Клупко се одмотава, мрси и - повећава

   ПРВИ ПOГЛЕД

У ОЧЕКИВАЊУ ДРЖАВНЕ ПЛАТФОРМЕ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

• Праведно решење косметске кризе и знатно брже приближавање Србије чланству у ЕУ, иако су дежурне теме и Брисела и Београда, ни за јоту нису реалније и изгледније него што су биле у време претходне српске власти. Стиче се чак утисак да се услови, америчко-европски, чак отежавају, наравно - нимало случајно, већ намерно и смишљено
• Србији се подмећу нове претње, и унутрашње преваре и удари, и то баш ових дана кад се очекује државна платформа за преговоре...

Пише: Раде Брајовић

        НИ ВИШЕ активности, ни мање резултата - посебно у српској политици о Космету!

        Замршено клупко косметске кризе свакодневно се одмотава, али се не смањује, чак се повећава и додатно мрси!

       Ове и сличне парадоксе чине убедљивим околности у којима се лако примећује бујање припремних радњи, па и неке, истина начелне сагласности супротстављених страна, али изостају, чак се и удаљавају - циљеви.

       Праведно решење косметске кризе и знатно брже приближавање Србије чланству у ЕУ, иако су дежурне теме и Брисела и Београда, ни за јоту нису реалније и изгледније него што су биле у време претходне српске власти. Стиче се чак утисак да се услови, америчко-европски, чак отежавају, наравно - нимало случајно, већ намерно и смишљено.

       Попуштања притисцима, међутим, нема, нове српске власти чак појачавају отпор, изоштренијом реториком и конкретнијим потезима, чији би врхунац требало да буде дефинисање и објављивање државне платформе о решавању косметске кризе. Биће то, ваљда, документ који ће осмислити напоре да се тешки проблем трајно и мирољубиво, праведно реши...

       Е, управо је ту, чини се, извориште и појачане активности свих фактора, српских, албанских и светских, али и притисака на Србију и српских отпора. Јер, баш та платформа требало би да буде једино извориште могућих и општереалних изгледа да се криза у јужној српској покрајини усмери миротворном и праведном решењу, у корист свих који живе на Косову и Метохији, наравно и балканског региона и Европе.

       Ко би и како то оспорио документ који извире из српског Устава, Резолуције 1244 Савета безбедности и Повеље УН, свих базичних међународних докумената, правде и историјске истине, што ће, очекује се, бити темељи те српске преговарачке платформе?

       Могло би само насиљном политиком која би озаконила отимачину Космета и легализовала кршење територијалног интегритета и суверенитета, што би свет водило беспућу силе и неправде. Наметање је, наравно, могуће и праксом подаништва и послушништва, чему је била склона претходна српска владајућа гарнитура, али и безумним срљањем у сукобе свих врста са хималајски надмоћним партнерима, што се видело и осетило под НАТО ракетама и уранијумским бомбама које и сада убијају српске грађане и трују земљу...

       Да би се избегли овакви и слични сценарији, српска власт је промовисала пројекат политичких преговора на највишем државном нивоу, што нису могли да оспоре ни они којима се, можда, идеја не свиђа јер њоме се потиру предности силе и неправде, а отвара простор легитимном, праведном и равнпправном дијалогу у коме се, у нормалним околностима, не би могли елиминисати садржаји српске платформе, која би добила појачање и убрзање ако би се потврдила и на референдуму!

       Препреке српском пројекту преговора, посебно после доброг пријема Николићевог објашњења на Генералној скупштини УН, нису зато јавне, већ се скривају другим потезима који би могли да обнове и актуелизују оне проблеме који су практично нерешиви или би створили атрмосферу затегнутости у којој би дијалог био искључен!

       Подмећу се, зато, Србији и обмане, и нове претње, и унутрашње преваре и удари, и то баш ових дана кад се очекује државна платформа за преговоре...

       Од бројних препрека и притисака, који више нису оденути у дипломатске скривалице, најтежи су они који су, опет из Берлина, упућени Србији као услов који се - знају то и немачки аутори -  никако и никада не могу испунити.

       Траже чак и да се обавеза потпише, као да су Срби светски преваранти. Померили су и рок те обавезе - не да се испуни на крају европског пута, у тренуцима пријема у ЕУ, већ сада, одмах, уочи одлучивања о  датуму започињања преговора о будућем, кад буде, пријему Србије у европску заједницу држава. Да би се димним завесама замаглиле чињенице  и намере, бриселске бирократе су, наводно, ублажавале, неки и демантовали овакве намере, што су биле само тактичке и само лажне смицалице, које су, на жалост, налазиле упадљивији пласман и одјек у српским медијима него оне истините, али болне...

       Скривалица је, чини се, дефинитивно прочитана информацијом, објављеном 5. октобра у Београду, опет неупадљиво, да Европска комисија, која одлучује о датуму, неће за неки дан препоручити да са Србијом почну преговори док „не дође до видљивог и одрживог побољшања у односима са Косовом“, па би онда, једног лепог дана, обе суседне државе, загрљене ваљда, „напредовале ка ЕУ, а избегле узајамну блокаду“.

       Помиње ЕК и друге услове - реформу правосуђа, независност Народне банке и друго - али српско признавање  независности Косова је услов свих услова, пошто неће моћи нико, па ни комесар Филе, кад дође у Београд, да заклони и гурне у пасиву тај базични услов, на који Србија, без обзира ко је води, никад неће моћи да пристане.

       Комплексност српског европског питања појачавају и други услови, на пример они о контроли административних прелаза - читај граница - ка Космету, што додатно отежавају површна тумачења тзв. аналитичара који, опширно и упадљиво,  ж а р е   и   о г њ е м  жежу, у  српским медијима.

       За њих није проблем, што албански цариници долазе на границе, што ће добити свој телефонски позивни број и сличне погодности, јар у томе не виде додатну потврду косовске независности, али виде, на жалост и прећуткују, вашингтонско и бриселско одбијање захтева Србије да се дијалог са Приштином води под  знаком УН. Не виде ни вредност референдума о будућој платформи за преговоре, називају могуће народно изјашњавање - обичном глупошћу.

       А, тек како српски тумачи политичких збивања код нас и у свету,  ниподаштавају забашуривање монструозних злочина - вађења и продаје органа српских мученика - о којима истрага годинама тапка у месту, а баш су злочиначки манијаци из неких  од тих земаља директно учествовали у касапљењу отетих Срба, продаји и уграђивању њихових органа европским и турским богаташима - нема чуђења, истрагу (не)води Еулекс!

       Истина се, ипак, не може да сакрије, ни силом. Клупко се одмотава. Повећава се новим сазнањима - шта је било и шта ће бити с Косметом. Кад, ипак, стигне и та платформа консензуса, видеће се и они, код нас и у свету, који су вежбали - скривање истине. Измишљањем, наравно. А, не  измишља се истина, већ - лаж! Клупко косметске кризе ће се повећавати.