Кол одрадио против Срба што Хитлер није успео, па, докле, бре, више Немци?

САД-НАТО АНТИСРПСКИ РЕЧНИК, А И – НЕМАЧКИ КАТАСТАР ЗА СРБИЈУ (1)

Берчек у улози Чиче

* Четири „најзаслужнија“ Немца за производњу грађанског рата у `великој Југославији` и њено насилно растурање су: Хелмут Кол, канцелар, Ханс Дитрих Геншер, министар спољних послова, Јохан Георг Рајсмилер, власник Франкфуртер алгемајне цајтунга, и Клаус Кинкел, у то време шеф немачке тајне службе и тајног штаба за разбијање СФРЈ

* Зашто су Немци били најактивнији и најупорнији у том свом прљавом и крвавом науму, можда је најјасније изразио Јохан Георг Рајсмилер у свом ФАЗ-у: „Југославија је највећа казна за Немачку“

* Господо Немци, ми нећемо с вама да ратујемо, хоћемо да тргујемо, да сарађујемо, али избијте себи из главе да сте нам надређени. Ми смо слободни у себи, одувек и заувек, зар то нисте схватили из свих тих ваших идиотских покушаја да нас покорите? Па зар вас баш ничему није научио ваш велики и мудри Гете? Он је после једне српске епске песме видео с ким има посла, па је и научио да их чита у оригиналу, а вама није довољан ни цео век, ни цела историја, ни неколико ратова и толико погибија

* Много је, господо, ваших људи, ваших младих људи, изгинуло у балканским гудурама да бисте потчинили и преобратили Србе. Да бисте нам променили свест. А тек наших људи – да се томе одупру. Три милиона у два светска рата. Ваших је додуше изгинуло знатно мање, али главна разлика није у томе. Ваши су изгинули за погрешне, антицивилизацијске циљеве, а наши за најљудскије, изнад свега – за слободу

* Берлин хоће да кандидују свог човека да учествује у решавању косовског питања. Реч је о принципијелном питању: како то Немци хоће да изађу испод америчког кишобрана, а не пада им напамет да би неко хтео да изађе испод њиховог кишобрана. На пример, ми Срби

_____________________________________________________________________

        Пише: Слободан ЈОВАНОВИЋ

      СРПСКА премијерка и немачка канцеларка закључиле су после недавног сусрета да су у свему сагласне осим у вези с Косовом. Што би рекли циници, или можда пре реалисти – све је у реду осим главне ствари.

        Тако би вероватно било и у неким будућим сусретима, кад Косово, можда, не буде више та „главна ствар“: о свему ће се сложити осим око Републике Српске, па осим око Војводине, па осим око Рашке области или Санџака, па јужне и источне Србије... Све док не буде више тог „осим“, односно те „главне ствари“, односно док више не буде ни Србије, или док не буде у оном облику и мерама које је нацртао немачки катастар.

        То је логика којој нас учи историја. Зато пођимо редом. 

        Ове године, осим што се навршавају две деценије од НАТО бомбардовања Србије и СРЈ, пада још једна округла али недовољно позната годишњица – 30 година откако је Клаус Кинкел, тадашњи шеф немачке тајне полиције БНД, послао специјални тим тајних агената у Загреб да помогне Фрањи Туђману у разбијању Југославије.

        Случај је хтео да исти тај Клаус Кинкел, који је иначе био и оперативни руководилац немачког тајног штаба за растурање СФРЈ, умре управо ове године кад падају те две „јубиларне“ годишњице.

        Он је један од четири „најзаслужнија“ Немца за производњу грађанског рата и насилно растурање те некадашње наше земље.

        Да их именујемо: Хелмут Кол, канцелар, Ханс Дитрих Геншер, министар спољних послова, Јохан Георг Рајсмилер, власник Франкфуртер алгемајне цајтунга, и поменути Клаус Кинкел, у то време шеф немачке тајне службе и поменутог тајног штаба.

        Зашто су Немци били најактивнији и најупорнији у том свом прљавом и крвавом науму, можда је најјасније изразио Јохан Георг Рајсмилер у свом ФАЗ-у: „Југославија је највећа казна за Немачку.“

        Замислите да неко само ваше постојање тако моћан доживљава као казну, и то највећу. Од тог лудила спаса заиста нема; могли бисте да дубите на глави, али биће шта ће бити.

        Тај Рајсмилер се није смирио док није у немачком јавном мњењу инаугурисао тезу о „српском геноциду“. Невероватно: у домовини геноцида успоставља се синтагма о неком другом геноциду.

        Толико су Рајсмилер и његов ФАЗ, потпомогнути Велтом, били огрезли у србомржњи, да је, како каже немачки публициста Петер Глоц, чак и „Геншер морао да им се прилагоди“. Вероватно га, да додамо, није ипак било тако тешко убедити. Он је саветовао Туђмана и Кучана да „нема државе без крви“ и да су „са сваким испаљеним метком за корак ближи независности“. А уз то је, децембра 1991. „убедио“, односно уценио Европску унију, тада заједницу, да призна једнострано и насилно отцепљене републике Хрватску и Словенију, пре било каквих договора и споразума, што је директно произвело рат у Југославији.

Клаус Кинкел

      Што се Кола тиче, остаће упамћен, бар у нашем сећању, да је на својој последњој седници канцелара издејствовао одлуку Немачке владе да се и Немачка укључи у будуће НАТО бомбардовање Србије и СРЈ, упркос уставној забрани да Немачка учествује у било ком рату, а поготову на територији друге земље. Елем, Кол је то учинио под последњом тачком дневног реда, као кад се на утакмици судија спрема да свира крај, а падне гол у последњој секунди. Била је то, дакле, његова последња жеља.

      Ко зна шта је све радио поменути Кинкел као немачки тајни шеф за разбијање Југославије, али се јавно, као наследник Геншера на месту министра спољних послова прославио бољим познавањем југословенског устава, укључујући и уставне промене, од немачког устава који Немачкој забрањује ратовање.

        Наиме, тражио је у тзв. Контакт групи да се статус Косова врати на Устав из 1974.

      Има, осим ове четирице, још „заслужних“ Немаца за нашу трагедију деведесетих година, на пример – Герхард Шредер, који је наследио Кола на месту канцелара и испунио његову „последњу жељу“ да и Немачка не изостане из бомбардовања Србије, и то трећи пут у том веку, при чему се наивно похвалио да је то први пут после дуже времена да Немачка буде „на правој страни у рату“!

      И да не набрајамо више.

        Насупрот њима да поменемо само једно име, али није Ангела Меркел него велики Гете. Највећи стваралац и ум кога је немачка нација икад имала, или бар један од највећих, свакако.

        Он је знао боље од свих њих ко су Срби. Гете је, да подсетимо, научио српски да би могао у оригиналу да чита наше епске песме, да би упознао и разумео наш етички кодекс који је у њима садржан. Да би осетио нашу душу.

        Узгред, сада се то наше највеће уметничко и духовно благо једва помиње у школским програмима, али то је већ нека друга прича. Није ни чудо кад нам уџбенике историје, књижевности и српског језика пише немачка издавачка кућа.

        Природни наставак претходне приче понудили су нам Драгослав Михајловић у својим „Чизмашима“ и глумац Александар Берчек, који бриљантно игра комамданта касарне Чичу, солунца и патриоту, који, као и цела његова славна војничка и старешинска структура губи битку са војничким бирократама и чизмашима, како их Михајловић зове.

        Елем, чизмаши не могу да задрже Немце ни неколико дана кад поново насрћу на нас 41. године.  А кад немачки тенк улази у Чичину улицу, овај стаје испред те грдосије и вади пиштољ: „Зар опет! Па, докле, бре?“ – изговара као за себе и пуца у њих.

Јохан Волфганг Гете

      Збиља, зар опет и докле – Немци?

        Како су то они умислили да треба да нас уче памети, да нам одређују границе, да нам постављају услове, да нас кажњавају, да нам признају или не признају ово или оно, да нам одређују број становника ... Јер, они су ваљда иберменши, шта ли? Ми се одбранимо, заједно са другима, отерамо их, они опет, па опет, па докле?

