Љиљани Павловић Ћирић и Александру М. Арсенијевићу њижевна награда „Извор“

ЛАУРЕАТИМА НАГРАДУ УРУЧИО ШЕФ ПРЕДСТАВНИШТВА РС У СРБИЈИ МЛАЂЕН ЦИЦОВИЋ

Млађен Цицовић, Љиљана Павловић Ћирић,

Александар М. Арсенијевић и Душко М. Петровић

* Душко М. ПЕТРОВИЋ, уредник часописа "Жрнов" који је 2013. године установио награду "Извор“: На конкурс за најлепшу песму и причу о завичају за 2024. годину стигло 105 песама и 60 прича из Србије, Српске и расијања. У ужем избору биле приче Милке Стојановић, Сунчице Головић, Ђуре Медића и Негослава Станојевића, као и песме Александра Станковића, Живка Маџаревића, Душка Недовића и Јасне Миленовић

* АРСЕНИЈЕВИЋ: Нема раја осим завичаја, каже народна изрека, а од најдревнијих времена најтежа казна је била принудно прогонство из завичаја и свест да су га тамо заборавили

* ЦИЦОВИЋ: „Извор“ заузима посебно место у програму Представништва у оном делу који је у функцији очувања српског идентитета, језика, писма, традиције, културе и обичаја

____________________________________________________________

           КЊИЖЕВНА награда "Извор", коју традиционално додељују Представништво Републике Српске у Србији и редакција часописа "Жрнов" уручена је данас у Београду Љиљани Павловић Ћирић из Сталаћа за најлепшу песму о завичају "Љубостињски вез" и Александру М. Арсенијевићу из Београда за најлепшу причу о завичају "Кестен, кукуруз и красота".

           Ћирићева, која је на церемонији уручења награда у просторијама Представништва прочитала своју победничку песму, која обилује мотивима из српске народне епске поезије, а завршава мотивом косовског веза, рекла је да јој ова награда представља велику част, те пожелела организаторима конкурса да још дуго трају.

           Она је нагласила да је прича о завичају императив и да завичај није само место где се неко роди, већ коме се неко увек враћа и неко ко га најбоље разуме.

           Александар М. Арсенијевић је рекао да је завичај у свим својим значењима извор најдубљег човековог идентитета, да све духовно лепо, истинито, добро и трајно истиче из тајне завичаја које је неодвојиво од тајне рођења, детињства, чедности и целовитости у којој су најмања деца слична највећим свецима и обрнуто.

           - Нема раја осим завичаја, каже народна изрека, а од најдревнијих времена најтежа казна је била принудно прогонство из завичаја и свест да су га тамо заборавили - рекао је он.

           Арсенијевић је нагласио да су се тајном завичаја надахњивали и погружавали сви српски писци.

           Душко М. Петровић, уредник часописа "Жрнов" који је 2013. године установио награду "Извор, рекао је да је на конкурс за најлепшу песму и причу о завичају за 2024. годину стигло 105 песама и 60 прича из Србије, Српске и расејања.

           Он је навео да су у ужем избору биле приче Милке Стојановић, Сунчице Головић, Ђуре Медића и Негослава Станојевића, као и песме Александра Станковића, Живка Маџаревића, Душка Недовића и Јасне Миленовић.

           Шеф Представништва Републике Српске Млађен Цицовић, који је лауреатима уручио повељу и новчани део награде, рекао је да овај књижевни конкурс и награда заузима посебно место у програму Представништва у оном делу који је у функцији очувања српског идентитета, језика, писма, традиције, културе, обичаја.

           - Тема завичаја је неисцрпна, поготово што смо током историје кроз разне околности одлазили из њега и мислим да је важно да у себи сачувамо завичај, да га на најбољи начин промовишемо и представљамо у срединама у којима смо се определили да живимо трајно, као да и дамо свој допринос новој средини - рекао је Цицовић.

           Он је нагласио да су култура, наука, уметност нешто што нема граница и област у којој можемо трајати као једно, с обзиром на јединствен језички и културни простор.

            Награђена песма "Љубостињски вез" Љиљане Павловић Ћирић и прича "Кестен, кукуруз, красота" Александра М. Арсенијевића биће објављене у новом броју часописа "Жрнов" и на сајту Представништва Републике Српске у Србији.