Иза егзодуса су диригентски прсти Запада и власти у Приштини
МАСОВНО ИСЕЉАВАЊЕ ШИПТАРА ЈЕ ОВОГА ПУТА
ВЕОМА ДОБРО И БРИЖЉИВО - ОРГАНИЗОВАНО
Аутобуска станица у Приштини
- Одводе их они који су правили и праве „државу Косово“ - поред осталог и због убрзавања и довршавања тог процесса
- Један од циљева је и привремено пражњење Косова и Метохије од младе популације која је незадовољна политичком и социјално-економском ситуацијом
- У функцији је и појачавања страха и несигурности код преосталих Срба на Косову и Метохији, ради изазвања повећаног тихог исељавања из Покрајине, а све у циљу заокруживања косовске независности
- Међу дугорочним циљевима који се реализују је и промена националне структуре Србије повећањем броја Албанаца у делу АП Војводине и у централној Србији
- Сведоци смо велике куповине некретнина у централном делу Републике Србије од стране Албанаца, као и њиховог пријављивања места боравка и пребивалишта у овим деловима државе Србије
- Ово се уклапа и у процес регионализације Републике Србије на којем инсистира Запад, односно ЕУ. Даље распрчавање Србије им је потребно да би се елиминисао српски фактор као иоле утицајнији у овом делу Европе
Пише: Драган ВЕЛИЋ, председник Српског националног већа Косова и Метохије
ОВИХ дана се могу чути многи различити коментари и мишљења политичара, аналитичара и новинара поводом једне несвакидашње и интересантне појаве која је отворила многа политичка питања и дилеме. Реч је о масовном одласку Албанаца са Косова и Метохије у земље западне Европе.
Ова појава је многе на неки начин уплашила, али свакако је већину збунила и довела у недоумицу. Из ових разлога, пратећи дуго година збивања на Косову и Метохији хтео сам да дам своја запажања и своје виђење.
Анализирајући ову појаву, најпре морамо знати да су Албанци нација, ако се тако може рећи, јако подложна миграцијама. Најчешћи разлози мигрирања су економске природе али исто тако постоји и елемент сталне тежње за освањјањем нових територија. Зато ово најновије исељавање са простора Косова и Метохије и није нека посебна појава. Међутим, оно што је специфично за садашње масовно исељавање је то што се оно дешава у специфичним условима и са израженим интезитетом у врло кратком временском периоду.
Ова појава несумњиво наводи на закључак да се у овом случају ради о врло организованом процесу исељавања.
Гледано са стране на саму организацију оваквог одлазка, намеће се питање: како је могуће анимирати толики број одлазака по националној основи? Међутим, и овде нема неке посебне новине што се тиче Албанаца, поготово кад је у питању остваривање неког задатог националног циља.
Да је то тако, постоје многи примери који су се се десили у ближој и даљој прошлости, као што су „једнонационално тровање“ Албанаца на Косову и Метохији, као и самоорганизовани егзодус током сукоба 1999. године.
Исто тако, анализирајући овај масовни одлазак Албанца - треба имати на уму и да је албанска дијаспора једна од најорганизованијих и највећих у Европи, као и да су они Западу увек потребни за рад на најтежим и незаконитим пословима.
Међутим, због бројне албанске популације која се тамо налази и која се стално увећава, Запад је по мом мишљењу, поред осталог, и креирао Косово као независну државу како би један део њих који им нису потребни вратио на Косово и Метохију.
Западноевропске земље, наравно, желе контролу броја Албанаца на својим територијама.
Имајући на уму горе наведене чињенице, може се извести искривљени закључак да се у овом тренутку масовни одлазак Албанаца са Косова и Метохије не уклапа у стратегију и планирање утицаја САД и других западних земаља у овом делу Европе. Међутим, то само тако изгледа.
Масовни одлазак Албанаца са Косова и Метохије је по мом мишљењу јако добро испланиран и у право време организован од стране Запада и владајућих структура у Приштини.
Наиме, поставља се питање: како је могуће да толики број Албанца за само неколико месеци напусти Покрајину?
Дакако, да би се ово извело потребно је било све добро организовати и управљати читавим процесом. Затим, намеће се питање: ко је то могао тако организовати?
Свакако, само институције (наравно на нетранспарентан и тајни начин). А да се ради о организованом одласку, то се може видети и по томе како су они који одлазе опремљени и који правац су изабрали (није случајно изабрана српско-мађарска граница), колико новца имају, ко их превози и низ других добро испланираних и организованих активности.
