„Косово”, Илирида и Природна Албанија још су на салветама у Вашингтону и Лондону, али…

ЕВО ШТА СПАЈА „ПУЧ“ У МАКЕДОНИЈИ, „ЕГЗОДУС АЛБАНАЦА“

И ПУТИНОВУ ПОСЕТУ МАЂАРСКОЈ

Шиптарски „азиланти”

• Преко афере „пуч” Американаци и Енглези су покушали да оборе власт у Скопљу која је рада да са (за ЕУ отпадничком) Грчком и у ЕУ никада добродошлом Србијом направи коалицију у циљу једног вида јужнотоковања Турског тока
• Крајем децембра и током јануара месеца, на подручју Подујева и Приштине, а у организацији Американаца, извршена је велика размена свеже одштампаних долара за евре који су после од стране Американаца распоређивани одређеним Албанцима из ШИКа, као истуреним вођама пројекта „масовни азил”
• Американци су извршили паралелни притисак на Немачку и Аустрију да своје законодавство хитно промене у том смислу што ће се економски азиланти аутоматски прво враћати у „граничну државу доласка” а не у почетну како је то до сада закон предвиђао - да би Орбану приредили и „азилантску кризу” и оборили га са власти    
• Американце и Енглезе на Космету ће „затећи” грађански рат између завађених кланова иако они последњих месеци очајнички покушавају на сваки могући начин да га спрече
• Вашингтону веома тешко пада и чињеница да се глас све популарнијег и све поштованијег врхунског исламског теолога, др Имрана Хосеинија, који својим редовним и упорним беседама бескомпромисно ракринкава англосаксонске покушаје да злоупотребом муслимана у свету униште православну и друге непослушне цивилизације

Пише: Оливер ВУЛОВИЋ

        ПАР дана пред „свадбу века”, тада још увек млада грофица Спенсер се у салону свог родитељског дома поверавала рођацима: „Он ме не жели. Он воли и увек ће волети Камилу. Није ми јасно зашто ово ради? Не могу ја ово”.

        Рођаци су је запрепашћено посматрали, али су готово у глас, тихо и ледено рекли: „Мораш. Твоје име је већ на свим салветама”.

        Завршило се тако да су на крају Виндзори на принцезу Дајану слали сабље, кугу и звериње док није скончала у мукама.

        Свака на силу искреирана бљештавост под огртачем крије тмину која огртач не може на себи дуго да трпи и тежи да по својим узансама стигне до разрешења и избије на површину.

        Није се дуго чекало ни на разрешење енигме „пуч” у Македонији. 

        Три догађаја у само неколико дана, заједничка седница влада Србије и Македоније у Скопљу, изнебухни састанак Вучић-Орбан у Суботици и на крају велико финале у виду претходно дуго најављиване Путинове посете Орбану је јасно показало да су путем афере „пуч” Американаци и Енглези покушали да оборе власт у Скопљу која је рада да са (за ЕУ отпадничком) Грчком и у ЕУ никада добродошлом Србијом направи коалицију у циљу једног вида јужнотоковања Турског тока.

        Поред овог, постао је јасан и циљ још једног процеса који се ових дана различитим интезитетима одвијао на нашим просторима а колоквијално смо га називали „егзодус Албанаца”.

        Крајем децембра и током јануара месеца, на подручју Подујева и Приштине, а у организацији Американаца, извршена је велика размена свеже одштампаних долара за евре а који су после од стране Американаца распоређивани одређеним Албанцима из ШИКа, као истуреним вођама пројекта „масовни азил” а на име куповине покретне и непокретне имовине од будућих „азиланата” или давања „позајмица” целокупним породицама које су подстрекаване да масовно напуштају Космет и то преко Србије а без задржавања у Србији (да се Бриселски споразум не уруши), али са веома јасним упутством да се до крајњег циља, Немачке и Аустрије, у међувремену задрже колико је год могуће дуже у Мађарској, па да чак и у њој затраже азил.

