Космет мора да буде – прва исправка

П р в и    п о г л е д

Шта очекује Србија од изборног победника, председника Томислава Николића?

* У политичким односима са светом, посебно западним моћницима који су угрдили своје интересе у Србију и овај регион, пред њима не сме луткарски сагињати глава и поданички радити све  оно што траже, а да се то сакрива од широке домаће јавности

* Међу Николићевим приоритетима, преокрет у српској политици посебно је важан у односу на Космет, између осталог и зато што и препрека и противниака има много, и у Србији, и у свету. А ако ту крене, све ће бити лакше

* Космет је у свему - заједнички тест. Прва исправка. Први изазов да се покрене Србија!

Пише: Раде Брајовић

         НИЈЕ поражен само Борис Тадић, већ превасходно политика ароганције и антидржавних интереса, површности  и отимачине, али не мање и оних који су супротни актуелним и важним националним и општенародним преокупацијама Србије.

         С Тадићем и његовом политиком изгубили су и они који су га, полтронски и егоистички, аутоматизовано подржавали – страначки коалициони лидерчићи који су постали министри или други главари, али посебно и медијски навијачи и најпосебније такозвани самопроглашени, лажни аналитичари који су, и у последнем предизборном тренутку, дилетантски и непрофесионално, погрешно оценили и прогласили победника који то никако није могао да буде...

         Гласачи су урадили оно што се логично очекивало – зауставили Тадића и његово прво окружење, у коме су важна места поседовали, иначе обогаћени, маркетиншки показивачи који су му одредили једини правац предизборне кампање, практично сведен на голе обмане, и то сејањем безразложног и лажног оптимизма који је требало да маскира ужасне резултате владавине ДС и коалиционих партнера.

         Овога пута, гласачи нису насели триковима – Тадића су послали у пропаст, а Томи Николићу понудили велику, тешку и изазовну прилику – да врати Србију себи! Непотребна су, зато, нагађања – како су то показали, рекордно ниском излазношћу (46,5 одсто) и невеликом разликом (око три процента или стотинак хиљада гласова).

         Важније је и најважније да је негдашњи радикал поднео и раније поразе и издржао најтеже прогоне и увреде и освојио поверење народа – да покрене Србију! Тако је,  уосталом, насловџијски атрактивно и дијагностички прецизно дефинисао свој изборни слоган, што је, такође, подједнако важно, али све што следи је -  најважније и најтеже...

         Победа Николића ће се доказивати и потврђивати – праксом. Судећи и по првим потезима и намерама, истина вербалним, али важним, свесан је тога – сам победник.

         У првој изјави после првих резултата, поновио је све приоритете – ЕУ, Космет, економија, запошљавање, против криминала и корупције...Све се то очекивало, али је важно, што је поновио, да ће бити председник свих грађана, да ће сарађивати са свиума, а пријатно је деловало свако одсуство осветничких намера, уз жељу да се са политичким противницима сарађује у корист Србије, а да се непријатељи искључе, да у Србији више нема политичких непријатељства...

         Очекивања од новог предсдника, очиглдно натопљеног философијом гандизма, што је само по себи претпоставка његове корисне и важне трансформације, у овим тешким српским временима, зато постају и важнија и већа од уобичајених. Такве околности, по нечему код  нас и нове, подразумевају и адекватну подршку новоизабраном председнику  Србије.

         То значи и да га не треба «хватати» за сваку реч. Што је најважније – реалност у остваривању пројеката не сме бити оптерећена и угрожена неким виртуелним или лажно амбициозним позивима на неоставариве снове...

         Зато би било упутно да се оно што Србија очекује од новоизабраног председника, ослободи свих баласта обмањивачког поступка претходног председника и његових, готово свих сарадника.

         Без детаљисања овом пригодом, то значи да се, на пример, у политичким односима са светом, посебно западним моћницима који су угрдили своје интересе у Србију и овај регион, пред њима не сме луткарски сагињати глава и поданички радити све  оно што траже, а да се то сакрива од широке домаће јавности – колико грађани све прате и разумеју види се по резултатима избора, а показало се у првим реагоивањима грађана који су на Тргу Репузблике у Београду прво и најчешће узвикивали пароле о Космету.

         У праву је Николић што се заложио за заштиту наших грађана на Космету, али не може се никада, амабаш никада заборавити рефрен да је Космет неодвојиви део Србије и да се ништа, ниједним диајалогом не сме угрозити таква свевременска чињеница и истина. Не подазумева то, наравно, наивизам опредељивања за неку војну супоротатављеност моћнијима, а уосталом српска је изрека да шути не може с рогатим.

         Речи, наравно, морају бити потврђиване делима, а историја међународних односа показује да редовно губе они који сагињу главу...

         Србија, дакле, може и мора да се покрене у свим мирољубивим, дипломатским и политичким, активностима да избрише претходне пропусте и активира нове позиције у одбрани Космета,  места свог рођења.

         Добро је, наравно, да се тактизира са ЕУ, али не да се званичници Београда, па и Николићева Српска напредна странка, истина пре избора, одустану од гласања у две општине севера Космета, Звечану и Зубином Потоку, не само што је избор локалних ограна власти њихово уставно право, већ што се забраном избора практично признаје једнострано проглашена косовска независност. Слично је и у још неким договорима београдске и приштинске делегације, што председнику Николићу сада неће бити једоставно да неутралише, а то се јасно подразумева и из програма његове партије и њега самога пре и током, изборне кампање.

         Међу Николићевим приоритетима, преокрет у српској политици посебно је важан у односу на Космет, између осталог и зато што и препрека и противниака има много, и у Србији, и у свету. А ако ту крене, све ће бити лакше, па и да се, на пример, почне да решава и проблем незапослености која је, у Тадићево време, достигла ужасних 25 одсто.

         Било би лакше и у другим болним тачкама, здравству, на пример, у чему смо последњи у Европи, а вртимо се при дну и у још некиим особеностима које су највидљивија слика резултата  претходне власти. Одлука гласача, зато, значи негирање и кажњавање политике претходног  председника Тадића.        

         Избори су такви какви су – излазност ниска, разлика је мала, исход тесан, а очекивња велика. Нека је све то и упозорење, Николић је, чини се, опредељен да се суочи са свим што је – неизбежно. Суочавање, наравно, не подразумева, нереалну брзину и још нереалније резултате.

         Највећи и најреалнији су, у овој фази, они резултати који подразумевају доследности опредељења да Србија може да се покрене ако се, уместо хроничне неслоге, оствари оно што је Никоилић рекао – нећемо скренути с европског пута, морамо развијати економију и ослобађати се сиромаштва, беле куге и корупције, партијске олигархије...Свака од ових тачака може да буде тачка, али и – продужетак – чини се да је нови председник Србије оријентисан да избегне досадашњу праксу обмањивања, да жели да оствари очекивања.

         Космет је и у томе, и у свему - заједнички тест. Прва исправка. Први изазов да се покрене Србија!