КОШТУНИЦA: Бомбе НАТО пакта су у самим темељима покушаја отимања Косова Србији

ОБРАЋАЊЕ ЛИДЕРА ДСС НА ТРИБИНИ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ

• Не може се уопште замислити да би албански сепаратисти могли да једнострано и противправно прогласе независност да им то није омогућило присуство НАТО војске у Покрајини. Заузврат, у косовском Уставу, односно у Ахтисаријевом плану из кога је произашао косовски Устав, записано је да је НАТО врховни и коначни орган власти на Косову
• Нема бољег доказа да је Косово марионетска творевина која је настала као резултат извршене агресије на Србију
• Зато када погледамо данашње преговоре који се воде у Бриселу, јасно је да главни преговарач испред албанске стране заправо заступник врховне натовске власти на Косову. Шта онда Србија може да очекује од ових преговора?
• Тек са пристанком Србије Косово се доиста уписује у ред држава. За западне силе пристанак Србије да буде саучесник у свему овоме важан је из још једног разлога. Тиме ни дивљачки напад на Србију 1999. године више није нелегитиман акт агресије, већ бива аболиран од саме Србије и накнадно добија своју легитимност
• Поручено нам је да Србија треба да прође кроз катарзу. Или да Србија треба да превазиђе прошлост. Укратко и најјасније поручено нам је да Србија треба да промени свој национални код. Промена националног кода подразумева ревизију, редефинисање, односно фалсификовање целокупне српске историје. То би значило да нас је НАТО бомбардовао зарад нашег добра
• Ово подразумева и да следеће 2014. године Србија прогласи Гаврила Принципа терористом и извини се Хабсбуршкој монархији. И тако редом од Карађорђа све до Немање и почетка српске историје, да се да једно ново тумачење српског народа и српске државе у духу евроатлантског система вредности
• На великој и судбоносној теми Косова биће одређена даља судбина Србија. Није без разлога једном за увек речено да је Косово грдно судилиште. На њему ћемо сви показати и ко смо и шта смо
• Садашња власт је добила прилику да за Србију уради много тако што ће одбити бриселски папир. Најбољи начин за то јесте сазивање Народне скупштине која је једина власна да Европској унији пошаље достојан одговор. То је одговор да је Србија слободна и суверена држава која никада неће трговати својом територијом, својом историјом и својим националним идентитетом

         КАДА је НАТО пакт у Бриселу 24. марта 1999. донео одлуку да изврши агресију на Србију, готово сам сигуран да нико од натовских заговорника овог напада није могао до краја да сагледа све последице агресије, као ни да предвиди шта ће све догађати после те агресије.

         Понајмање је могао било ко из НАТО-а да помисли да ће се пуних четрнаест година касније, поново у Бриселу, водити преговори о Косову и Метохији. Али баш тај лук од одлуке у Бриселу, престоници НАТО-а, да се изврши агресија на Србију, до ових садашњих преговора у Бриселу, престоници Европске уније, сведочи, заправо потврђује да је западни, евроатлантски пројекат стварања независности Косова започео са војним нападом НАТО-а на Србију.

         Другим речима, у самим темељима покушаја отимања Косова од Србије, леже бомбе НАТО пакта.

         Не може се уопште замислити да би албански сепаратисти могли да једнострано и противправно прогласе независност да им то није омогућило присуство НАТО војске у Покрајини. Заузврат, у косовском Уставу, односно у Ахтисаријевом плану из кога је произашао косовски Устав, записано је да је НАТО врховни и коначни орган власти на Косову. О каквој је независности реч најбоље говори овај уставни положај НАТО пакта као врховне косовске власти.

         Нема бољег доказа да је Косово марионетска творевина која је настала као резултат извршене агресије на Србију.

Зато када погледамо данашње преговоре који се воде у Бриселу, јасно је да главни преговарач испред албанске стране заправо заступник врховне натовске власти на Косову. Шта онда Србија може да очекује од ових преговора? Шта Европска унија може да стави на преговарачки сто пред Србију?

         Па свима мора бити јасно да је то независно Косово. Као што је једини циљ војне агресије на Србију било независно Косово, тако је и у данашњим преговорима једини циљ Запада да се дочепа и легализује независност Косова.

         Нема никакве сумње да постоји суштинска разлика између насилног отимања Косова и прихватања Србије да буде увучена и постане саучесник стварања независности Косова. Јер тек када Србија пристане да буде саучесник, онда то више није отимачина и није лажна држава, него постаје легитимна и нормална држава.

