Ми Срби смо данас на оштрици мача, али можемо да се вратимо јер се духовна битка и добија у духу

ОКРУГЛИ СТО СРПСКО-РУСКОГ БРАТСТВА: ДУХОВНОСТ ЈЕ ИЗВОР НАШЕГ БРАТСТВА И НАШЕ СЛОБОДЕ

Ивана Жигон, Светислав Божић, Драгослав Бокан,

Владан Глишић и Мића Живојиновић

* Проф. др Срђан ПЕРИШИЋ: Свет се данас налази на историјској прекретници, на којој се мењају међународни поредак и вредносни систем у епохалним размерама. С једне стране имамо евроатлантски Запад, а са друге се самоуспоставља свет изван тог Запада

* Ивана ЖИГОН: Ако силована жена треба да пође за силоватеља, онда и Србија треба да уђе у НАТО и Европу која ју је силовала! Србија је била јака само онда када јој је Русија помогла, а то је било тако често. Најружнија особина у животу је назахвалност и често нам се обија о главу. Треба да се држимо мајке. Независни људи смо тек онда када смо довољно зрели да имамо шта да дамо својој мајци Србији и матушки Русији

* Академик Светислав БОЖИЋ: Ми сада имамо шансу да се у овој апокалипси вратимо свог спасењу. Ми нисмо прокоцкали ту шансу – давно Косовом купљену и зарађену. Тако да сад Русија пева, хтели ми то или не, кроз нас и нашу душу. И при том не одузима ништа од нашег интегритета и наше посебности и чини нас посебним и сјајним у византијском комонвелту. Ту је наша шанса

* Драгослав БОКАН: Треба трагати за «отаџбинским светосавским елементом, коју представља посебан завет: савез Срба са Богом. Наш прави почетак је она отаџбина која почиње тајанственим сусретом принца Растка и непознатог руског монаха. Тај сусрет је покренуо српску историју у отаџбинском правцу. Растко после тог кратког судбинског сусрета бежи коњима на југ у вечност, а српско-руски односи су зачети на тако величанствен начин... А дух Савин и његов глас се протеже и до данас. Чули смо га и кроз звук беседе Владимира Владимировича Путина и зато смо тако добро разумели – подједнако као они који су слушали на руском

* Владан ГЛИШИЋ: Ја сам русофил јер волим свој народ, а ми смо опстали само захваљујући Русији. Интерес мог народа и остатка човечанства је да Русија победи у овом рату... Западни натчовек је показао све своје потенцијале, довео до концентрационих логора и спустио своју цивилизацију у пакао, до границе када је питање да ли може да се зове цивилизација. А ми, парадоксално, као јагње покушавамо да се угурамо у чопор вукова и кажемо да ћемо бити део тог чопора. То је немогућа мисија. Ми нашу духовност не можемо да сакријемо од оних који би са нама хтели да се обрачунају

* Мића ЖОВОЈИНОВИЋ: После Другог светског рата, захваљујући пропаганди, дошли смо дотле да се српски народ заведе идејама о савезништву са Великом Британијом... Колико дубоко смо отишли у амбис показује и то да смо – после преврата који је извршио «Отпор», организација која је на листи терориста у многим земљама света – везали свог председника и испоручили га. Тако смо изашли из свог духовног оквира. Потоње самопорицање до гађења над самим собом и својим народом било је врхунац мамца који је српски народ прогутао

__________________________________________________________

           ЧЕТВРТИ округли сто Српско-руског братства под насловом «ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ АСПЕКТИ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ“ одржан је у прес центру УНС-а у Београду.

           О теми су говорили Ивана Жигон, драмски уметник, председник Друштва српско-руског пријатељства, композитор академик Светислав Божић, председник Института за националну стратегију Драгослав Бокан,  председник Народне мреже Владан Глишић, председник Центра за геополитичка истраживања „Српски одговор“ проф. др Мића Живојиновић и професор Богословије Светог Саве Горан Раденковић, а модератор је био проф. др Срђан Перишић.

           У уводној речи, Перишић је указао да се свет данас налази на историјској прекретници, на којој се мења међународни поредак и вредносни систем у епохалним размерама. С једне стране, како је рекао, имамо евроатлантски Запад, а са друге се самоуспоставља свет изван тог Запада.