Као једно од кључних, намеће се и питање: које институције и уз чију подршку организују овај масовни одлазак Албанаца са Косова и Метохије?
Наравно институције у Приштини уз подршку оних земаља које формирају тзв. независну државу Косово.
Да би се овај процес масовног исељавања организовао, било је неопходно направити манипулације и одређене стимулације за одлазак.
Што се тиче манипулација, потпуно је јасно какви се све изговори и оправдања налазе од стране Запада и власти у Приштини (економски разлози, незадовољни бирачи и низ других). Ако сагледамо који су то мотиви које су организатори масовног одласка користили да би се у кратком временском периоду покренуо толики број људи, ту пре свега стоје следећи мотиви или разлози:
• Тренутно врло лоша економска ситуација у Покрајини (у исто време Аустрија објављује потребу за 500.000 радних места а Немачка планира давање већих погодности имигрантима)
• Велики број албанских породица већ има неког у земљама западне Европе.
• Ангажовање младих људи за борбу у редовима Исламске државе. (Велики број сиромашних људи примао је и прима финасијску помоћ од исламских организација)
• Немогућност отплате кредита узетих од страних банака након 1999. године. (Изграђен је велики број станова, кућа и других објеката који се не користе и економски су неоправдани)
Поставља се и основно питање: зашто би баш сада наведени чиниоци организовали масовни одлазак Албанаца?
Много је околности (у ономе што се десило или било организовано) а утичу да се баш сада организује масовни одлазак Албанаца са Косова и Метохије. У читавом овом процесу постоје краткорочни и дугорочни циљеви које, по мом мишљењу, са чијом се реализавијом отпочиње управо сада да би се остварио жељени циљ.
Ево неких од краткорочних циљева које треба у овом тренутку постићи а који су везани за дугорочне циљеве:
• Привремено ангажовање младе радне снаге у Западној Европи на поменутим пословима.
• Привремено пражњење Косова и Метохије од младе популације која је незадовољна политичком и социјално-економском ситуацијом у Покрајини.
• Привремено ангажовање младе мушке популације која напусти Косово и Метохију за евентуалне сукобе у Украјини, као и онемогућавања да се исти регрутују као борци Исламске државе (ИС).
• Појачавање интензитета страха и несигурности код преосталих Срба на Косову и Метохији, ради изазвања повећаног тихог егзодуса из Покрајине, а све у циљу заокруживања косовске независности.
• Стварање фингираног притиска за добијање Споразума о стабилизацији и придруживању и визне либерализације за тзв Републику Косово.
• Вршење притиска на Републику Србију за потпуну имлементацију тзв Бриселског споразума, односно споразума о слободи кретања.
• Стварање проблема држави Србији у процесу повратка по Споразуму о реадмисији оног дела албанске популације који ће земље западне Европе вратити преко државе из које су дошли како је предвиђено Споразумом. Проблеми ће бити политичке и финасијске природе. (Политички притисци ће се огледати у даљем давању уступка Републике Србије тзв Републици Косово а ради заокруживања њене независности, док ће се проблеми финансијске природе огледати у обезбеђивању значајних финасијских средстава за процес реадмисије.)
Дугорочни циљеви
Дугорочни циљеви које треба остварити у овом делу Европе су:
• Промена националне структуре Републике Србије повећањем броја Албанаца у делу АП Војводине и централне Србије. (Сведоци смо велике куповине некретнина у централном делу Републике Србије од стране Албанаца, као и њиховог пријављивања места боравка и пребивалишта у овим деловима државе Србије.) Овај процес се такође уклапа у процес регионализације Републике Србије на којем инсистира Запад, односно ЕУ.
• Даље распрчавање Републике Србије како би се елиминисао српски фактор као иоле утицајнији у овом делу Европе.
• Дефинитивно формирање Косова као независне и суверене државе.
• Стварање услова за формирање тзв Велике Албаније.
• Слабљење утицаја Руске Федерације у овом делу Европе.
• Ширење утицаја NATO-а према источној Европи и Руској Федерацији.
• Ширење геоплитичког утицаја САД и Западне Европе према евроазијском простору.
У овој краткој анализи намера ми је била да читаоцима предочим све аспекте, по мени пажљиво испланиране (потенцијалне) исламизације односно албанизације једног великог дела државе Србије, као и учвршћивања утицаја Запада у овом делу Европе а у светлу масовног одласка Албанаца са Косова и Метохије. Наравно, овде сам изнео само своја запажања која тек треба да буду потврђена (или демантована) у пракси а предстојећи догађаји ће највероватније дати одговор бар на нека питања.