Иза западне хајке на „малигни руски утицај“ у Србији крије се - малигни западни утицај

УЛОГА МЕДИЈА, ЗАПАДНИХ ФОНДОВА И ПРОЗАПАДНИХ НВО У АНТИРУСКОЈ КАМПАЊИ У СРБИЈИ (3)

  • Најновији извештај британског Дома лордова признаје да су у Лондону свесни да без себи наклоњених медија и посебне превласти у државним, званичним медијима у Србији не могу добити битку са Русијом
  • Владислав ЈОВАНОВИЋ: Главни циљ је да се Србији вежу руке и да се, ако је икако могуће, потпуно истера сваки облик утицаја Русије у Србији, а тиме и на Балкану
  • NATO има проблем у Србији јер јер је његова експанзивност достигла своје максимуме и сада може само да се топи. Не због јачања руског медијског присуства, него због повећања нивоа разочарења српског јавног мњења у евроатлантску искреност и добронамерност
  • Мило ЛОМПАР: Ради се о трајном напору да се обави редизајнирање политичке мапе у складу са облицима титоистичке Југославије… да се Косову и Метохији обезбеди столица у УН и да се поспеши процес дезинтеграције СПЦ као јединог интегралистичког облика српске националне егзистенције
  • Стижу и додатне снаге! Постоји план да IREX (америчка организација блиска USAID-у) поново оснује канцеларију у Београду ради пружања финансијске и друге помоћи прозападним и проамеричким медијима кроз финансирање бројних пројеката
  • Дмитриј ЈЕВСТАФЈЕВ:  Ако су успели да Црну Гору окрену против Русије - зашто не би покушали да учине исто и са Србијом?
Пише: Јово ВУКЕЛИЋ
 

         ИЗВЕШТАЈ групе демократа у америчком Сенату  као да је пренео забринутост  „злокобног утицаја Русије на Србију и регион западног Балкана” и на британски Дом лордова . И њихов извештај одише бригом тако да и они упозоравају да утицај Русије може бити кључна препрека за остваривање интереса Британије на Западном Балкану, који је поново битан део њихове спољне политике.

         Иако излазе из ЕУ, констатују лордови, интереси ЕУ и Британије у потпуности се поклапају поводом Западног Балкана. Оцењују да 2018. може да буде година појачаног медијског, политичког и НВО сукоба између Русије и Запада, са Косовом и Метохијом као срцем овог „меког рата“.  Зато је пресудна борба у медијима за постизање победе на Русијом у Србији.

         Доминација САД и Западних земаља и њиховог глобалистичког утицаја у свим врстама медија, електронским, штампаним, на кабловским ТВ, али и на телевизијама са националним фреквенцијама у Србији није више тако снажна и беспоговорна, сматрају лордови.

Та Спутњикова пропаганда…

         Иако је огромна већина НВО финансирана, плаћена из иностранства да са Запада шири непрекидно и истовремено и евроатланску и антируску пропаганду појавио се руски Спутњик, агенција која је за кратко време постала респектабилна и самим тим конкурентна проатланским медијима. Забринуто закључују: „руска пропаганда, која се спроводи преко српског Спутњика, циркулише кроз земљу без скоро икаквог отпора”. 

         Откако је Спутњик почео са радом у јануару 2015. године, у јавном мњењу је порасла подршка Русији са 47,8 на 60 одсто у јуну 2017. године.

         Очевидно је да аналитичари са Запада повећање подршке Русији (ма шта то значило) повезују са учинком Спутњика, мада су такве тезе више него неозбиљне. Повећање наводне подршке од 25 одсто у јавном мњењу за две године је нереално и вероватно исконтруисано с намером да се оправдава додатно интензивирање NATO кампање.

         Јер, проблем са NATO кампањом у Србији је заправо тај што је она достигла своје максимуме и сада може само да се топи не због јачања руског медијског присуства, него због повећања нивоа разочарења српског јавног мњења у евроатлантску искреност и добронамерност.

         Истовремено са притисцима на Србију од стране NATO и ЕУ, ишли су и уступци српским суседима на уштрб српских националних и државних интереса и то није могло да прође незапажено од стране чак и оних Срба који су били умерено благонаклони евроатланском смеру спољне политике Србије.

         И зато се траже нови начини борбе у Извештају, предлажу се знатно већа улагања у медије и НВО у Србији. На основу њихових оцена може се закључити да су грађани Србије незрели, несвесни опасности, тачније малолетни па им треба тутор да им каже: „Ово је добро, а ово није добро за вас”.

         У резимеу извештаја стоји да је утицај Британије у земљама овог региона и даље у националном интересу и поред тога што је она у процесу изласка из ЕУ. За потребе извештаја представници Комитета Дома Лордова су се у Србији састајали са великим бројем државних функционера, опозиционих политичара, НВО активиста и новинара. У извештају се наводи да се то што је Британија домаћин овогодишњег Самита Западног Балкана искористи како би влада, у сарадњи са ЕУ, „показала подршку стабилности, демократији, владавини закона и просперитету у земљама Западног Балкана, јер земље у региону пате од ауторитарне власти, слабих демократских институција и озбиљних изазова у борби против криминала и корупције.”

         Лордови су свесни да без себи наклоњених медија и посебне превласти у државним, званичним медијима у Србији не могу добити битку са Русијом. Зато врше додатни притисак на медије и истичу: „У Србији нам је речено да су реформе које захтева ЕУ спроведене само на папиру. На пример, државни медији су приватизовани у складу са захтевима ЕУ, али власници нових медијских компанија постали су људи блиски владајућој партији, због чега су ти медији постали државни“.

         Оно у чему се британски извештај поклапа са америчким је питање права и слобода новинара у Србији: „Иако постоји законодавни оквир којим се гарантује слобода медија, они су под константним притиском власти. Током владавине Вучића,  као премијера а потом и председника, слобода медија у земљи нагло је умањена. Државни званичници и продржавни медији врше притисак на независне новинаре”.

         Џонатан Кац, виши саветник немачког Маршаловог фонда у Вашингтону, одмах се прикључује тој кампањи и констатује:

         „Једино заједно САД и ЕУ могу да се супротставе руској пропаганди и мешању у европске послове, укључујући и изборе, али и све већем економском присуству Русије посебно у енергетском сектору Западног Балкана”. (1)

         Ових дана и немачки „Дојче веле” тврди: „Највернији вазал Руса на Балкану јесте и остаје Србија. У Београду су са Москвом традиционално „панславистички“ повезани. Тако је Србија једна од малобројних земаља у региону која није увела економске санкције Русији. То можда објашњава од чега Србија уопште живи, сматра један немачки посматрач у Београду. Москва, заузврат, подржава великосрпске амбиције, „јер у Београду и даље сањају о уједињењу Републике Српске са матицом”. (2)

Уклонити сваки облик руског присуства

         Одговарајући на питање зашто САД наводе да се малигни утицај Русије манифестује кроз културне везе, пропаганду и медије кад је добро познато да је број америчких медија у Србији далеко већи од руских Мило Ломпар, историчар књижевности истиче:

Мило Ломпар

          „Та оптужба је потребна да би се уклонио сваки облик руског присуства овде. Кад имамо медије који су доминантно под америчким утицајем, пропагандним, идеолошким, културним, то значи, просто речено, игнорисање чињеница. Битно је да одређени садржаји тог утицаја, везани за војну или неку другу компоненту, представљају нешто што САД на овом простору сматрају недозвољеним. Реч је о трајном напору да се обави редизајниране политичке мапе у складу са облицима титоистичке Југославије… да се Косову и Метохији обезбеди столица у УН и да се поспеши процес дезинтеграције СПЦ као јединог интегралистичког облика српске националне егзистенције”. (3)

         „Америка Србију више гледа као објекат жеља него као суверену државу која може самостално да брине о својим интересима и да одређује која страна кад и колико врши некакав ћудљиви малигни утицај на њу”, оцењује Владислав Јовановић, један од најугледнијих и најискуснијих српских дипломата и додаје:

         „Подсетимо да су се и до 2000. Америка и западне земље отворено мешале у изборне процесе финансијски, политички, пропагандно, информативно, и тиме су се још и хвалили. Да не говоримо о другим облицима мешања који су наставили касније. Што се тиче осталих облика њиховог присуства, то је посебно изражено у често неодмереним изјавама које дају у односу на Србију где се показују отворени покушаји утицаја на њене спољнополитичке ставове. Што се тиче невладиних организација, и ту су такозване прозападне невладине организације у огромној надмоћи у односу на вероватно мали број који Русија има. Главни циљ је да се Србији вежу руке и да се, ако је икако могуће, потпуно истера сваки облик утицаја Русије у Србији, а тиме и на Балкану”. (4)

         „САД немају више тај неприкосновени примат и то их ужасно брине и плаши. Све речено претвара у општу антируску хистерију, што је веома, веома опасно“, конкретан је политиколог Дмитриј Јевстафијев, који закључује: Ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом?

