Може ли бити слоге између туђих вазала и `остатка нације`?

П р в и   п о г л е д

  • Неслога је кулминирала после одлуке четири северне општине Косова да 14. и 15. фебруара одрже референдум. А њено ружно лице је – разлаз власти са делом свог народа

Пише: Раде Брајовић

         ПРЕ готово пола године, изгледало је, као ретко кад, да се Срби, у једном важном политичком послу, сврставају испод наше најузвишеније историјске максиме - “Само Слога Србина Спасава”. Од ове поруке, са самог  државног грба, брзо су се, међутим, дистанцирали они којима је намењена – избиле су такве и толике неслоге да могу да се подведу под закључак да су  
Срби, можда, најтежи противници сами себи.

         Овакве и сличне претпоставке убедљиво сугеришу догађаји после 25. јула, на северу Космета, у односима међу Србима, и шире. Тада су шиптарски  специјалци Росу покушали да од Срба силом преузму контролу над прелазима Јариње и Брњак, што је спонтано изазвало српски отпор, појачан и додатним огорчењем што су насилнике хеликоптерима превезле међународне снаге, иако су обавезне на неутралност у српско-албанским конфронтацијама.

         Тада, кад је било најтеже, Срби су деловали јединствено – и на северу,  између себе, и у односима с Београдом. Иако су руководства и посланици из четири северне општине из различитих партија, све су одлучивали јединствено, а уз њих су безрезервно стали и сви из политичког и државног врха Србије, из власти и опозиције. Углас су подржали и барикаде и тражили повратак на стање пре 25. јула, кад су административним прелазима управљали Срби,  што је  значило негацију албанске пројекције да је ту граница Србије и независне државе Косово.

         Кад су, међутим, избили први инциденти и почела да делује “велика политика”, бриселска и вашингтонска, а Ангела Меркел поставила услове за ону пропалу српску кандидатуру за ЕУ, Срби су се вратили себи - избиле су неслоге!

         Гомилале су се разлике: и на северу, и у Београду, и између њих, и свуда, примени њихових договора, блокирању седнице Скупштине Србије и избегавању Одбора за КиМ…

         Неслога је кулминирала после одлуке четири северне општине Косова да 14. и 15. фебруара одрже референдум. А њено ружно лице је – разлаз власти са делом свог народа.

         За Србе севера Косова референдум је и више од демократске  провере њихових ставова, а за београдску власт на свим нивоима - само губљење времена и енергије, уз важне додатке да се све то неће допасти међународној заједници, а да се одговор зна, пошто Србија не признаје независност Косова…

         Власт је учинила све да направи пукотину на северу, али је њене напоре анулирало гласање у Лепосавићу који се придружио референдуму, јер је ДС остао у мањини.

         Пукотина у врховима Србије, између власти и опозиције, није и неће бити отклоњена, ни пре, а сигурно ни после избора… То, наравно, значи да ни о Космету неће бити слоге. Али, може ли и бити слоге између домаћих вазала земаља које нам отимају Косово и метохију и `остатка нације`?!

         Да је ишта у земљи нормално, морали бисмо да се питамо: да ли смо, збиља, против себе! Морамо и овако. Јер, није ли све ово и више од неслоге, политичке?!

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари