`Локални Ђурђевдан` се није дао застрашити

П р в и   п о г л е д

* У општини Зубин Поток за председничке и парламентарне изборе било је отвборено седам бирачких места, а за локалне власти чак 24. На њима је и време гласања почињало у седам сати, а на оним које су организовали ОЕБС и РИК тек знатно после девет часва    

* Београд је запретио да резултате локалних избора у Звечану и Зубином потоку неће признати и да ће их поништити, Отпор са севера Космета таквом новом притиску, и поред опаких порука званичног Београда, чак и да су тактичке природе, највећи је изборни резултат!   

* Игре и калкулације догађајима пре и после гласања на КиМ, срачунате су на нови покушај да се Србија натера на још један прилог озваничењу српског признавања независности Косова

Пише: Раде Брајовић

         ПРАВО је остало без права...

         Сила је добила сва права...

         Било је то у земљи Србији, у њеној јужној покрајини, Косову и Метохији, овог 6. маја, на Ђурђевдан, када су одржани свеопшти избори...

         У делу дијаспоре, Канади и Америци, дан раније, и истовремено, у остатку расејања, Срби и други наши држављани били су у свему комотнији и слободнији од оних на Космету – на својој територији...

         Нису баш креатори и заштитници албанске независности на српској земљи потпуно забранили уставно право Сбима  на Космету да учествују у бирању највиших државних институција власти, али су их редуковали до најнижег минимума. Толико да се баш не може рећи да су применили драконске мере. А, јесу, суштински и горе од оних које је примењивао грозни антички законодавац – могли су да, како-тако, гласају за парламент и председника Србије, али не и за своје, локалне органе власти!

         Унмик и Кфор, Еулекс и ОЕБС, УН и ЕУ организације и тела, уместо да непристрасно и професионално створе нормалне услове за оно право демократско изјашњавање, заменили су своју, и то светску мировну мисију, огољеном политиком наметања америчких и европских интереса.

         Своје  организационе и компетенције очувања безбедности, протумачили су, у тексту Резолуције 1244 Савета безбедности УН, као право одузимања Србима права гласа. Као да је Србија њихова колонија!

         Ништа, или малошта је у политици спонтано и случајно – ОЕБС, који је преузео сву одговорност егзекутора, постигао је задати циљ – одбрану независности албанске државе на југу Србије.

         Посао им је олакшао званични Београд – новим, практичним признавањем независности те исте нелегалне државне творевине. Толико су то ревносно радили да се могао чак стећи утисак да су, можда и због предизборне густине, наши и њихови – синхронизовали потезе и укупне активности. Ако је тако, ни то не би било случајно, а још мање ненамерно, јер наша власт, садашња, као и досадашња, вероватно и будућа, неће урадити амабаш ништа што би одужило наш кандидатски статус на недодирљивом путу у Европску унију...

         Ево, уосталом, најкраће, чему су све били изложени гласачи с Космета и какве су прве видљиве последице одузимања њиховог уставног права.

         Вишеструко је смањен број гласачких места и локација, па су, бесумње, зато на 9о места и 28 локација у целом Космету, од 109.113 регистованих бирача гласало само 32.692 грађанина, или 30,47 одсто уписних гласача. Многи нису ни покушали да стигну до кутија, јер су им биле удаљене и по тридесетак километара, а требало се пребацивати често и непроходним планинским теренима.

         Оскудност гласача појачана је и изостанком у гласачким списковима не малог броја и оних који имају право гласа. То су - тврде неки упућени медији – «знатан број повратника у метохијска села који није уписан у бирачке спискове, јер се третирају као расељена лица у централној Србији, због чега им је онемогућено да остваре своје грађанско право и гласају».

         Посебна је прича, натопљена сумњама, што је, по окончању гласања, које је подоста каснило, гласачки материјал преношен, наравно страним рукама, до Рашке и Врања - на бројање. Разлог, рекоше, безбедносни, што је, такође, косметским Србима деловало сумњиво, па су питали «како је то небезбедно пребројавати гласове на бирачким местима, што траје само 15 минута, а безбедно је дванаесточасовно гласање и допремање материјала за гласање», како је прокоментарисао председник Српског националног већа северног Космета, Милан Ивановић, који је све то оценио – неприхватљивим, пошто  се « изборни процес одвија као да није реч о делу теритторије државе Србије, већ о дијаспори или другој држави»...

         Сумње су се гомилале, мање и веће, али све су неупоредиве с једном отвореном одлуком – Срби су организовали забрањене локалне изборе у општинама Звечан и Зубин Поток. Иако игнорисани од београдских централних медија и Републичке изборне комисије, коју је разним инструкцијама обасипало Министарство за КиМ, Срби с Космета, и они јужно од Ибра, гласали су за парламент и председника, али и они у две општине за своје органе власти. Ови други, локални избори, можда баш зато што су их забранили и Брисел и Приштина, али и Београд, били су и организованији и масовнији.

         У општини Зубин Поток, нам пример, за председничке и парламентарне изборе било је отвборено седам бирачких места, а за локалне власти чак 24. На њима је и време гласања почињало у седам сати, а на оним које су организовали ОЕБС и РИК тек знатно после девет часва.    

         Резултати «престоничних» избора на Космету, наравно објављени дан и ноћ после београдских, из целе Србије, можда нису случајно онакви какви су: између прве тројице председничких кандидата, Николића. Коштунице и Дачића, разлика је по стотинак гласова, а од партија за Скупштину Србхије највише је добила Дачићева коалиција СПС-ПУПС-ЈС, затим Коштуничина ДСС, а трећа је Николићева групација око СНС - опет са међусобном разликом од стотинак гласова...

         Резултати локалних избора нису објављени у централним престоничким медијима. Вероватно зато што су их договорно игнорисали и део међународне заједнице и власт Србије.

         Локални избори у општинама Звечан и Зубин Поток, иако су формално намењени локалним  потребама, понудили су, међутим, шире поруке – Србији, али и свету.

         Косметски Срби одбили су диктат, искористили гласачко право и, бесумње, уз огорчење српске власт и светских моћника, изазвали и убедљиву подршку и солидарност огромне већине Србије, што показују  и изборни резултати.

         Нова порука из Београда да локалне изборе неће признати и да ће их поништити, али и још јаснији отпор са севера Космета и овим претњама, имплицира много важнија и шира сазнања. Изборне игре и калкулације догађајима пре и после гласања, срачунате су на нови покушај да се Србија натера на још један прилог озваничењу српског признавања независности Косова.

         Отпор таквом новом притиску, и поред опаких порука званичног Београда, чак и да су тактичке природе, највећи је изборни резултат!