КРШЉАНИН: Карађорђе је хтео савез православних народа Балкана с наслоном на Русију

ПРВО ПОДСЕТИО ДА ЈЕ СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЗА ОНО ШТО СУ НИКОЛАЈ ДРУГИ И РУСИЈА УЧИНИЛИ ЗА СРБЕ РЕКАО: „ДРУГИ ЛАЗАР, И ДРУГО КОСОВО!”

• Молимо се да су баш ови дани саборног и литургијског окупљања православних Срба и Руса и њиховог заједничког поклоњења пред косовском жртвом Св. Цара Николаја, у ствари незаустављиви почетак великог православног јединства и савезништва, и великог мира на земљи

         МОСКОВСКИ Фонд историјске перспективе, Историјски институт САНУ и Архив СПЦ заједно су у Београду организовали округли сто „Император Николај Други и Србија”.

         Овај научни скуп је одржан у САНУ, а поводом откривања у београдском Девојачком парку споменика цару Николају Другом.

         На скупу је говорио и редовни члан Међународне Ћирило-Методијевске академије словенског просветитељства и председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин. Ево шта је рекао на тему „Свети цар Николај, Свети владика Николај и ми”:

         ДЕЛА и речи светитеља представљају незаменљиви путоказ човеку.

         У тешком, ратовима, мукама и другим западним искушењима испуњеном процесу повратка Србије себи, односно Господу Исусу Христу, који траје већ више од 200 година, и који је, ако Бог да, пред судбинским испуњењем, милошћу Божјом, српски народ је имао великог учитеља, који нам је оставио кристално јасне путоказе како да разрешимо сва геополитичка, државна и друштвена питања која нас данас тиште, Светог Владику Николаја (Велимировића).

         У својој беседи на Св. Владимира Великог 1932. године, у београдској Саборној цркви, поредећи Св. Цара Николаја са Св. Кнезом Лазаром, Св. Владика Николај је изрекао све што се у духовном смислу има рећи о значењу дела свог царствујушчег имењака, значењу, како за српски род, тако и васељенском.

         „Дуг, којим је Русија задужила српски народ 1914. године, тако је велики, да га векови и покољења не могу одужити. То је дуг љубави, која повезаних очију иде у смрт за спасење свога ближњега.” – каже Св. Владика Николај.

         Суд светитеља о том времену и том великом рату, звучи овако: „Морал Светског Рата, нејасан, сумњичен и оспораван на разним странама, представља се у руској жртви за Србе у јеванђелској јасности, несумњивости и неоспорности.”

         Та жртва поврђује јеванђелску висину Косова. Св. Владика Николај закључује: „Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се цар Никола приволео царству земаљскоме, царству себичних мотива и ситних рачуна, он би на сву прилику и данас седео на своме престолу у Петрограду. Али се он приволео царству небескоме, царству небеских мотива и јеванђелског морала; због тога је изгубио главу и он, и чеда његова, и милиони браће његове. Други Лазар, и друго Косово!”

         И још, и занавек: „Ако ико у свету може и треба да ово разуме, Срби и могу и дужни су ово разумети. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се са њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.”

         Својим православним програмом наше будуће историје, великим делом „Српски народ као Теодул”, Св. Владика Николај нам оцртава, на примерима наших највећих отаца, оно што, верни, још имамо урадити:

         „По (...) својим великим знањима, које сам Бог дарује онима који су верни и поштени ма и без икакве школе, Карађорђе није имао у свом плану ову и овакву Југославију какву су створили његови крунисани потомци, него хетерију (друштво, заједницу) православних народа на Балкану. За ту идеју и тај план свој, Карађорђе је мученички пострадао. Но његова идеја, онда одбачена, сада долази на дневни ред. После свих перипетија и свих лутања, Срби се морају вратити на идеју свога великог Вожда: Савез свих православних народа на Балкану с наслоном на православну Русију. И то све не ради царства земаљског него небесног, не ради славе и величине државне него ради служења Христу Богу. Теодулија једноверних народа био би смисао и програм те историје.”

         Прошлошћу и будућношћу испуњеном подвижништвом љубави, према Христу и према ближњим, људима и народима, али и у једино могућем, међусобном православном јединству, Срби и Руси ће лако показати целом човечанству и онај коначни пут спасења и ослобођења од двомиленијумске опозиције Христу, од организоване тираније која непрестано тежи да озакони зло, да антиљудско прикаже као човеку својствено и напредно, а чије се тајне организације и велике лажи данас распадају пред нашим очима.

         Молимо се да су баш ови дани саборног и литургијског окупљања православних Срба и Руса и њиховог заједничког поклоњења пред косовском жртвом Св. Цара Николаја, у ствари незаустављиви почетак великог православног јединства и савезништва, и великог мира на земљи.