        Американци су путем операције „масовни азил” или ти „егзодус” - а уз паралелан притисак на Немачку и Аустрију да своје законодавство хитно промене у том смислу што ће се економски азиланти по сили новог закона аутоматски прво враћати у „граничну државу доласка” а не у почетну како је то до сада закон предвиђао - хтели да Орбану, поред претходних акција у виду покушаја организовања антивладиних демонстрација „мајданског типа”, давањем специјалних додатних грантова антируским организацијама, овога пута приреде и „азилантску кризу” у циљу дестабилизације економске ситуације у држави и оборе га са власти.

        Како Орбан до сада, тако ни Груевски, одмах по сазнању Американаца и Енглеза да је „поданички тонус” његове владе опао - није морао дуго да чека на њихову реакцију. Слава Богу и добрим људима, операција „пуч” је у зачетку искомпромитована и изведена на чистац и једино се још не зна да ли ће Американци успети Зајева (шеф опозиционог СДСМа) да одбране од затвора због покушаја уцењивања власти прислушкиваним разговорима и која је по вашингтонском сценарију прво морала да пристане на техничку коалицију са СДСМом а онда и да на превременим изборима „демократски” буде уклоњена.

Никола Груевски

        Не љубим ни господина Груевског нити његову партију која је у тамници држала и приде наставила да клевеће Архиепископа Јована, толерисала континуиране антисрпске испаде, чинила све што јој је у моћи да минира могућност договора СПЦ са расколничком МПЦ, српска војничка гробља и споменике препустила вољи временских прилика и неприлика, гајила култ тзв „српског окупаторског присуства у Македонији”, али се мора признати да је и такав, какав јесте, Груевски са тачке интереса енергетске сигурности Србије, бољи него свежији амерички плаћеник Зајев.

        Груевског ускоро очекује вруће пролеће у западном делу земље, па и у самом Скопљу са албанским терористима јер Американци још увек веома тешко уче да губе, али ће те исте Американце и Енглезе на Космету „затећи” грађански рат између завађених кланова иако они последњих месеци очајнички покушавају на сваки могући начин да га спрече.

        Американцима такође веома тешко пада и чињеница да се глас све популарнијег и све поштованијег врхунског исламског теолога, др Имрана Хосеинија, који својим редовним и упорним беседама бескомпромисно ракринкава англосаксонске покушаје да злоупотребом муслимана у свету униште православну и друге непослушне цивилизације сада алтернативним путевима јасно чује и на Космету и у западној Македонији и тако, за сада само у одређеним групама становништва, доводи до преиспитивања жеље, воље и потребе да се по сваку цену зарати са православнима - само да по западњачкој стратегији поред њих никако не прође руски гас који - и када би се остварила њихова замишљена „Природна Албанија” - ни њој не би био на одмет својим постојањем.

        Будући рат албанских терориста против Македонаца и Срба неће више имати онакву подршку у албанском становништву какву је имао рецимо до 2001. године.

        Разорност економске кризе, глобално слабљење англосаксонске моћи, нескривена охолост и расизам Европљана који је у случају Албанаца само тренутно интересно замаскиран у односу на веома видљиви расизам према Словенима, учиниће да ни албанске сабље, куга и звериње које буду слали на словенски живаљ неће бити мање оштре, мање заразне и мање крволочне, али ће бити знатно малобројније и са не толиким бројем јатака на какав су до сада били навикнути осим ако се у сукоб са својом инфраструктуром не укључи и Исламска држава а што ће онда значити, како популарни вођа шиитског Хезболаха, Хасан Насралах зна да каже - Запад негује дистанцу од мирољубивих исламских верника, али је строго поставља и чврсто држи према нашим наоружаним сунитским фанатицима које је сам одгајио. 

        Европа би била приморана да у том случају албанске терористе, без обзира на диктат из Вашингтона и Лондона, остави на милост и немилост словенском оружју.

        Утиштена „бљештавост” свечане седнице тзв косовског парламента поводом годишњице „независности” је говорила сама за себе.

        Имена независног Косова, Илириде и Природне Албаније нису засад нестала са салвета у Лондону и Вашингтону, још су тамо, али исфлекана и умрљана, док ће на оним у Берлину и Паризу силом прилика избледети до нестанка.