         Тек са пристанком Србије Косово се доиста уписује у ред држава.

         За западне силе пристанак Србије да буде саучесник у свему овоме важан је из још једног разлога. Тиме ни дивљачки напад на Србију 1999. године више није нелегитиман акт агресије, већ бива аболиран од саме Србије и накнадно добија своју легитимност. Другим речима, нераскидива је повезаност војног напада на Србију и процеса стварања независности Косова. Или је на Србију извршена агресија са циљем отимања дела њене територије или је 1999. године изведена хуманитарна интервенција која је ослободила Косово од угњетавања Србије. Ове две опције се разликују као живот и смрт, оне се не могу помирити, оне једна другу искључују.

         Сада се морамо запитати због чега и због којег то интереса Србија треба да прихвати отимање своје територије? Због којег интереса треба да изменимо историју и прихватимо да није било агресије, већ да је реч о милосрдном чину НАТО-а. Зашто би Србија пристала да прихвати лаж уместо истине и одрекне се себе саме, своје историје и свог националног идентитета?

         Нама је понуђен одговор на сва ова судбоносна питања. Поручено нам је да Србија треба да прође кроз катарзу. Или да Србија треба да превазиђе прошлост. Укратко и најјасније поручено нам је да Србија треба да промени свој национални код. Промена националног кода подразумева ревизију, редефинисање, односно фалсификовање целокупне српске историје. То би значило да нас је НАТО бомбардовао зарад нашег добра и да Србија треба, што пре то боље, да упути замолницу да постане чланица НАТО пакта.

         Затим то би значило да сама Србија треба помогне и подржи независно Косово и од Косова направи најбољег суседа. Да, даље, Србија треба да Војводини омогући статус државе у држави и промени свој Устав којим ће се федерализовати Србија. Да, премда је српски народ највећа жртва у прошлом веку, Србија треба да прихвати изворну и највећу кривицу за ратове на простору претходне Југославије. И наравно, да следеће 2014. године прогласи Гаврила Принципа терористом и извини се Хабсбуршкој монархији. И тако редом од Карађорђа све до Немање и почетка српске историје, да се да једно ново тумачење српског народа и српске државе у духу евроатлантског система вредности.

         Право питање је ако би се извршила ова промена националног кода да ли би Србија више уопште постојала. Односно, боље речено, право питање је како да се заустави падање Србије у ово ништавило и растакање сваке српске државотворне идеје и националне самосвести. Ми се као народ и држава налазимо пред великим и тешким искушењима, које захтевају прибраност свих националних снага како би се одбранила Србија, њена територија, њен национални идентитет и њена национална историја.

         Сви смо свесни да главни удар на Србију иде управо преко Косова, као темељне и највеће вредности српског народа. Ако Србија може да се одрекне Косова као саме идеје свог постојања, онда је после тога сваки наредни корак у разградњи српске државе и промени историјског кода српског народа много лакши и изгледнији. И заиста, уколико смо спремни да кажемо да Пећка патријаршија, Грачаница и Дечани нису наши, онда се с правом поставља питање а шта је онда српско када нису ове светиње. Како ћемо било шта моћи да бранимо и одбранимо, како ћемо било шта моћи да докажемо, ако пристанемо да Косово није Србија.

         Од Србије Европска унија захтева да нормализује односе са Косовом, што дословно значи успостављање односа између две државе. Европска унија нема другог циља када је у питању Косово, него да га отме од Србије и створи независну државу под НАТО контролом. Заузврат Европска унија Србији нуди ништа. У правом смислу нуди ништа. Србија треба да се одрекне дела своје територије која је симбол српске историје и српске државе, зарад датума за преговоре са Европском унијом. Заправо, морали би смо и пре него што нам је понуђено да одбацимо овакву погодбу са Европском унијом. Јер слободним људима, слободним народима и слободним државама не приличи да разматрају овакве предлоге.

         Рекао сам да је додељивање датума као награде за понижење Србије ништа. Датум је заиста ништа у смислу било којег позитивног одређења. Турска има датум и ево преговора више се и не зна од када и може тако деценијама да преговара. Али ако датум није ништа, он истовремено може итекако бити нови и неограничени резервоар уцењивања Србије. Оног тренутка када би смо се одрекли Косова зарад датума, уследиле би нове уцене и нови притисци и даља разградња и растурање српске државе.

