Јесу ли избори на Балкану варка, пут ка излазу из кризе или можда само неко посебно вежбање?

СРБИЈА И СВЕТ

БАЛКАНСКО БУРЕ НЕМИРА: ВРИ У ХРВАТСКОЈ И БИХ, ТАЛАСА СЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, У МАКЕДОНИЈИ ЈЕ ПРЕД ПУЦАЊЕМ…

• Како, на пример, схватити и објаснити да је, минуле суботе, 21. маја, у Подгорици, на прослави десетогодишњице независности Црне Горе, издвојене из заједничке државе са Србијом, главни Милов гост био - злочинац Хашим Тачи, првак шиптарске лажне државе, саздане, уз ЕУ и америчку помоћ, на српској историјској територији, чији је један, метохијски део, некад био у црногорском саставу
• Директор пљеваљске средње школе позвао је полицију да ућутка ђаке који су певали песме о Космету - није их ућуткао, певали су, још гласније и јаче, кад су стигли органи реда. Пљеваљске храбре ђаке - браво, дивна децо! - није могао и неће нико и никад моћи да спречи да певају о косметском судилишту, витезовима Лазару и Милошу... Ђаци су, ето, из књига извели косовски мит и претворили га у реалност!
• Стигао је и глас с Јадранске обале: да су и ђаци у Бару, на сличан начин, песмом, чак и уз своју бакљаду, послали поруку која је значила младалачки протест против отмице Косова и Метохије и западног неоколонијалног насиља у извођењу NATO

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

 

         ДА ЛИ се Балкан и по изборима разликује од других региона? Јесу ли они овде варка или пут ка излазу из кризе, можда само неко посебно вежбање из демократије?

         Уверљивији одговори могући су само касније - у пракси…

         Ако општи парламентарни избори битније не промене политичку слику земље, као априлски у Србији, онда се пре и постизборне разлике траже и у односима изван партија, што се најочигледније показује током консултација за стварање нове владе, а ако су и ту незнатне, обично се траже и налазе други путеви. Значајнији исходи, ако нису упадљиви између партија, најчешће се нађу у изузетно важним односима са суседима. Особито у нашем, региону Балкана…

         Ретко се, наиме, догађа да Балкан и Југоисточна Европа, готово две деценије буду поштеђене убилачког бурета барута, које је, већ дуго и учестало, одређивало судбину народа и постало трајни симбол овог региона. Протекло време - од крвавог растурања Југославије и крвничког, нуклеарног NATO ракетирања Србије и Црне Горе - није било испуњено поратним спокојем, како то обично бива другима.

         Буре је пуњено разним споровима, изазваним новим насилним сеобама и мучким протеривањима, отмицама и осветама, међунационалним и сукобима међу новим државама, у којима су откопавани стари разлози, никад исцрпљених мотива за обнову међурелигиозне мржње и нељудских крвожедних обрачуна…

         Америчким, британским и њиховим западним NATO пратиоцима био је потребан још један балкански раздор. Извежбани неоколонијалисти, својим ракетним секирама ударили су тамо где највише боли - у српски Југ, српску покрајину Косово и Метохију, извориште српске државности, духовности, културе, религије …

         Пућикали су и још пућикају Шиптаре на косметске Србе и Црногорце, својим ракетним јатаганима млатили су све српско с ове стране Проклетија и одмах показали један од приоритетних циљева своје агресије - укопали се у громадну војну базу, „Бондстил ”, код Урошевца, одакле руше све што испланирају, од Либије, преко Сирије, до Ирана, с тим што је главни стратешки циљ - преко Кавказа ка Сибиру! На Космету су створили регионалну, али и још једну светску кризу која Србији, готово свакодневно, доноси немире, протесте оптужбе, дисквалификације, али и претње и друге елиминације свега што је нормално…

         Како, на пример, схватити и објаснити да је, минуле суботе, 21. маја, у Подгорици, на прослави десетогодишњице независности Црне Горе, издвојене из заједничке државе са Србијом, главни Милов гост био - злочинац Хашим Тачи, првак шиптарске лажне државе, саздане, уз ЕУ и америчку помоћ, на српској историјској територији, чији је, ето, један, метохијски део, некад био у црногорском саставу.

         А, недељу дана касније, у Сарајеву, у суботу, 28 маја, тај исти злочинац, Тачи, био је, без звездице и било какве ограде, равноправни учесник бизнис Самита држава овог региона. Били су ту и српски председник Николић и црногорски Вујановић и други лидери у које се, ето, и званично, уврстио шиптарски лидер. Тачи је чак сутрадан, у недељу, 29. маја, другог дана регионалног самита „Брдо-Бриони” захтевао учлањење његове државе у Савет Европе и у Унеско, чему се наш председник Николић аргументовано супротставио…

          Услови за овај сарајевски, али и многе друге - какви су недавни пријеми у највише спортске форуме света - створени су црногорским признањем независне албанске државе, која још није примљена у УН И ЕУ, али сценарио и за то праве западни моћници. А што и не би - кад им послушнички помаже „наш Мило”!

         Ђукановић је ту државу признао, наравно по диктату Америке, послао у Приштину амбасадора, са шиптарским лидерима негује блиске односе, службено и приватно, а коначно је, са албанском лажном државом, недавно решио и један гранични проблем, чиме се, још једном изјаснио да је, како Мило каже, српска земља - албанска! И, тако, опет је, црногорски председник, пљунуо на суверенитет и територијални интегритет Србије! Али, понизио и Црну Гору и њене славне претке…

         Црногорска подршка независности лажне албанске државе и све што се после дешавало, укључујући отварање врата NATO, тиме и праштање њихових злочина, много је више од најцрње политике. Тако нешто, ни слично, ни приближно, никад и нико, у поноситој црногорској историји, није урадио, и неће урадити, осим садашњи властодршци, Мило и његови поданици. Поступак за срам и стид. Сличне епитете заслужују и неки великаши Србије, због навијања за независност Косова, а не много мање и због свесног прећуткивања оваквих и сличних недоличних понашања и најциничнијих обмана. Једна таква је да су односи две земље - одлични. А, нису, политички и међудржавни, ни врло добри, ни добри.

Вучић и Ђукановић

         Кад се истина маскира, лоши догађаји остају недирнути, а проблеми се и укорењују и шире, али до јавности најчешће и не стигну, посебно не њихов аутентични садржај. Догађаји се, зато, не смеју заобилазити. Уз политичаре и одговарајуће јавне службе, за право информисање посебно су одговорни и новинари, који не смеју да подлежу ни цензури било којих властодржаца. Да није правих новинара, одговорних само статутарним и уређивачким правилима професије многе важне и драгоцене чињенице се не би знале, ни многи процеси разумели…

         Изузетно је важно и драгоцено што су, на пример, црногорски новинари недавно открили шокантне, али и догађаје за понос, у више средњих школа и њихових образовних, културних и политичких средина у Црној Гори. Припада им свака част за откривање и разумевање осетљивих догађаја, наравно и за оцене поступака директора и наставника средњих школа у Пљевљама и Даниловграду, можда још више у органима власти општина и републичког Министарства просвете и још неке који не могу избећи људске и политичке бруке над брукама. Сви који су покушали, на било који начин, да спрече слободоумно и патриотско понашање школске омладине која се супротставља злочинима NATO и шиптарским отмичарима Косова и Метохије - уз одлучујућу помоћ овог истог војног блока…

         Директор пљеваљске средње школе позвао је полицију да ућутка ђаке који су певали песме о Космету - није их ућуткао, певали су, још гласније и јаче, кад су стигли органи реда. Пљеваљске храбре ђаке - браво, дивна децо! - није могао и неће нико и никад моћи да спречи да певају о косметском судилишту, витезовима Лазару и Милошу... Ђаци су, ето, из књига извели косовски мит и претворили га у реалност!

         А, у Даниловграду, ђаци нису хтели да послушају директорку школе и било кога из градске и републичке врхушке - организовали су протест против NATO злочинаца, који су, нимало случајно, прве ракете, са балканског неба, испалили баш на овај дивни, мали а велики, херојски град на обали славне Зете, недалеко од чувеног манастира Острог. Нуклеарним бомбама, пуњеним осиромашеним уранијумом, гађали су касарну наше војске, а ђаци из Бјелопавлићке равнице су им, седамнаест година после, одговорили јауцима и звиждуцима, сиренама и летовима папирнатих авиона, са натписом NATO, које су бацали са првог спрата…

         Стигао је и глас с Јадранске обале, да су и ђаци у Бару, на сличан начин, песмом, чак и уз своју бакљаду, послали поруку која је значила младалачки протест против отмице Косова и Метохије и западног неоколонијалног насиља у извођењу NATO.

         Актуелност ових и сличних порука, којих бесумње има још, оних неформалних, и у Србији, добија ново убрзање и појачано немирење , у контексту чињенице да је Црна Гора већ отворила врата пуноправном чланству у NATO, јер Мило је потписао Протокол о приступању, а и Србија има споразум са NATO, којим се западном војном блоку дозвољавају многа права на српској земљи, у којој оно балканско буре барута итекако може да запрети свима.

         Општу и појединачну опасност, уз све, појачавају и умножене противуречности, немири, протести, па и оштре затегнутости у готово свим и између готово свих балканских земаља.

         Чак и само регистраторски представљена, актуелна балканска слика, и оним крајње изразитим оптимистима изазива бунтовно неспокојство, оштри немир и бригом оптерећену неверицу. Је ли, уосталом, Ђукановићева критичка оцена о бици на Мојковцу, у Првом светском рату, и о збивањима код Дубровника, у грађанском рату Деведесетих, неки покушај дистанцирања од Србије и корекције званичних ставова о њеном понашању које, ето, има дубоке и дугачке корене и у историји и у актуелној савремености. А, можда је само покушај скретања пажње са себе на друге.

         И, без икаквих помоћних средстава и додатака, слика и о Црној Гори и Србији, о целом региону, и шире од Балкана, таква је да јој, збиља, није потребно било какво ретуширање:

         Црну Гору прекривају и жестоко тресу вишемесечне моћне демонстрације опозиционих партија, удружених у Демократски фронт (ДФ). У парламенту никад сви посланици - кад је власт унутра, опозиција је на улицама, а кад фронтовци уђу у парламентарну салу, владајући посланици изостану, па се, тако, често мења концепт парламентарног живота и понашања… Једном се, пред ДФ, појавио премијер Ђукановић, с намером да образлаже нови концепт своје проширене владе, која би требало, укључивањем и неких опозиционих посланика, да спречи вишеструке и дуготрајне изборне крађе. Фронтовци му нису дозволили да изусти слово, јер су му сви, бучно и углас, скандирали: „Мило, лопове”! Премијер је успео да, уз помоћ микрофона, узврати: „Браво, кретени”!

Инцидент у Скупштини ЦГ

         Србија, она званична, Николића у Вучића, није се мешала у поменуте црногорске догађаје, у школама и парламенту, а нису се чули и новинари или тзв. аналитичари. Србија прескаче политичке препоне, наставила је уходаним путем немешања и недодирљивости. Она, уосталом, сва је у чекању - најдуже Вучићевог новог кабинета - биће, веле, готов до средине јуна.

         Чекају и они који се надају неком месту у кабинету, али и они који не долазе у обзир. Али, и ови други имају шта да чекају - почетак рада новог сазива Скупштине. Они хоће - иако седам групација на седам изборних листа, са малчице посланика - да врховно тело српске државе практично претворе у - вербално бојно поље. Да се чују и запамте, до - следећих избора! Ионако, у Србији су избори, готово по правилу - пре рока, обично на пола мандата, као и Вучићеви напредњаци, (СНП) који су и сада убедљиво победили, мисле да ће и они, кадгод буде, то је једино важно, све остало је - пуњење џепова, али и оног бурета…

         Хрватска, исто - у изборном духу. Тек што су, за Сабор, завршили гласање и посадили у премијерску столицу бизнисмена из Канаде, Орешковића, који је, наравно, хрватске нације, почела је типична балканска криза. Траже више оствки, најчешће највишег, Карамарка, подшефа владе и шефа јаке партије ХаДеЗе.