Ивана Жигон

           „Цитираћу једног државника, он каже да је Евроатлантски Запад „пошао путем одрицања од свог корена, од хришћанских вредности, које су у основи западне цивилизације. Одбацују се морална начела и сваки традиционални идентитет: национални, културни, религиозни, па чак и сексуални. Спроводи се политика која ставља у једну раван породицу и истополно партнерство, веру у Бога и веру у сатану.” Погађате, ово су речи Владимира Путина, изговорене 2013. године, на Валдајском форуму, дакле, пре 10 година“, рекао је Перишић.

           Објашњавајући свет изван Запада, казао је да се тај свет враћа аутономији и својој културно-цивилизацијској вредности. „Свет изван Запада почиње да самоуспоставља своје критеријуме и норме, како каже Александар Дугин – с обзиром на људску природу, Бога, бесмртност, време, душу, веру, пол, породицу, друштво, правду, развој.“

           С тим у вези, четврти округли сто је трагање за питањем како очувати и изразити независност Србије, како очувати њене интересе, како изразити и развијати српство у културној и духовној димензији.

           Први говорник била је Ивана Жигон, која је у Минску недавно добила одрен Достојевског. То одличје додељује међународни комитет из шест земаља: Русије, Белорусије, Казахстана, Јапана, Аргентине и Немачке, на челу са председником Савеза писаца Русије, праунуком великог писца Алексејем Достојевским.

           Жигонова је на почетку говорила о белоруској премијери нове представе која је базирана на представи њеног оца Стеве Жигона, а којом се, још једном, васкрсава „Идиот“ Фјодора Достојевског.

           „Реченица “Лепота ће спасити свет” односи се на лепоту душе – на кнеза Мишкина, који је суперхерој словенске цивилизације. Он је – свечовек и свету је понудио своје срце. И стоји насупрот натчовека – лика западне цивилизације, који осим мишића и силе нема шта да понуди. И данас гледамо ту борбу добра и зла.

           Западна цивилизација је свету, уз лаж додала и злочин. Словенски пророци, какав је био Достојевски, говорили су о томе да Запад проповеда Антихриста – рекла је Жигон.

           Говорећи о суверенитету и самосталности Србије, она је истакла да «све старе цивилизације – укључујући српску и руску – имају духовну независност која је директна веза са Богом».

           „Песма и мит су та независност“ – рекла је Жигон.

Светислав Божић

           Поновила је свој чувани сликовити аргумент да «ако силована жена треба да пође за силоватеља, онда и Србија треба да уђе у НАТО и Европу која ју је силовала!».

           „Жена која зна да је окружена насилницима, мора да их препозна. Ако је крхка, онда мора да зна ко су јој пријатељи и на кога може да се ослони кад је нападну силоватељи.

           Србија је била јака само онда када јој је Русија помогла, а то је било тако често. Најружнија особина у животу је назахвалност и често нам се обија о главу.Треба да се држимо мајке, рекла је Жигон и истакла да смо независни људи «тек онда када смо довољно зрели да имамо шта да дамо својој мајци Србији и матушки Русији».

           А „Европа је побенавила од вишевековне пљачке“ – рекла је на крају Жигон, цитирајући речи свог славног оца и рецитујући стихове Тјутчева и Блока.

           Академик Светислав Божић оценио је да је музика «сатрудничар оздрављења и просветљења човека» и истакао да је радећи у Русији, разумео «сву гордост ситних мањих светова у које спада и западно-европски миље».

           „Србија је, уливајући се у њега, губила свој духовни ауторитет“, истакао је Божић.

           Његова дела изводе се у салама Петербурга, те је имао прилику да увиди разлику између искуства у Лондону, Паризу или Италији у односу на Русију.

           „Тамо је све лепо, али је недостајао духовни резонатор“, рекао је Божић.

           Говорећи о духовности Србије, посебно је нагласио шта су о тој теми казали велики Стравински и Шостакович:

           „Стравински је рекао: зашто се ви толико упињете да личите на бесмислено празан свет када имате своју духовну и црквену музику? А Шостакович је на Музиколошком институту, запаливши ону јаку руску цигарету која је до пола празна, заплакао! И рекао ово: шта ви тражите међу овим празним људима када имате ове величанствене манастире и у њима пој који се не може чути нигде на целој плати осим код вас?“

           Божић је објаснио непроцењиву вредност духа и подсећањем на потресну истину о настанку чувене Лењинградске симфоније.

           „Када је Шостакович написао ово дело у залеђеном и окупираном Лењинграду, на извођење је дошло само пет људи. Сви остали су промрзли или побијени на путу од својих склоништа до те сале. Само њих пет је стигло. То је мучилачка истина која се може објаснити само духом“ – указао је Божић

           У истом тону је истакао да и «ми сада имамо шансу да се у овој апокалипси вратимо свом спасењу».

Драгослав Бокан (трећи слева)

и Срђан Перишић (за говорницом)

           „Ми нисмо прокоцкали ту шансу – давно Косовом купљену и зарађену. Тако да сад Русија пева, хтели ми то или не, кроз нас и нашу душу. И при том не одузима ништа од нашег интегритета и наше посебности и чини нас посебним и сјајним у византијском комонвелту. Ту је наша шанса“ – закључио је Божић.

           Драгослав Бокан је истакао да постоје «разне димензије постојања Србије и сасвим различите Србије – од оне из заветног косовског епа, па до оне травестиране, југославизиране, из Нушићевих комедија».

           Зато, како је рекао, треба трагати за «отаџбинским светосавским елементом, коју представља посебан завет: савез Срба са Богом».

           „Србија је настала у Немањићкој породи. Она је почетак наше боготражитељске историје. Многи помињу нашу историју пре Немањића. Али, наш прави почетак је она отаџбина која почиње тајанственим сусретом принца Растка и непознатог руског монаха. Тај сусрет је покренуо српску историју у отаџбинском правцу. Растко после тог кратког судбинског сусрета бежи коњима на југ у вечност, а српско-руски односи су зачети на тако величанствен начин“, указао је Бокан.

           Он је указао и на «непремостиву разлику» српског национализма и западног секуларног, којег су изнедриле револуције:

           „Ми немамо људождерски шовинистички национализам Запада који траје на Западу и самопрождире се!“

           За разлику од тог односа, Србија са Русијом има континуирану блискост која се заснива на саборности оба народа.

           „Русија је као и Србија изникла из живота стабла Светог Саве и Немањића. Иван Четврти је под утицајем Светог Саве и његовог духа донео своје Законоправило. А дух Савин и његов глас се протеже и до данас. Јуче смо га чули кроз звук беседе Владимира Владимировича Путина и зато смо тако добро разумели – подједнако као они који су слушали на руском. Али и Путин је то преводио са српског језика, у оном облику који је кроз Ивана Четвртог и његове настављаче, пренет до наших дана. То Законоправило је посебна филозофија политике – то није само закон него принцип споја народа, цркве и државе, у отаџбину. Тај Савин модел је Иван Четврти преводио у изградњу њиховог државног храма, да бисмо заједно постојали у низу наших слобода и поробљавања. И тако смо потрајали до јучерашњег величанственог дана када смо чули судбоносне речи и предвиђања шта ће бити са човечанством“ – рекао је Бокан.

           Закључио је речима да је суштина у преображавању света, а не у пуком пристајању на његове прагматичне обездуховљене законе „што све сажима у једну мисао Дугин речима: «никада и нигде нисам видео земљу лепшу од свете Србије»“.

           Владан Глишић је већ на почетку проценио да Србија није независна, будући да су њена економија, безбедност, тржиште и друго умногоме зависни од других.

           „Али, самостални у великој мери – јесмо, јер у многим битним одлукама успевамо да их сами доносимо. А за духовност је најважнија слобода. Да ли смо слободни? Човек и у најтежем затвору може да буде слободан. Јер човек није задовољавање телесне појаве него је смисао у представљању Господу“ – рекао је Глишић и додао да је западна цивилизација спустила свој ниво до крајњих граница.

           Према његовим речима, Запад је спреман да дигне у ваздух све, само да не буде скинут са трона.

Владан Глишић

           „Запад неће да прихвати да свет више неће да трпи њихову силу. Зато и ми треба да то имамо у виду када одлучујемо како да се поставимо у ово конфликтно време. Ја сам русофил јер волим свој народ, а ми смо опстали само захваљујући Русији. Интерес мог народа и остатка човечанства је да Русија победи у овом рату јер она брани међународно право и једнако уважавање свих народа и држава без обзира а њихову величину.

           Имам још један разлог што сам русофил – свечовек, а не натчовек је будућност човечанства. Натчовек је показао све своје потенцијале, довео до концентрационих логора и спустио своју цивилизацију у пакао, до границе када је питање да ли може да се зове цивилизација. А ми, парадоксално, као јагње покушавамо да се угурамо у чопор вукова и кажемо да ћемо бити део тог чопора. То је немогућа мисија. Ми нашу духовност не можемо да сакријемо од оних који би са нама хтели да се обрачунају. И, ако заиста желимо да будемо део вертикале коју представља натчовек, а не свечовек, онда можда и не треба да нас буде више него за под једну шљиву“, закључио је Глишић.

           Мића Живојиновић је говорио о методама које Запад користи за разарање националне и духовне свести православних народа. Реч је о америчкој стратегији сукоба ниског интензитета, која користи психолошка дејства и то је, заправо, оно што зовемо хибридним ратом.

           „У растакању православне свести уочљива су три периода када се судбина Србије нашла у рукама оних који су желели да је нема. Први је био 1918, када су масони били најмоћнија тајна организација, која је у 130 земаља имала 40000 ложа, активно помагали стварање Краљевине СХС у оквиру версајксог система. Други пут се у обликовање Југославије укључила Коминтерна, светска организација пролетеријата, која је на тајном састанку у Дрездену усвојила план о разбијању Краљевине Југославије, који ће илегална Комунистичка партија Југославије конспиративно и дисциплиновано спроводити све до предвечерја Другог светског рата. А 1991. је уследио трећи удар. Њега је извео НАТО и ЕУ као производ спољне политике САД“ – рекао је Живојиновић.

           Он је истакао да смо после Другог светског рата, захваљујући пропаганди, дошли дотле да се српски народ заведе идејама о савезништву са Великом Британијом. Народ је, како је указао, био идеолошки разједињен, са десеткованом интелигенцијом и разореним селима и није могао да се супротстави манипулативној стратегији која је превела српски народ и државу од победника и жртве до оптуженог и злочинца.

Мића Живојиновић

           „Манипулација има за циљ да се промени вредносни систем и да се у народ унесе сумња у сврсисходност отпора непријатељу – то је такозвано убијање нулте тачке отпора. На овим просторима су то постигли. Дај Боже да се из тога можемо извући. Међутим, психолошко оружје данас је оружје духа и има највећи домет, јер га не ограничава ни време ни простор. Сва средства масовног информисања стављају се у службу руководства психолошких операција.

           Манипулација јавним мњењем се данас ради преко свих медија.

           Модерно доба је доба највеће манипулације друштва, у читавој историји“ – рекао је Живојиновић и подсетио да је америчка агенција Рудер Фин имала трећину материјала о рату у БиХ са јасним представама ко је негативац, а ко добар – а да рат још није ни почео.

           Објашњавајући колико «дубоко смо отишли у амбис», он је подсетио да смо ми – после преврата који је извршио «Отпор», организација која је на листи терориста у многим земљама света – «ми смо везали председника и испоручили га».

           „Тако смо изашли из свог духовног оквира“, рекао је Живојиновић и указао да је потоње самопорицање до гађења над самим собом и својим народом било врхунац мамца који је српски народ прогутао.

           „Данас смо на оштрици мача, али можемо да се вратимо, јер се духовна битка и добија у духу“, закључио је он.

           Горан Раденковић указао је да не постоји јаче братство него братство словенских народа. Ми Срби смо на оштрици са које можемо лако да склизнемо и да изгубимо идентитет, упозорио је Раденковић.

           Скуп је завршен сумирањем основних теза које су указале на то да Срби и Руси припадају једној цивилизацији, а наше братске, кутурне и друге идентитетске везе нико не може раскинути, јер су у духу два народа – једно.

           Диана Милошевић

           srbratstvo.rs | srbratstvo.ru | srbratstvo.org