         И на крају, али не потпуно неважно, треба истаћи да у Србији већ три деценије интензивно постоје на десетине озбиљних пронатоовских медија у које је Запад уложио огроман новац, а да притом ти медији нису постигли резултате које су финансијери прижељкивали. Да ли Запад једноставно није изабрао најбоље кадрове, или се једноставно вођена кампања није на овом тлу примила, поље је са полемику, али је сасвим извесно да су кадрови који воде ту кампању и те како заинтересовани да сачувају свој добро плаћени посао и зато ће свим снагама надувавати „руску авет” и њоме плашити своје финансијере да још више отворе своје новчанике.

Нова снага ЕУ је „Страткому”

         Зато је одлучено у ЕУ да пресудна битка за превласт у медијима у Србији буде поверена (са знатно снажнијим, савременим високотехнолошким и додатним новчаним средствима ) радној групи „Стратком” у Европској служби за спољне послове (EEAS), која је пре две године основана с циљем да „разоткрива и потире неистине о ЕУ, које, како ЕУ верује, шири Русија.

         Руси шире дезинформације о ЕУ, и то спроводе вештије и снажније него икада досад оценили су ЕУ бирократе. Изазивају неповерење и незадовољство према демократском поретку, желе да увреже неверицу у ЕУ, у заједницу с обе стране Атлантика и у наше партнере, као и да ослабе наше јединство.

         Зато је формирана Источна радна група ЕУ за стратешке комуникације ЕСТФ-Стратком. Та група даје резултате, али како несмањена кампања Русије и даље траје „хитно треба да се ојачају капацитети Страткома ЕУ, укључујући успешну Источну радну групу ЕУ за стратешке комуникације, као и радне групе Страткома за Југ и Западни Балкан. У том циљу мора се обезбедити „примерено, постојано и независно финансирање”.

          „СтратКом” данас броји укупно 20 људи распоређених у три тима: Север, Југ и Западни Балкан, који раде под окриљем Европске службе за спољне послове. Они се баве лоцирањем проруске пропаганде на Западном Балкану, а СтратКом Исток „у блиској комуникацији“ с тимом СтратКом за Западни Балкан. (Оба тима од укупно 16 људи „седе на истом спрату“ зграде EEAS). Истовремено, последња истраживања јавног мњења у Србији, која је у региону у највећој мери подложна политичком и медијском утицају Москве, говоре да би се скоро сваки трећи Србин одлучио за сарадњу с Русијом пре него са ЕУ”. (5)

         Поред Стратком-а медијско небо над Србијом ће се радикално изменити. Стижу и додатне снаге! „Постоји план да IREX (америчка организација блиска USAID-у) поново оснује канцеларију у Београду са циљем пружања финансијске и друге помоћи прозападним и проамеричким медијима кроз финансирање бројних пројеката. Они су врло ефикасни и агилни и већ сарађују са BIRN-ом који је изразито прозападни, проанглосаксонски и антивладин портал који наступа као истраживачка новинарска мрежа којој је циљ да проналази компромитујуће чињенице и да покреће афере против политичара који нису по вољи Запада или које треба ослабити.” (6)

Српске власти застрашују независне медије

         Да би се и актуелна власт, влада и председник Србије притисли да што више подрже прозападне медије наводе се подаци и оцене НВО, финансираних из иностранства, да је слобода штампе значајно погоршана у 2017. години. 

         Наводи се и извештај „Фридом хауса” да је „слобода медија еродирала под администрацијом Српске напредне странке коју предводи премијер (сада председник) Вучић“, истиче се у извештају.

         Независни и новинари који се баве истраживачким новинарством се често суочавају са малтретирањем од владиних званичника и провладиних медија. Физички напади на новинаре догађају се сваке године, а претње смрћу и друга застрашивања која погађају раднике у медијима су за забринутост.

         Куриозитет је да се истраживање НВО CEAS, који води Јелена Милић, пописује и бележи чак и тренд повећања броја курсева руског језика и оснивања руских уметничких друштава, јер и то, по њеним аршинима, може малигно да делује на Србе! И такве ствари прихватају и њени финансијери!