         Сагласности нигде, осим у увредљивој паљби по Србији и Србима. Оживели су нациусташтво, програм којему свуда и сви певају и опевају, па и на естрадним концертима који се претварају у антисрпске скупове мржње. Са тог трона све политизују и оцењују, па и споменике српским жртвама, чак и оним у Јасеновцу. Ушли су у ЕУ, али све чине да отежају прилазе Србији, па блокирају отварање поглавља 23, наравно и све друго што води Београд ЕУ.

         Та евро-тема била је у центру пажње у недељу, 29. маја, другог дана сарајевског скупа „Брдо-Бриони” - Николић је за блокирање Србије критиковао Хрватску, одговорила је председница Китаровић - да нема тамо усташтва и предложила дијалог са Србијом, негирајући да спречава њен улазак у ЕУ, чак је рекла да Хрватској одговара чланство Србије у ЕУ. Ако је тако - није лоше никоме. Али, још мање је подношљиво што су истог недељног дана у Загребу исписане ужасне антисрпске и антиљудске пароле на једном зиду, са натписом који је толико увредљив, сраман и гадљив да смо одлучили да овај текст сачувамо од усташког смрада који опет шикља у Загребу од 29. маја 2016. Ваљда ће смрад испарити кад председница Китаровић јавно, да сви на Балкану чују, осуди овај паролашки израз хрватских неофашиста! То би била И најбоља оцена њене изјаве упућене Србији - да у Хрватској нема усташтва… Тада ће и позив о хрватско-српском дијалогу о свим темама бити реалан и доживљен као прави пут обострано важној сарадњи - далеко од оног бурета.

         Тада би се мењала и оцена да се балканске државе лепо договоре, али не остварују оно што закључе - тако је оценио и председник Николић минулу годину од претходног регионалног скупа.

         А, БиХ, где су се окупили лидери, тешко да може да неутралише притисак са свих страна, с тим што се у бошњачком делу највидљивије разгоропадила Турска. Најоштрије су разлике изнутра, јер Република Српска неће да буде послушник који би се одрекао свог националног, укупног идентитета. Да хоће својим путем, српским и државним подстакао је и недавни успех избегавања унутрашњих супротности које су претиле опасним сукобом. Буре се испунило али не до врха…

         Буре се пуни и македонским међусобним поделама и масовним хајкама једних на друге. Заказују се и отказују парламентарни избори.

         Хапсе и ослобађају политичари, учесници разних афера. Демонстранти су стално на улицама. Подржавају и прете сменом председнику Иванову. А, Албанци, посебно они с Космета, користе ли користе сваки политички простор за себе и своје снове о „великој Албанији”.

         Цинично је, помало, али се не може заобићи тешка противуречност - Македонију сада оптерећују они чију независност су сами признали, када и Црна Гора. А сада, ето, шиптарско Косово је равноправни сусед с леве стране Македоније, којој све одређеније прети - а тек ће кад формирају оружане снаге, које им, као и све што је за њих важно, припремају Амери. Има ли, у нечему, и овде неке аналогије са Србијом, највише у могућим последицама…

         Може ли балканско буре немира да неко и нешто да препуни, да запрети својом примарном, изворном суштином?

         Ракетни амерички пункт у Румунији, који зову „ракетним штитом”, може ли бити опасност за Балкан?

         Русија је сместа подигла глас противљења и посматраче заштите. Србија је изразила тихо противљење. Румунија пред нама ћути, као да ракете нису на њеној територији, чији јужни и непосредни сусед јој је - Србија. Неутралисаће Русија шире и непосредне опасности. Балкан не може да промени географско место и навике агресора. Може ли Србија, у оваквим и сличним околностима, да се сачува политиком и позицијом неутралности, још ако буре постане - запаљиво?!