         Шта нам онда ваља чинити када узмемо у обзир све што је Србији рађено од бомбардовања до данас. Када саберемо целокупно непосредно искуство које имамо са НАТО пактом и Европском унијом, какву националну политику треба да водимо? Најпре, морамо истинито сагледати ствари и јасно саопштити грађанима да је Србија као држава угрожена.

         Нама опасност прети од одлучне намере Европске уније да отме део српске територије. Када је то тако не може се проглашавати да је државни циљ Србије да уђе у Европску унију. Ниједној држави не може бити циљ да буде део организације која непосредно ради на отимању дела њене територије. Све док Србија говори да је њен циљ да уђе у Европску унију, то ће бити порука Бриселу да још јаче настави са својим наумом да нам отме Косово.

         Државна политика и ЕУ и Косово била је неистинита и доживела је тотални слом. Од оног тренутка када је уз помоћ Брисела 2008. године Косово прогласило једнострану независност никаква политика и ЕУ и Косово више није била могућа. То се сада потпуно разобличило током најновијих бриселских преговора у папиру који је Европска унија понудила Србији. Суштина тог папира је независност Косова и у том папиру осим независности Косова нема ничег другог.

         Србија је сада у доброј прилици да одбаци предлог Европске уније са убедљивим аргументима да је Брисел у правом смислу речи и искључиво адвокат независности Косова. Европска унија може да учини Србији највећу услугу ако нам због тога ускрати датум. То је пут који нас води обнови српске државотворне политике. То је пут који нас води политици која се више неће заснивати на подређивању наших државних, националних и економских интереса вољи Европске уније. Као што је Србија само на добитку од када је прогласила војну неутралност, тако би била само на добитку ако би вазални однос који има према Европској унији заменила проглашавањем политичке неутралности.

         Само политички неутрална Србија има шансу да се развија као слободна и суверена држава. Тиме би Србија постала држава која сарађује са свима и води рачуна првенствено и искључиво о својим интересима. Политичка неутралност би нам омогућила да скинемо омчу око врата коју нам је натурила Европска унија и да се српска привреда слободно развија без наметнутог нам Споразума о стабилизацији и придруживању.

         Знам да није лако и једноставно да Србија промени однос према Европској унији после толике пропаганде која је Европску унију изједначавала са симболом лаког и удобног живота и благостања које неминовно долази. Али ово је сада питање самог опстанка Србије и њене будућности. Без успостављања једног нормалног односа према Европској унији, који потпуно искључује да нам Европска унија може постављати било какве услове, и који се заснива на чисто економском рачуну, може се десити да буде угрожен и сам опстанак Србије.

         Морамо се присетити НАТО агресије, морамо се присетити признавања независности Косова од стране западних сила, морамо се присетити свих уцена и претњи од стране Европске уније да будемо саучесници у стварању независног Косова. Када све то знамо онда се морамо окренути животу, морамо се окренути Србији и њеним интересима и ставити тачку на европске интеграције. Србија а не Европска унија мора бити једини циљ српског народа. Јачање и унапређивање Србије, развој српске привреде мора да буде једина водиља српске политике.

         С друге стране, ако Србија настави путем европских интеграција то ће заправо бити пут даље разградње и урушавање српске државе. Политичка неутралност води у обнову Србије, као што европске интеграције воде у њено пропадање.

         На великој и судбоносној теми Косова биће одређена даља судбина Србија. Није без разлога једном за увек речено да је Косово грдно судилиште. На њему ћемо сви показати и ко смо и шта смо.

         Садашња власт је добила прилику да за Србију уради много тако што ће одбити бриселски папир. Најбољи начин за то јесте сазивање Народне скупштине која је једина власна да Европској унији пошаље достојан одговор. То је одговор да је Србија слободна и суверена држава која никада неће трговати својом територијом, својом историјом и својим националним идентитетом.

         Данас када се сећамо свих убијених током НАТО агресије и свих разарања која су нам нанета, морамо знати који је наш однос према западним силима. То са стране Србије данас не може и не сме бити однос мржње и непријатељства, али мора бити однос који је исправно и дубоко утемељен у вођењу рачуна о нашим националним интересима. Само тако и жртве агресије неће бити узалудне и разарање земље се неће претворити у представу да је то урађено зарад добробити Србије.

         Морамо извући праве поуке из страшне чињенице да смо били мета агресије. А та поука је да Србије мора да се окрене себи и да као војно и политички неутрална држава сарађује са свима, али и да никада не буде ничија марионета и ничији вазал.

         Живела Србија.