        Онда нахушкају на нас Американце, чак и Французе, Хрвати већ једва чекају као запете пушке, пре тога Бугаре, сада и Шиптаре, Енглезе да и не помињемо јер они су у свакој чорби запршка...

        Господо Немци, ми нећемо с вама да ратујемо, хоћемо да тргујемо, да сарађујемо, али избијте себи из главе да сте нам надређени. Ми смо слободни у себи, одувек и заувек, зар то нисте схватили из свих тих ваших идиотских покушаја да нас покорите?

        Па зар вас баш ничему није научио ваш велики и мудри Гете? Он је после једне наше песме видео с ким има посла, вама није довољан ни цео век, ни цела историја, ни неколико ратова и толико погибија.

      Много је, господо, ваших људи, ваших младих људи, изгинуло у балканским гудурама да бисте потчинили и преобратили Србе. Да бисте нам променили свест. А тек наших људи – да се томе одупру. Три милиона у два светска рата.

        Ваших је додуше изгинуло знатно мање, али главна разлика није у томе. Ваши су изгинули за погрешне, антицивилизацијске циљеве, а наши за најљудскије, изнад свега – за слободу, којом је проткано читаво наше епско песништво.

        Оно исто због којег је највећи гениј вашег великог рода учио наш мали-велики језик.

Хелмут Кол

Хелмут Кол успешнији

од Адолфа Хитлера

        БЕЛГИЈСКИ публициста Мишел Колон пише о Фрањи Туђману као о „расисти који је активно промовисао етничку мржњу и чинио све што је могао да растури Југославију“.

        Немачка је, наводи даље Колон, подржала и финансирала овог хрватског националисту и послала му оружје пред рат. Осим оружја, послала му је, с истим циљем, и поменути тим тајних агената БНД.  

        Берлин, по његовом мишљењу, никада није признао постојање југословенске државе која се храбро опирала немачкој агресији у оба светска рата.

        Дубоко се ангажујући на растурању Југославије, Немачка је ставила ЕУ пред свршен чин. Преурањено немачко признавање сецесионистичких република – Хрватске и Словеније – довело је до покретања фаталног зупчаника.

        Колон у свом чланку под насловом „Југославију је растурила Немачка, а иза су стајале САД“, цитира на крају и баварског министра унутрашњих послова који је 1992. године изјавио: „Хелмут Кол је успео тамо где цар Вилхелм и Хитлер нису успели“.

        Да цитирамо само још једног Немца, бившег државног секретара у Министарству одбране Немачке и посланика Бундестага Вили Вимера: „Београд је жртва агресорског рата који је спроведен потпуним напуштањем међународног права. Агресор мора надокнадити штету коју је проузроковао, а она је знатно већа од сто милијарди долара.“     

Посланица Бундестага: Став Немачке

о Косову – лицемеран

        ЈОШ је Слободан Милошевић својевремено говорио да „Немци нису народ слуге“, али смо тек ових дана и месеци сведоци немачког настојања да се извуку испод америчког оклопа.

        Никад се, међутим, не зна шта је за нас боље а шта горе и шта све „самосталним“ Немцима може пасти на памет. Ево, управо хоће да кандидују свог човека да учествује у решавању косовског питања.

        Кад бисмо се правили мало наивни, могли бисмо да се питамо – шта се то њих толико тиче. Поготову што их нико не зове да у томе арбитрирају. Уосталом, ми не одређујемо свог представника да решава немачке проблеме; на пример, да арбитрира у решавању немачког спора с Данском око изградње гасовода Северни ток 2.

        Реч је, озбиљно говорећи, о принципијелном питању: како то Немци хоће да изађу испод америчког кишобрана, а не пада им напамет да би неко хтео да изађе испод њиховог кишобрана. На пример, ми Срби.

        То што не разумеју многи Немци, међу њима и канцеларка Меркелова, разуме посланица Бундестага, додуше с нашим презименом – Жаклин Настић: „Став Немачке да је независност Косова готова ствар, лицемеран је и арогантан“, каже она ових дана. „Дефинитивно је била грешка што је Немачка признала независност Косова, и то међу првима. То је било кршење српског и међународног права, и у супротносто са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН“, закључује Настићева и подсећа да се „од немачког признања независности ситуација на Косову значајно погоршала“.