Кустурица: Латинску неправду према Србима започео је још Наполеон

„АЛБАНЦИ НИСУ НИШТА ВЕЛИКО СТВОРИЛИ, АЛИ СУ ЗАПАДУ ПОТРЕБНИ ПРОТИВ СЛОВЕНА”

• „Република Српска је исходиште једног рата, а питање њеног опстанка је питање личности. Ко је тај ко ће је сачувати, а да притом атрибути њене културе буду сачувани”
• „Није проблем у томе што Латини, православни и муслимани у БиХ живе заједно. Питање је шта је већински народ пред рат у БиХ нудио и шта послије рата нуди тим заједницама. Одбили су Милошевића да буду савезници, а православнима су понудили репризу Другог свјетског рата: хајде да вас убијамо, па ћемо вам се на крају придружити ако се деси да изгубимо, као 1945. године”
• „Истина о Бакировој визији Босне испливала је приликом покушаја убиства предсједника Србије Александра Вучића у Сребреници. То је Босна у којој Срби себе не би могли препознати. Дизајнирали су је чак без српског језика из ког су рођени ови нови језици, са својим новим именима. Гдје смо ми ту? Гдје су ту Срби?”

          СВЕТСКЕ империје су у континуитету сејале синдром разједињавања међу Словенима, а на овим просторима једини су профитирали Албанци уједињујући територије под својим језиком, изјавио је прослављени српски режисер Емир Кустурица.

          „За разлику од Срба, они се никада нису могли наметнути у култури, науци или макар у фудбалу, нису постигли нешто што би према мјерилима рационалистичких цивилизација било позитивно. Али им је прво чињено, да Руси не би ставили прст на обалу Дунава. Затим су фаворизовани као дестабилизујући фактор Јужним Словенима. Тако је и данас”, рекао је Кустурица.

          Он је навео да је модерну драму Србије, латинску неправду према нама започео још Наполеон:

          „Од његовог времена до данас његују се на Балкану, без прекида, јужнословенски `национализми судњег дана` сви засновани на идеји да морамо живјети завађени”, истакао је Кустурица.

          Према његовим речима, током формирања јужног дела Хабзбуршког царства, „подгајан је интерес о разједињењу” и такво стање, у којем је готово немогуће деловати културолошки, и данас траје.

          Притом, како је посебно истакао, „култура је реалан основ постојања народа и питање опстанка мале земље лежи у културном дјеловању”.

          Кустурица је поручио да Срби имају легитимно право да негују заветну идеју косовске легенде и своје наслеђе јер оно има културолошку позадину.

          „Република Српска је исходиште једног рата, а питање њеног опстанка је питање личности. Ко је тај ко ће је сачувати, а да притом атрибути њене културе буду сачувани”, рекао је Кустурица, поводом недавних политичких наступа Бакира Изетбеговића.

          Он је указао да „није проблем у томе што Латини, православни и муслимани живе заједно”.

          „Напротив, питање је шта је већински народ пред рат у БиХ нудио и шта послије рата нуди тим заједницама. Одбили су Милошевића да буду савезници, а православнима су понудили репризу Другог свјетског рата: хајде да вас убијамо, па ћемо вам се на крају придружити ако се деси да изгубимо, као 1945. године”, рекао је Кустурица.

          Он је истакао да су Алија Изетбеговић и његови савезници оживели идеју о шеријату и да би „данас Сарајево било мултиетнички град да то не зависи од тих људи”.

          „Да је неко од Сарајева хтио да направи мултиетнички град, могао је и у ратном вихору да задржи Србе и да понуди рјешење а не да их по Казанима убијају, па да им из града оде 150.000 људи једне вјероисповјести. Да ли је понуда да људе као доктора Најдановића скидају голе, и да их јавно, као што су њему учинили, сунете па убију”, рекао је Кустурица.

          Он истиче да садашњи члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић наставља доследно идеје свог оца „потпуно на истом курсу”, а да је истина о Бакировој визији Босне испливала приликом покушаја убиства председника Србије Александра Вучића у Сребреници.

          „То је Босна у којој Срби себе не би могли препознати. Дизајнирали су је чак без српског језика из ког су рођени ови нови језици, са својим новим именима. Гдје смо ми ту? Гдје су ту Срби?”, упитао је Кустурица

          Говорећи о Абдулаху Сидрану, који је недавно гостовао у Београду, Кустурица је рекао да је то „мртви капитал БиХ”.

          „У Београду се, чујем, недавно појавио мртви капитал БиХ. Име му је Сидран и он мисли да је морал оно што се мора”, рекао је Кустурица.

          Он је нагласио да тај мртви капитал има и своју генезу:

          „Од писца звучних пјесама ушао је у филм, гдје се није дуго задржао. Он има особину да је, по сопственом признању, сачињен од 95 одсто страха и пет одсто човјека. А ја не могу да не споменем ону особину која ме је од њега раздвојила. Овај мртви капитал БиХ није се могао удјенути у неку системску вриједност, јер себи није могао остати макар мало вјеран. Да јесте, не би долазио код мене по 'пет глава' да поправи вид. Вид је спасио. Али, како да једна култура прежали што је спасавањем вида остала без - бошњачког Филипа Вишњића! Ову смо штету претрпјели и БиХ и ја. БиХ је добила мртви капитал, а ја остадох без пет глава”, закључио је Кустурица.

          (Срна)