         Куриозитет је, а то зна мали број људи, да у САД уопште не постоји нити једна једина страна НВО из неке друге државе, који се бави политичким активностима. Толико о америчком доприносу демократији и цивилном друштву. Шире прочитати у тексту „У САД нема страних НВО” . (7)

          „Међутим САД имају далеко строжији закон него Русија, када су у питању активности страних NGO-ова на територији САД-а. Када би рецимо, нека руска, немачка, француска или било чија организација у САД-у, слично као што то ради NED у Русији и по целом свету, радила против владе, била би забрањена у року од 24 сата, њени активисти би били оптужени пред судом и одмах протерани из САД-а. Али, у ствари да једна таква иноземна организација ради такве активности у САД, потпуно је немогуће. Јер по америчком закону, свака страна организација у САД која се финансира из друге државе, да би добила дозволу за своје активности у САД, мора најпре пред америчким министарством правосуђа детаљно показати у чему се састоје њене активности. Ако правосудни органи оцене да су те активности против америчке владе, та организација не може добити дозволу за рад у САД”. (8)

Невладине,  а владине НВО

         Ево основних елемената о америчким НВО.

         Главна америчка државна организација је NED, основана да се брине о развоју демократије. Национална задужбина за демократију је непрофитна организација коју финансира америчка влада с основним годишњим буџетом од 30 милиона долара. Овај буџет, одобрава Конгрес.

         NED је, иначе, кровна организација која активности спроводи путем такође непрофитних организација као што су NDI (Национални демократски институт), IRI (Међународни републикански институт), CIPE (Центар за приватно подузетништво) и ACILS (Амерички центар за међународну радничку солидарност).

         NED блиско сарађује и с Информативном агенцијом САД (USIA), као и са Америчком агенцијом за међународни развој (USAID).

         USIA се декларише као „независна” агенција за спољне послове унутар америчке владе, док се USAID представља као самостална владина агенција за економску, хуманитарну и демократску помоћ, која при томе штити америчке економске и политичке интересе.

         Оно што је главно и што треба знати је: NED уствари служи  за финансирање опозиционих кругова у страним земљама, у свим оним државама, које се супростваљају вољи Вашингтона. То не кажу Руси који су ову организацију забранили већ то каже нико други него председник NED Карла Гершман.

         Новац за NED даје амерички Конгрес, дакле америчка држава, али добрим делом такође и приватни амерички милијардери, понајвише неизбежни Сорош са својим двема фондацијама: „Отворено друштво” и „Отворена фондација”.

         У NED-у постоји неколико различитих одељења. Национални републикански институт, чији је председник Џон Мекејн и Национални Демократски Институт, повезан са Демократском странком, чија је председница Медлин Олбрајт.

         Набрајати НВО у Србији које „сарађују” са овим организацијама (и Рокфелеровим, Ротшилдовим, Сорошевим фондацијама, или фондовима из Норвешке и  Шведске) беспредметно је јер све те „наше” НВО су само извођачи радова, добро плаћене за наше прилике.

         Може се констатовати да оволика армија добро опремљених и плаћених медијских посленика и аналитичара, НВО организација и фондова из САД, Британије и ЕУ располаже великим могућностима медијског притиска и манипулације у јавности и у много већим  земљама са развијенијом медијском мрежом од Србије.

         Тако да остаје нејасно како медијски „рат” који воде у Србији са малигним руским утицајем никако да добију. Биће ипак да и грађани Србије размишљају, да се и они питају.

         Не треба им, чини се, баш свуда толики тутор!

         (Наставак 4: Руски утицај у економији, дипломатији, култури, војсци...)

         1.  Нови стандард | Џонатан Кац: Вашингтон мора преузети водећу улогу на Западном Балкану
         2. Deutsche Welle | „Najverniji vazal Rusa na BalКanu je Srbija“
         3. ЦЕОПОМ | Мило Ломпар о рационалном опредељењу Србије
         4. Спутњик Србија | Позив на јуриш: Америка борбу против Русије почиње у - Београду
         5. Telegraf | EU će razmotriti predlog za suzbijanje rusКog uticaja u Srbiji
         6. Deutsche Welle | „EU zanemaruje problem rusКe propagande?
         7. Газета | StratCom, BBC и IREX упадају у Србију против Русије
         8. Croative | Glavni Sorosev čovjeК za ‘obojene revolucije’ u svijetu je Srbin
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари