Митрополиту Амфилохију трећа "Извиискра Његошева"
Награда Епархије будимљанско-никшићке и Моне
* Да ништа друго није написао – до књигу „Часни крст Христов и Косовски завјет”, рекао је председник жирија Јован Делић, митрополит Амфилохије био би најближи духовни сродник и потомак оне двојице на чијем трону седи и чије светиње чува: Светог Петра Цетињског и Петра II Петровића Његоша
* Лауреат је присутнима на свечаности у народном позоришту испричао како је његов предак Благоје, иако је био у подераном џемадану, на питање `како си?`, одговорио: «Добро сам и ништа ми не фали». Па објаснио кад му је указано на подерани џемадан: «Само зеру вјечног огња Божјег тражим. Ништа ми друго не фали». Додао је да и он, попут Благоја, тражи ту светлост, коју је тражио и свети Григорије Палама – да му осветли `таму душе`
МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски СПЦ Амфилохије Радовић добитник је треће по реду бијеналне књижевне награде "Извиискра Његошева", саопштено је на свечаном проглашењу добитника награде Епархије будимљанско-никшићке и Моне у Народном позоришту у Београду.
Да ништа друго није написао – до књигу „Часни крст Христов и Косовски завјет”, рекао је председник жирија Јован Делић, митрополит Амфилохије био би најближи духовни сродник и потомак оне двојице на чијем трону седи и чије светиње чува: Светог Петра Цетињског и Петра II Петровића Његоша.
Па наставио: «Нико после Његоша није видео Видовдан, Косово и Косовски завет као жижну тачку не само наше духовности, већ и целокупног нашег бића, наше историје, предања и васкрсења, па и будућности ако је имамо, као митрополит Амфилохије. Нико није тако нераскидиво повезао светосавље и Косовски завет међусобно, као он. И није то учинио само у једној књизи, нити само у сјајном косовском четворокњижју, већ у целокупном свом делу, а оно је једно од најзамашнијих и најдубљих које имамо.»
«Митрополит Амфилохије Радовић, наглашава се у образложењу жирија, својим књигама покренуо је и решавао читав низ теолошких питања која припадају домену библијске херменеутике и егзегезе, литургике, еклисиологије и историје цркве, православне педагогије и катихетике, хомилитике итд. Он је истовремено отворио и веома важне проблеме који се тичу начина живота модерног човека и неопходности његовог духовног преображаја. Као чувар и неговатељ моћног духовног наслеђа, митрополит Амфилохије је та питања сагледавао свестрано и дубоко, а истовремено је нудио решења која сведоче о томе да Црква и данас остварује своју драгоцену мисију.»
Досадашњи лауреати су истакнути српски књижевници Миодраг Павловић, добитник награде 2008. године и Рајко Петров Ного, добитник награде 2010. године.
Жири је одлучивао у саставу: др Јован Делић (председник), др Иван Негришорац, др Ранко Поповић, др Драган Хамовић и Милутин Мићовић. У ужем избору за награду били су још: Милован Данојлић за роман "Добро јесте живети", Милосав Тешић за књигу песама "Млинско коло", Мило Ломпар за студије "Дух самопорицања" и "Његошево песништво" и Ранко Јововић за књигу изабраних песама "Не окрећи главу од мене, Господе".
Академик Матија Бећковић песмом је честитао награду трећем лауреату "Извиискре Његошеве" о коме су, поред Делића, беседили и Мићовић и Негришорац.
Беседе, студије, есеји, предавања, поезија, преводи митрополита Амфилохија покривају и откривају многе просторе живота, најзначајније теме духовног и културног памћења, дубински разоткривају антрополошке проблеме савременог човека и света, оценио је Мићовић, који сматра да дело митрополита Амфилохија, иако је претежно настало у цркви, припада важном корпусу националне културе.
Негришорац казао је да митрополиту Амфилохију ова књижевна награда као и било која друга мирска награда није неопходна, као монах одговоран је пред неким вишим инстанцама.
"Награда коју смо доделили потребна је пре свега нама да бисмо јасно и гласно рекли који су то оријентири према којима ваља да се одређујемо на свом путу", рекао је Негришорац.
- Мудрост је у краткоћи, и онај ко дубље осећа божју промисао тај много не прича. Ми који смо ту негде покушавамо да засенимо речима, али оне нису мера ни човека, нити саме истине - истакао је лауреат. - Сигурно је да је додир био дубљи било би мање књига које сам написао.
Лауреат је присутнима на свечаности у народном позоришту испричао како је његов предак Благоје, иако је био у подераном џемадану, на питање `како си?`, одговорио: «Добро сам и ништа ми не фали». Па објаснио кад му је указано на подерани џемадан: «Само зеру вјечног огња Божјег тражим. Ништа ми друго не фали». Додао је да и он, попут Благоја, тражи ту светлост, коју је тражио и свети Григорије Палама – да му осветли `таму душе`.
Свечаном проглашењу добитника присуствовали су патријарх српски Иринеј, црквени великодостојници, чланови дипломатског кора, књижевници и јавне личности и трећи добитник награде која носи првобитни назив "Горског вијенца" митрополит Амфилохије.
