ЛАЗИЋ: Српска култура и уметност су боље од државе и политичара

ОТВОРЕН 57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА

• Сајам отвориле мађарска књижевница Ноеми Сечи и српска песникиња Радмила Лазић која је упозорила: Добро име наше земље само ствараоци могу проносити по свету, као што и чине, а култура, односно уметност, нам је боља од државе која се односи маћехински према култури и издваја за њу занемарљивих нула кома нешто
• И наставила: Они су представници овог народа, а не неуспешни политичари који нас држе у сталном неспоразуму са светом, јер култура нам открива ко смо и позива нас да будемо оно што смо. Систематско затирање културе ефикасније је затирање народа, од беле куге
• СЕЧИ: „Живимо једни поред других, будимо важни једни другима"
• Сајам ће трајати до 28. октобра и окупиће око 800 учесника, међу којима близу 500 директних излагача међу њима је 60 из иностранства, а учествоваће и 30-ак издавача са Косова
• Отворен свакога дана од 10 до 21 сат, цена појединачних улазница је, као и претходне три године, 250 динара, за групне посете се плаћа 150

        ДВЕ даме - српска песникиња Радмила Лазић и мађарска књижевница Ноеми Сечи - свечано су вечерас отвориле 57. међународни београдски сајам књига у присуству министра културе Братислава Петковића, писаца, представника дипломатског кора, војске, цркве, многобројних посетилаца.

       Обраћајући се, пре свега у име колега песника, а и свих писаца без којих ове највеће српске културне манифестацније не би било, Лазићева је поручила да добро име наше земље у свету шире највише наши уметници, писци, спортисти, научници, као и да је уметност трајнија од држава и цивилизација и од сваког владара.

       Она је истакла да смо као мала земља и сиромашно друштво „без ресурса којима ћемо бити конкуренти у свету идеја и моћи осим уметника, писаца, спортиста, и младих научника које извозимо”.

       „Добро име наше земље само они могу проносити, као што и чине, а култура, односно уметност, нам је боља од државе” казала је песникиња оцењујући да се „држава односи маћехински према култури и издваја за њу занемарљивих нула кома нешто”.

       „Они су представници овог народа, а не неуспешни политичари који нас држе у сталном неспоразуму са светом, јер култура нам открива ко смо и позива нас да будемо оно што смо” сматра Лазићева као и да је „систематско затирање културе ефикасније затирање народа, од беле куге”.

       Лазићева је приметила и да је „уметност трајнија од држава и цивилизација, од сваког владара” и набројала многе српске песнике од Доментија до Десанке Максимовић „чије духовне гене носе савремени писци, а нису потомци владара, војсковођа и злочинаца”.

       Она је подсетила да су „песници, иако несуђени законодавци света, како је говорио Хелдерлин, у свим временима били на мети владара и властодржаца, судило им се и прогањани су од Овидија преко Мандељштама и Бродског, до Руждија. Она је констатовала да и ми нисмо у томе заостајали, наводећи пример Гојка Ђога који је робијао због „непријатељске делатности”.

       „Када нам се данас са високог места поручи да уметност мора бити патриотска, намах се сетимо невеселе судбине песниковања, али и крвавих изведби у име патриотизма које смо на овим просторима гледали уживо. Било какви, и било чији, захтеви и очекивања, у погледу сврховитости уметничког дела и намере уметника, увек имају идеолошку позадину”, упозорила је Радмила Лазић.

       „Духовне вредности се не мере тржишним успехом и профитом, нити пак количином патриотских крвних зрнаца, њихова мерна јединица је вечност”, закључила је Лазић проглашавајући Сајам отвореним.

       Гошћа из Мађарске, која је ове године земља почани гост Сајма, Ноеми Сечи, млада књижевница која у својој прози критички пише о времену комунизма, је у свом обраћању евоцирала успомене на први сусрет са српском књижевношћу и признала да, као књижевница, не може да обузда своју жељу да исприча причу из детињства.

       „Имала сам десет година када сам на зиду суседне куће видела спомен плочу, а пошто сам волела књижевност, знала сам многе писце, а изненадило ме је ко је овај чије име не знам”, почела је своју причу мађарска књижевница и наставила да је то било име Милоша Црњанског који се родио у њеном родном Чонграду октобра 1893.

       „Занимало ме је да сазнам ко је тај мени непознати писац па сам потражила податке у библиотеци и тако сам успоставила везу са мојим првим српским писцем”, рекла је она.

       „Посебно ми је било важно како је Милошев отац стигао у Чонград, јер сам била убеђена да човек може да дође у Чонград само као изгнаник”, рекла је Сечи и додала да је током 1990-их срела у Чонграду „праве изгнане људе”.

       То су, рекла је она, биле најсиромашније избеглице које су долазиле из јужнословенских ратова и током гимназије сам учила енглески од једне Мађарице из Сенте.

       Тако сам била сведок како живе људи који су све изгубили и морају да почну из почетка, рекла је књижевнида и додала да су је ове успомене инспирисале да се бави емиграцијом и темом напуштања дома.

       Игром случаја, како је рекла Сечи, поново се срела са Црњанским трагајући за „материјалом” за роман „Неустаљени”, пошто је један холандски писац писао о Црњансковом роману „Роман о Лондону” и тако пробудио њено интересовање за то његово дело.

       Она је направила паралелу између Црњанског и себе пошто је од Чонграда стигла до Лондона, из Лондона до Београда.

       Сечи је прихватила да је енглески језик савремена „лингва франка” као и да је мултикултурализам светски тренд, али се оградила да то значи да треба да сачувамо наш „идентитет у мање-више униформисаној масовној култури”.

       Осврнула се и на могућност житеља Србије да у својим границама имају приступ бројним другим културама и да упознају језике мањина, мислећи пре свега на мађарски.

       Пожелела је посетиоцима да уживају у програмима које је припремила Мађарска да би показала „многостраност мало другачије, а ипак блиске културе” и поручила: „Живимо једни поред других, будимо важни једни другима!"

       Домаћин церемоније отварања био је глумац Светозар Цветковић.

       На свечаном отварању Сајма, наступио је самоорганизовани састав „Хоркестра” који је извео неколико песама компонованих на стихове највећих српских песника (Васко Попа, Душко Радовић,...).

       Овогодишњи Сајам књига, трајаће до 28. октобра и окупиће око 800 учесника, међу којима близу 500 директних излагача међу њима је 60 из иностранства, а учествоваће и 30-ак издавача са Косова.

       Врата сајма биће отворена свакога дана од 10 до 21 сат, цена појединачних улазница је, као и претходне три године, 250 динара, за групне посете се плаћа 150.

       (Политика)