Изопштите из СПЦ оне који издају Косово и Метохију

РАДОЈЕ МИЛЕТИЋ ПИСАО СИНОДУ И ПАТРИЈАРХУ - УБЕЂЕН ДА СУ ВЕРА И ЦРКВА ПОСЛЕДЊА НАДА ЗА ОПСТАНАК НАРОДА И ДРЖАВЕ

•  Завршни чин нашег посрнућа треба да буде гласање у ненародној Скупштини где је већина од 250 посланика већ припремљена да гласа како се од њих тражи без обзира што знају да је народ против, и то за својих 30 сребрењака, односно плате са дневницама и мало бенифиција
•  Кад српски народ нестане са Косова, кад српске светиње буду преименоване у шиптарске, чак ако се у том часу неко сети њих, они ће се правдати да нису знали, да су погрешно информисани, да је било притисака и да кривица није до њих
•  Не желим да будем у истој духовној вери на овом и оном свету са потписницима издаје Косова, зато молим и апелујем на Вас да не олакшавамо посланицима ову издајничку работу и да пре гласања у скупштини обзнаните да ће бити изопштени из цркве они који дају свој глас за издају Косова

         Синоду СПЦ

         Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју

         Ваша Светости,

         Обраћам се Вама, у овом одлучном часу као Србин православне вере, јер у дубини душе осећам да је вера и црква последња нада за опстанак народа и државе.  

         Сада када душмани отимају свето Косовo и Метохију наслађујући се тиме што то аминује српска рука најјаче осећање које имам је стид, стид што сам сведок а у неку руку и саучесник незамисливог греха да српска влада и скупштина на лажним обећањима пре избора бирана, признаје отимање Косова од Србије и давање шиптарским душманима.

         Стид ме је мојих предака који су знали шта је част и држава и који су страдали да би опстали као народ и имали своју државу. Стид ме је мојих потомака шта им остављамо и како ће се сећати мене и свих нас за чијег живота је Косово предато.

         Стид ме је што тихо, покорно скоро без отпора пристајемо на тако нешто, што народ мој сном мртвијем спава као што је писао Његош, како без отпора и роптања прихватамо нашу судбину као стадо које иде на клање, сада као што се дешавало и у прошлости.

         То је могуће зато што у нашем православном бићу постоји веровање у космичку правду и уверење да зло не може победити добро, па се лако предајемо судбини.   

         Али, исто тако наш страдали народ је често смогао снаге да се уздигне из пропасти и да буде што бити не може, што је такође одлика нашег духа. 

         Завршни чин нашег посрнућа треба да буде гласање у ненародној Скупштини где је већина од 250 посланика већ припремљена да гласа како се од њих тражи без обзира што знају да је народ против, и то за својих 30 сребрењака, односно плате са дневницама и мало бенифиција. 

         Кад српски народ нестане са Косова, кад српске светиње буду преименоване у шиптарске, чак ако се у том часу неко сети њих, они ће се правдати да нису знали, да су погрешно информисани, да је било притисака и да кривица није до њих.

         Ја не желим да будем у истој духовној вери на овом и оном свету са потписницима издаје Косова, зато молим и апелујем на Вас да не олакшавамо посланицима ову издајничку работу и да пре гласања у скупштини обзнаните да ће бити изопштени из цркве они који дају свој глас за издају Косова.

         Нека проведу бесану ноћ пре гласања са својим ближњима и својим прецима - размишљајући о последицама свог чина, о судбини Јуде и нека тада осете стид који ми осећамо.

         Знам да је изопштавање из цркве ретко у Срба, али су наши славни преци посезали за овим чином кад је била угрожена црква и народ, што је и сада случај. 

         Ја ћу са народом бити испред Скупштине, окружен кордонима полиције, чекајући исход гласања и молећи се да са Вашом помоћу српска рука не потпише предају Косова, знајући да тај потпис може само крвљу да се спере.

         Радоје Милетић