Ко год да је пуцао у Оливера Ивановића - тај злочин иде на шиптарски конто

Србија и свет

ЈОШ СМО ПОД НЕСМАЊЕНИМ ПРИТИСКОМ ОТИМАЊА, УБИСТАВА И ПРОГОНА

Ивановић у судници

  • Српске власти и њихови експерти остали су сами - њихово ангажовање у истрази убиства Ивановића избегли су и они са Запада, и тамо они из Приштине, што само може да потврди сумње у планере и извођаче зликовачке акције
  • Ивановићево убиство може бити и завет и инспирација за нове напоре да се спаси Космет. Таква, на пример, може бити и добро припремљена акција насељавања Космета и Србима који тамо нису живели. То подразумева и изградњу индустријских, пољопривредних и других капацитета у којима би се запошљавали наши људи
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
 

        МАДА у садашњим околностима општенационалне туге, није баш погодно за поређење, до јавности је некако стигло осећање које хоће да увери, посебно преосетљиве, да је општенародна жалост за једним Оливером снажна и свеобухватна као да су уморене десетине и стотине косметских Срба.

        Ако је тако, онда подстицаје посебне жалости треба тражити у изузетном понашању Оливера Ивановића, оном и онаквом којe је стимулисало најважније потребе косметских Срба, оних који су се већ иселили, али и оних који су на корак од пута, са Косова и Метохије према Србији.

        Својим примером - да, по сваку цену, остане на свом Космету - изазивао је, посебно колебљиве, да следе његов пример и остану у српској постојбини.

        Инспирација Оливером појачавана је и његовом храброшћу и издржљивошћу - три године се храбро држао у шиптарским затворима, нису му могли наћи никакву грешку - јер их није имао. Био је невин, далеко од било каквог угрожавања Албанаца.

        Вратио се из затвора и наставио тамо где је стао - да спречава притиске на Космет, а то значи на Србију.

        У свим фазама притисака на Србију, и Косова и Метохије, њеног неодвојивог дела, Ивановић је налазио и мотива и начина да се супротстави Албанцима и њиховим западним спонзорима, окупљеним у NATO. Примењивали су методе које су имале своје фазе, али им је специфична - истовременост.

        У исто време, наиме, нису престајали притисци, срачунати на протеривање и исељавање са Космета у Србију, али истовремено и отимањем имовине, највише имања, наравно и кућа, а све је то, истовремено, зачињавано пуцњавом, некад да убију и понекад да заплаше.

        Тако је ликвидиран Ивановић, у северном делу Косовске Митровице - њега нису могли да заплаше, њему су, и то с леђа, наместили рафал, од шест метака.

        Пао је Оливер - зна се зашто и од кога…

        Борио се, успешније од других, не само да спречи и заустави прогон Срба из Космета, већ да отвори њихове путеве повратка у своје косметске домове. Он је то радио више и успешније од других, уверен да је то најбољи начин одбране српског Косова и Метохије.

        Ово може бити и његов завет и инспирација за нове напоре да се спаси Космет. Таква, на пример, може бити и добро припремљена акција насељавања Космета и Србима који тамо нису живели. То подразумева и изградњу индустријских, пољопривредних и других адекватних капацитета у којима би се запошљавали наши људи, којима би могло да буде боље и лакше него негде у свету…

        Отишао је Оливер Ивановић - храбар, честит, отац четири сина, изузетно образован, с два факултета, знањем више страних језика, однео вредност коју је тешко надокнадити, особито тамо где је најважније и где је био најпотребнији - Космету, наравно.

Митровица одаје почаст Оливеру
 

        Масовни испраћај, у Косовској Митровици и Београду, својеврсно потврђује и Оливерове вредности и свест о тежини трагедије. Заоштрава и неизбежно питање - ко је то урадио?

        Распоред овлашћења онима који трагају за злочинцима, инспираторима и пуцачима, могу само да укажу на претпоставке.

        Слика односа показује да су српске власти и њихови експерти остали сами - избегли су њихово заједничко ангажовање и они са Запада, и тамо они из Приштине, што само може да потврди сумње у планере и извођаче зликовачке акције.

        Све што је познато, упућује на околности да убиство Ивановића припада онима који су и до сада изводили бројне зликовачке акције против Срба на Космету, где је убијено око две хиљаде људи, а отето чак око 80% имовине.

        Без обзира у чијој руци је било оружје, злочин припада шиптарским убицама, поново подржаним од западних силника.

        Да додамо и једну шпекулацију да је атентат извела - српска рука?!

        Дани драме и трагедије, изазвали су још једном Србе у целој Србији на још једно суочавање са општенационалном тугом.

        Били су, наравно, огорчени, али су издржали још једну муку, тужно и достојанствено. Српски народ и његово руководство, храбро су одолели великом изазову - сатима су у Лапљем селу, чак шест сати, разговарали са председником Вучићем, показујући изузетну способност да издрже тешку и вишеструку муку.

        Знали су и одакле долази и зашто је опет ударила српски народ. Противника није било тешко препознати - није га лако издржати!

        Срби су опет показали да могу издржати и наизглед неиздрживо - чак и оно што долази изнутра…

        Од свега је најсигурнија околност да је Србија и сада под несмањеним притиском и отимања, и прогона и убистава.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари