Кустурица доноси бадњаке из планине, а онда их у свом Дрвенграду заложи испред цркве

„ВЕЋ ГОДИНАМА ПОСТИМ, МНОГО МИ ЈЕ СТАЛО ДА МОЈ УНУК ПАМТИ ДЕТИЊСТВО ПО БОЖИЋУ“

Фото: Милош Цветковић

* Божић је за мене много више од обичног окупљања породице. Парадоксално је што о томе говоримо данас, када се паганизам враћа на велика врата. Антихришћанска антропологија је у великом замаху, она има за собом читаву ту информатичку револуцију и детронизацију Бога коју изводи Америка

__________________________________________________________________________

         ГОДИНАМА већ, на Бадњи дан, Кустурица доноси бадњаке из планине, а онда их у свом Дрвенграду, са свештеником и породицом, заложи испред цркве… Биће тако и данас, и овог Бадњег дана…

         – Божић је за мене много више од обичног окупљања породице. То је симболичко стање… Дан када ја рођен онај који је променио свет, поправио га, ставио на нове темеље. Парадоксално је што о томе говоримо данас, када се паганизам враћа на велика врата. Антихришћанска антропологија је у великом замаху, она има за собом читаву ту информатичку револуцију, детронизацију Бога коју Америка изводи кроз релативизацију улоге религије и кроз остваривање масонске котроле света – објашњава Кустурица свој поглед на симболику великог празника.

         – Утолико је лепо, узвишено и добро што су циљеви хришћанства наслеђени из античке Грчке. Заправо, та три појма мене највише везују за божићне празнике. Интелектуално али и емоционално. Посебно што ја већ годинама постим, и што обично спојим два поста. Јер је тај полуиспоснички рецепт важан не само због здравља, него и због идеје да си, кад ти се због дугог поста, одрицања, помало манта у глави боље везан за те више сфере – каже славни режисер.

         Божић је, наставља Кустурица, прилика да његова породица буде заједно, да у време „када је све дехармонизовано, макар тај тренутак буде обележен харомонијом“.

         – Много ми је стало да мој унук памти детињство и по Божићу, посебно по тој ватри. Утолико је то паљење бадњака важно. Он је ту, он ће то гледати заједно са нама, а то је оно што се урезује у памћење… Оно што остаје… А та ватра гори увек, она се никада не гаси, она постаје део једне слике, једног живота – уверен је Кустурица.

         После паљења бадњака, Кустурица и породица ће на посну вечеру, а ујутру ће, како већ обичаји налажу, радосно, заједно дочекати велики празник    

         – На нашој планети је све више људи, а све мање оних који могу да преузму било какву одговорност на себе. А цивилизација се одувек држи на одговорности… Твитовање, Фејсбук, па то никога ни на шта не обавезује.

         Ово је време квантификације планете, а не квалитета. Утолико је религија важна, базна, утолико се религији, њеним идејама света, бар ја тако мислим, увек треба враћати… Посебно хришћанска цивилизација, без које не било ни рокенрола ни филма, ни свега онога што је двадесети век избацио заједно са локомотивом. Рокенрол није дошао ни из ислама, ни из будизма, он је стигао управо као једна фаза, додуше антихришћанска, али је дошао из хришћанства. Као и многе друге добре ствари – каже Кустурица.

         (забележено јануара 2013. године на Мећавнику)

         Зоран Шапоњић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари