Кад Срби Србима одузимају изборе

П р в и   п о г л е д

Министарство за КиМ, канцеларија у Косовској Митровици

* Министар за  КиМ Горан Богдановић изрече и оно што је више него несигурно, можда и немогуће:  «у складу с Резолуцијом 1244 очекујемо да врло брзо почну преговори о статусу Косова», а то уопште није у изгледу. А, какво је тек празно обећање министрова најава: «након избора нове владе, поново ћемо сести за сто с представницима Унмика и тражити од њих да организују локалне изборе у покрајини»...

* Па, министре, зашто ће моћи после избора, а не може на Ђурђевдан?!

Пише: Раде Брајовић

         НИЈЕ исто «неће» и «не могу».

         Ове две негације не делују подједнако, ако једна објави, а друга уопште не објави образложење. Нису на исти начин веродостојне оне оцене које објаве само они на које се односе, а прећуте оцењивачи. Нису, коначно, убедљиве одлуке које уопште нису цитиране, за разлику од оних које се наводе под знацима навода...     

         Ауторство првих појмова може да се припише  једном важном  српском министру, а они други, алтернативни изрази, нису уопште примењени у једном значајном случају српске политике. Министар за КиМ, Горан Богдановић,  још шест дана пре Ускрса, обавестио је нашу јавност «да је од Унмика добио негативан одговор у вези са одржавањем локалних избора и да их, у складу са Резолуцијом 1244 СБ, званични Београд неће организовати».

         Одлуку о неодржавању тих избора на Космету, министар је одлучно најавио још пре него што их је председница Скупштине Србије, Славица Ђукић Дејановић, и расписала, што је деловало као «готова сртвар», унапред договорена између врхова Србије и УН.

         О тој правој замци, сасвим прецизно и отворено, говори председник СО Зубин Поток, Стеван Божовић који констатује да српска држава «обмањује свој народ, да се скрива иза Унмика, а све наводно се позивајући на Резолуцију 1244 СБ УН. Следи, коначно, нимало лака,  оптужујућа тврдња:

         - Све је у самом старту било договорено с међународним факторима. Наводно, Србија је расписала изборе, а добро је знала да их неће одржати, јер од почетка припрема покриће за себе. Овако стварају мучне ситуације, доводе у сукоб овдашње Србе са државом...   

         Сукоб, на жалост, није ни први, ни једини и углавном су се сви показивали између министра Богдановића, задуженог за Космет, и Срба с Космета, одакле је и министар, што би требало да креира околности која би стабилизовале посебно међусобно разумевање. Интереси, посебно они тактичке природе, готово да се у свему разликују – барикадама, административним и граничним прелазима, документима и возачким таблицама, регионалном представљању Приштине, а највише и најтеже управо у изборима заказаним за 6. мај, баш на славни српски Ђурђевдан.

         Идентификујући се, очигледно, с администрацијом званичног Београда, Богдановић Србима с Космета поручује све оно што би им рекли и други владајући политички прваци, као да их лично заступа у косметским пословима, посебно оним комплекснијим и незгодним.

         Каже Богдановић, тако, истина умекшаним језиком, и оно, што други избегавају, посебно у овим предизборним данима, кад се свака речца мери могућим бројем гласова.

         Министар изрече и оно што је више него несигурно, можда и немогуће – на пример, да  «у складу с Резолуцијом 1244 очекујемо да врло брзо почну преговори о статусу Косова», што уопште није у изгледу. А, какво је тек празно обећање министрова најава: «након избора нове владе, поново ћемо сести за сто с представницима Унмика и тражити од њих да организују локалне изборе у покрајини»...

         Па, министре, зашто ће моћи после избора, а не може на дан гласања?!

         Уосталом, ко зна ко ће после избора бити министар, можда, Богдановићу, то нећете бити Ви, па ће некоме другоме бити важнији Устав и  Закон о локаним  изборима од тамо неког тумачења «негативног одговора» Унмика.

         Уосталом, ко то и шта то тако брзо и нагло мења мишљење тог тела светске организације – зар није у питању само понављање толико често употребљених политичких  обмана српског народа, посебно оног на Космету?! Логично, зато, и звучи упозорење с Космета да један министар, ма ко био, не може бити важнији од Устава и Закона о изборима – зато ће Срби, уз парламентарне и  председничке, истог дана и термина гласати и за своје органе власти. Нису се штрецнули ни од тешке квалификације Бориса Тадића да се они који не говоре истину о томе да је Унмик задужен за организацију локалних избора баве - лажним патриотизмом!

         И овог пута, међутим, српски, политичари изоставили су праве квалификације – Унмик, по налогу САД и ЕУ, које званични  Београд идентификује са међунатродном заједницом, не жели локалне изборе на Космету јер би се њима колико-толико оспоравао независни статус Тачијеве лажне државе. Са српским, свеже изабраним властима на Космету, постигла би се и свежа негација независности Косова.

         Србима у јужној покрајини су 2008. већ одузимани локални избори и она се зато не сме поновити.

         Поготово је недопустиво да им то право узимају и владајући Срби у Београду.