је Мађарска чланица ЕУ и NATO. Он мимо та два оквира, дакле у билатералним односима, тражи решења за мађарске интересе. И ми морамо да направимо каталог питања која се тичу односа са суседним земљама, а не да нам Брисел решава проблем Срба у Црној Гори.

        Други начин је да укључимо Русију и Кину.

        Кина је заинтересована да гради коридор Пиреј-Будимпешта, што је одличан начин да се редефинише однос са Македонијом. Ако Русија има антинато кампању, онда комуникација са Подгорицом треба да иде и преко Русије (а не само преко Брисела, као до сада).

        Диана Милошевић